diff options
Diffstat (limited to '11292-0.txt')
| -rw-r--r-- | 11292-0.txt | 1675 |
1 files changed, 1675 insertions, 0 deletions
diff --git a/11292-0.txt b/11292-0.txt new file mode 100644 index 0000000..272fe2a --- /dev/null +++ b/11292-0.txt @@ -0,0 +1,1675 @@ +*** START OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK 11292 *** + +СЕКУНД ВЕЧНОСТИ + +ИСТОЧЊАЧКИ РОМАН +од +ДРАГУТИНА Ј. ИЛИЈЋА + +1921 +ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ +ЗДРАВКА СПАСОЈЕВИЋА +БЕОГРАД + + +Стасити гуру[*] — Рамасвами, омотан у бели мусулински плашт и +под белом као снег чалмом, што се обавијаше око чела +просветљенога, изгледао је на тајанственој месечини још +протегљастији и прозиран, те се чинило као да његова фигура и не +стоји на земљи већ у прозрачној ноћи лебди. Избријано, чисто и +смагло лице његово, са очима дубоко тамним, у којима се огледала +оштра проницавост пророчанских зеница и детињска самовера, +изазиваше мистички утисак на човека не од овога света. Нарочито +његова неменљива физиономија, што одаваше расположење дубоког +спокојства према свему што се у видљиву свету догађа. + +[*: "Гуру" — просветљени. Највиши степен титуле којим се +одликује индуски мудрац.] + +Он је стајао на широкој, песком утапканој стази, између +разгранатих дрвореда, што вођаше кроз пространу, лепо уређену +башту манастира Неврити-Марло [Пут Повратку] и дубоко замишљен +посматрао широко месечево коло што се искрадало иза Хималајског +Хрбата и, провирујући кроз честаре кедрове горе, дотицало својим +аветастим зрацима манастир и позлаћене рогове вола на коме јахаше +барељефна фигура бога Сиве и жене му, Сакти, која сеђаше за њим. + +Занет мислима није осетио када му се приближих. Неколико +тренутака стајао сам до њега, а његове дубоке очи, упијајући у +себе месечеву светлост, гледаху у врх горе чији грмови уздигнутих +дебелих грана приличаху џиновима који својим снажним рукама +дохватаху облаке небесне. + +Не хтедох ометати просветљеноме, и дух, што је у овоме часу +пловио високо изнад земаљских сфера, прекидати и враћати у његову +видљиву одећу. Стојао сам мирно и посматрао оне мраморне, +спокојне и складне црте на препланулу лицу великог мудраца. + +У једном тренутку његове се зенице озарише сјајем детињског +задовољства, а из груди му се отрже дубоки уздах као човека пред +буђењем од сновиђења. + +— Сандошан, сандошан, еп — потам! (радост свагда радост!) — +изусти он полугласно изреку мудраца записану у прастарим +Упанишадама. + +— Која се на земљи не постиже! — добацих ја овлашно, уклањајући +у страну нежно стабленце лотосова цвета да га не бих згазио. + +— Постићи ћеш ако успеш да познаш себе оделито од свога тела! +Савра сахти (апсолутно сазнање стварне суштине) у нами је; +потруди се да од свога вечнога бића оделиш видљиву обману у коју +се душа, доласком на свет, уплела и ти ћеш постићи. + +— Тело смета! + +— Госте мој! — одговори гуру Рамасвами благо — Бхола бхуми[*] +где си ти рођен, не схвата, праву истину; јер све чему она тежи и +око чега троши свој ум, то је, како ће што више угодити телу +своме, — докле се у гнана бхуми[**] заборавља на тело своје да +би се што више усавршио дух свој! + +[*: Бхола бхуми = земља физичког и материјалног усавршавања. Тако +Индуси називају Европу са њезином културом. +**: Гнана бхумис — Индија, Земља усавршавања душе.] + +Тако смо, ногу пред ногу, ишли стазом алеје. Опојна свежина ноћи +беше пресићена мирисом лотосова цвећа што је по странама стазе +издашно цватило, а са којим се мешао оштри мирис биберова дрвета. + +Ишли смо ћутке, уронули у своје мисли што их изазвасмо +разговором, док се не нађосмо под пространом фасадом манастирске +веранде што се ослањаше о дебеле стубове ишаране разнобојним +фрескама и позлаћеним рељефима хаждаја, мистичкога биља и цвећа, +која напомињаху на полуживотна бића. Средњи стуб имао је главну +фреско-фигуру, жену, широких бедара, снажно развијена струка и +склопљених руку на груди којима хоће да покрије девет дојака из +којих избијаше девет млазева као кристал бистре воде што падаше у +пространи басен по коме је пловило мноштво златних и сребрнастих +рибица. + +Заустависмо се овде и седосмо под смоковницом према прастаром +дубу под којим се налазила гробница Пањати-Сахиба, чије се име у +овоме манастиру са дубоким поштовањем помиње. + +— Ето, љуска његове душе укопана је ту, ко зна од када! Није +згорега, госте мој, да пре него што одеш одавде твојој далекој +домовини, сазнаш што више о судбини гуру — Пањати - - Сахиба, +који је на своме земаљском бићу осетио како је сав овај видљиви +живот што га до наше смрти сањамо, само једна обмана у коју се +душа наша заплела; како и деведесет година живота нису ни мало +дужи од тренутнога проблеска оне бубе- светлице што нам, мало +час, сену и ишчезну испред очију. — Даћу ти из скривнице записе +што исписа својом руком његов добри ученик, — јог Рамананда у +којима је описана чудновата повест великог учитеља. — + +— Све је обмана, све је обмана једнога сна што га душа сања! +Истине нема ту. Њу ћеш постићи само онда када успеш да нађеш себе +оделито од свога тела! — заврши Рамасвами. — + +Сутра дан, донесе мој уважени домаћин и учитељ трубу пергамента, +у коме беше изложена повест великог учитеља. Пред самом причом о +Пањати Сахибу налазило се неколико његових изрека којима је +велики мудрац хтео да објасни суштину живота што га људска душа +на земљи проживи. — Ово су те изреке: + +"Човече! Ти си визија Брамина сна, који сањаш себе као стварност! + +"Јесам! — вели визија — Ниси! — одговара ишчезнуће твоје. + +Јер оно што _јесте_ то ниси ти _који си_ у обмани чула; то није у +теби ни од тебе, већ ван тебе. Ти си појава, призрак нечега што +_јесте_; али то што јесте не може бити твоја појава, као што ни +сенка човека није човек ни од Човека. Јер, чим се светлост утули +и човек, који после тога остаје, не може је ни од себе ни из +_себе_ одсенчити никако! + +И гуру-Пањати Сахиб рече још: "Где је област свему што _јесте_? + +"Нема је! + +"Где је област Вечности? + +"Нема је! + +"Јуче и сутра само је сан визије коју онај што јесте, сања. + +"Душо моја! не рачунај са Временом и Простором, да не постанеш +мучеником Обмане која те заплеће и одвлачи од праве Истине, која +јеси и у којој си била пре појаве. + +"Јер нема ни Јуче ни Сутра. Има само једно Сада, које је без +зачетка и свршетка; једно све опште сазнање суштине, знања, +блаженства, сједињенога у Брами, што ће рећи: _Сат, шит ананда +Брама!_" + +И оно, што рече о Времену, познаде просветљени на себи; а ово што +исписа рука недораслога му ученика Рамананда, сведочанство је +човека, који је из посвећених уста слушао онога дана када је +учитељ посадио шибљику на месту где ће починути када се вечна +птичица ослободи замке у коју се уплела. — + + * * * + +Ко само није живио у Индији, тај не зна колико оно небеско око +жеже земљу о сушним данима. Врућина је толико несносна да од ње +све живо строми. Чак и гладна тигрица толико се олењи да по цели +дан не миче из сенке свога честара, него издужених ногу лежи и +закрвављених очију дремљиво жмири у јару врела ваздуха што према +њојзи игрука. + +Али у великом Кумбакону, поплављеном баштама палмовог зеленила и +банана, и опседнутог брдима, пуним разнолике горе и запенушених +слапова, жарко небеско око блажије посматра кровове и масивне +стубове позлаћених пагода и надстрешнице многобројних кућа, +покривених бамбусовом трском. Овлажено свежином горских приточица +и праћено благим ветрићима што од многобројних слапова лепршају +као крила лептирова око руже, оно, од плавог свитања до +ружичастог смираја, разнежено прегледа зелене шуме, кристалне +поточиће и плаво језеро названо: "сузе радости", у коме се +огледају кумбаконске лепотице. — + +Господар кумбаконске области, раџа-Раџпутана, могао је са пуно +разлога рећи да над кровом његове палате срећа бдије. Богови +никада не погледаше ружно на њега. Стада слонова, простране баште +засађене дрвећем, чије се грање повијало под тежином сочних +плодова, златно посуђе, скупоцени сагови поткићени бисером и +драгим камењем, светлим и крупним као очи кумбаконских лепотица, +и преко свега тога, чудновати мач којим је пресецао на поле +најтврђи мрамор а да се на обојудним руботима оштрице не појави +ни једна шкрботина, све је то било знак, колико је Индра излио +милости над кровом његова двора. + +Болест и други недузи нису улазили у овај дом. Чинило се да је +стари Раџпутана сребреним копљем приковао здравље и радост у +зидове својих одаја. А што је од свега овога најлепше, нико му од +његових поданика не завиђаше, јер он у истини, беше прави отац +своме народу и сви га као деца поштоваху и љубљаху. + +Па ипак, све то не беше у стању да са његова чела збрише дубоку +тугу која га од неког времена поче морити. + +Раџа је имао сина јединца, Пањати Сахиба, младића о коме +кумбаконски старци говораху, да ни сам Ишвари, када се +олицетвори, не може боље ни лепше изгледати, него што је то +стасити и моћни Пањати Сахиб. Ватром очију својих сажизао је срца +кумбаконских лепотица, које, као птице опржених крила, тужише за +њим; снагом своје мишице обарао је најснажнијег момка у очевој +области, а лакоћом у преног стизао брзе хатове. Стари раџа волео +је безгранично свога дечка који је тада већ навршио 19 година. — + +Али једно само недостајаше младићу па да постане савршен међу +свима људима. Он не љубљаше никога, никога, па чак ни оца свога, +кога је дубоко поштовао, али коме није хтео никада да испуни +једну једину жељу, да се ожени. + +Раџа је био већ у тим годинама старости када се има далеко више +за собом него пред собом. И све што му је још заостало да пожели +од живота, беше, да му на крилу заплаче унуче, да га целује, па +онда, да се мирне душе ослободи обмане у којој је. Често је +правио богате гозбе, свечаности и трке на слоновима, и позивао +многе раџе из околних места и друге угледне званице, не би ли се +том приликом његов син загледао ма у коју од оних лепотица које +се у његову двору гостише. Али, после сваке гозбе млади Пањати +обарао би пред оцем очи и на његово питање увек одговарао једно +те једно: нећу да се женим! + +— Душа ми је испуњена болом! Склопићу очи а нећу видети +потомства; угасиће се за навек! — јадао се једаред стари раџа +престареломе брамину Кабиру. + +— Богови су непојамни! — одговори му Кабир — Линија по којој +нас судба води кроз призрачје живота, незнана је Пуруши +заплетеној у Пракрити[*]. Зашто би очајавао кад твој бол не може +изменити пут колесу што га Богови заошијаше по својој вољи. + +[*: У свим философским индуским системима, почињући од најстарије +на свету писане дуалистичке философије: "Санкји" па до +философских погледа јоги Пантаџали, Будизма, Веданте и т.д. појам +о _Пракрити и Пурушу_, сматра се као полазна тачка у разматрању о +постајању феноменалне васионе-света. То су атоми _Природе_ и +_Душе_. _Пракрити_ је појам проматерије у њеном надетирном +својству: некретљива, несвесна по себи; Пурушу је атом духа, који +се, у једно време прелашћен материјом, заплеће у њу, спајају се +једно с другим, из чега се развила еволуција феноменалне +природе.] + +И раџа је дан из дан слабио у чежњи за унучетом, а млади Пањати и +не помишљаше да се сажали над тугом родитеља. — Бацање копља +кроз прстен, лов са соколом, пешачка и коњичка трка, чиме се из +дана у дан прослављаше, толико су биле прионуле његову срцу, да +му никаква друга задовољства не падаху на ум. + +Нарочито лов са соколовима била му је најдража забава. Његов +крагуј, кога је из милоште звао човечјим именом, Канадо, био је у +хитрини и брзини летења ненадмашан међу свима крагујима што их је +у очеву дому било, па и међу крагујима његових ловачких другова. + +Са овим крагујем пође једнога јутра у густу шуму, усред које је +блистало језеро "Суза радости". Било је још тамно, а нарочито у +дубини густе шуме, где се праскозорје не запажаше друкчије већ по +изненадном шумору лишћа, које позиваше да се уснуло дрвље буди. +На почетку шуме сјаха с коња и предаде га, заједно са својим +соколом, момку, да причува, а он се поче пробијати кроз +испреплетано грање и дуге жилаве вреже, што су као мреже висиле +са грана и пречиле пута пролазнику. Хтео је, по своме обичају, да +се, пре но што би се разданило, окупа у бистрој води "Суза +радости". + +Када стиже језеру и сребрним копљем размаче последњи џбун +честара, да крозањ прође, стаде као скамењен. У грудима му +изненадно залепрша као крила препеличја, а поглед прикова на неки +предмет до саме обале. — + +Танка, као млеко бела бразда дуж небеснога поруба, расклапала је +источну страну неба кроз коју ће се пробити нежно плаветнило +праскозорја. Горска тмина, разгаљена овом млечном белином +небесног поруба, разредила се, таман толико, да је млади Сахиб +угледао недалеко од себе прилику девојачку, полунагу, са +расплетеном дугом косом, и склопљених очију, где лежи на ивици +саме обале. + +Да ли спава, или је вода избацила на обалу тело несретне +утопљенице, то није могао знати. А да јој приђе те да се увери, +није ни помишљао на то, јер ова изненадно спажена слика толико +приону његовим очима, те се плашио да ће шумором грања што би га +размакао пробудити чудну лепотицу ако спава. + +Разголићена њезина плећа, као од сребра саливена, и дуге, густе +трепавице што су сенчиле лице нежно и бело, заслепише његове очи +и он, не дижући их и скоро не дишући стајаше задивљен пред +раскошном лепотом која му душу и срце обујми. + +— Индра! — уздахну он дубоко — Не стварај више, јер ничега +лепшег нећеш створити! + +Његов дубоки уздах учини своје; прилика девојчета промешкољи се, +трепавице се расклопише и између њих заблисташе два дубоко светла +и ведра ока као свежи извори из траве. — + +Кад угледа Сахиба према себи, она се насмеши на њ и, прикривајући +густим косама своја сребрна плећа, са којих се погледи младићеви +не одвајаху, устаде и крочи да се удаљи. + +— Не иди! — узвикну младић узбуђено — буди моја! + +Девојче се обазре, још један пут погледа радозналим очима и +наново се насмеши, али не заста већ продужи пут у шуму. + +Сахибу мрче свест. Ово девојче што се тако топло осмехну на њега, +обузе га свега и он заборави на све чега ради је дошао овде, +отури сребрно копље од себе и пође за њом да је достигне. + +Кад осети младићеве кораке за собом, девојче убрза ход и уђе у +густе честаре шуме; Сахиб исто учини. Али кад девојче осети да +јој се приближио, наже бежати. Сахиб је све дубље и дубље улазио +у шумски густиш, а девојче све више измицало пред њим. На једној +разгалини Сахиб је достиже и обема рукама дохвати за сребрнаста +плећа њезина. + +— Бићеш на веки моја! — Узвикну он гласом плахим од узбуђења, +привлачећи је својим грудима. + +— Твоја до гроба! — одговори девојче и гласно се насмеје. Овај +сребрни смех толико опи већ занесеног младића да је привуче +својим уснама. + +— И до гроба моја! — узвикну он и притиште ватрен пољубац на +румене уснице девојчета. + +А у истом часу, кад је пољуби, око њега се разли чаробан +надземаљски мирис ружинога цвета. Држећи још своје усне +притиснуте на уснама уловљеног девојчета, он је склопио очи од +сласти и удисао чаробни мирис што се све више распростирао и +упијао у његову душу. — + +— Али, када расклопи зенице, опази на своје чудо, да оног +девојчета нема. Предмет што га држаше и притискиваше на својим +уснама, а што га својим чаробним мирисом опијаше беше и сада у +његовој руци. + +То беше необичан цвет једне руже, беле као сребрнаста боја +девојчиних плећа, а тако светла и прозирна, да се чинило, да кроз +њу небо прозире. Ружа је била свежа и толико миришљава да га тај +мирис опијаше као топло миловање до дна душе. У дну њезине чашице +блистала је капљица јутарње росе, треперила и преливала из себе +све дугине боје, блистајући у јутарњем зраку, час као драгоцени +смарагд, сад као лазур, а сад, као капљица на белом прстићу +детета што га је иглица боцнула. + +Он је зачуђено посматрао листиће овога цвета и капљицу светле +росе и удисао опојни мирис какав до овога дана ни на којој ружи +није осетио. А што се више овај мирис из руже развијао, и што је +више гледао у прозрачне листиће који беху тако ваздушасти као +прамичак маглице на јутарњем сунцу, њему се све више чинило да ће +се из мирисне чашице појавити чаробно лице лепог девојчета са +руменим и топлим уснама на које, малочас, притиште први пољубац +своје љубави. — + +Овај дан изгледао му је друкчији и много лепши од свих дана што +их дотле преживе. Чинило му се да је све око њега, и земља и оно +ведро небо, провејано чудноватим мирисом његове руже. Та ружа, +коју је у својој соби метнуо у чашу са свежом водом, мирисала му +је на душу онога девојчета и он, мало по мало, све осећање своје +прве љубави, сливене у оном једном пољубцу, пренесе на онај +прозрачни цветић из чије га је чашице посматрала она капљица +росе, тако светла и јасна као што беше насмејано око чаробне +девојке. — + +Читав дан провео је у својој соби удишући мирис и посматрајући +свежи цвет. Очекивао је сваки час да се из тога мириса извије +прилика његове љубави. А када се смрче и пође у постељу, он +принесе чашу с ружом уза само узглавље и, не скидајући очију са +ње, заспа. — + +У неко доба ноћи осети како се онај ружични дах појача, а мало +затим, као да се његова лица дотаче прамен девојачке косе. + +Из чашице цвета извила се прилика чаробнога девојчета, нагла се +над његовим лицем дотиче га бујним увојцима свилених коса и +шапуће му страсно: + +— Ево ме, узми ме! + +— Ходи, чезнем за тобом! — одговори јој он и пружи руке да је +прихвати; али ње опет нестаде, а уместо тога, он је опет држао у +руци ружу, коју је пред спавање крај себе ставио. — + +Ово привиђење, што му се од тада сваке ноћи редовно јављало, било +је тако јасно, да више није разазнавао да ли то беше сан или +јава. — Дани су му промицали у љубавничком заносу и он се осећао +сретан и задовољан у близини своје руже — невесте. А стари раџа, +мучан и невољан са упорства синовљева, неколико дана не призиваше +свога јединца себи, нити разбираше за њ. + +Једнога дана одлучи раџа да употреби последње средство. Силом +своје очинске власти нагониће сина да ожени. У суседнога раџе, +Чајитања била је кћи лепотица, девојче које је већ испунило +тринаест година и које би таман пристало за двор славнога +Раџпутане. + +Изненада уђе он у собу свога сина, кога затече да седи на свилену +сеџадету, а према њему, чаша са цветом ружице. — Пањати устаде +и, поклонивши се дубоко своме оцу, поздрави га и понуди да седне, +а он оста у пристојном остојању стојећи. + +Отац му саопшти своју одлуку и наложи, да без изговора буде +спреман, те када он нареди, да пођу суседноме раџи ради прошевине +његове кћери. + +— Не могу, оче! — одговори Пањати. + +Раџа љутито скочи са свога седишта и исколачених очију уносе се +гњевно пред сина. + +— Зашто не можеш? ко ти смета? — узвикну старац цептећи од +љутиње. — + +— Јер имам невесту! — одговори син са понизно обореном главом и +рукама скрштеним на груди. + +Овакав одговор радосно изненади раџу. Његов син је заволео +девојку, жениће се; а то и беше оно главно што је желео. + +— Која је она? — запита стари радознало. + +— Ова ружа! — одговори син и показа оцу на цвет који дисаше +опојном свежином као да је тек сада узабран. + +Стари раџа, оста као заливен. Није знао да ли се то његов једини +син титра са очинским сединама, или је велики Индра унео пометњу +у душу онога, који беше једина радост и утеха његове старости. + +Гледао је запањено час у раскошну ружу, час у сина; у душу му се +сави тежак бол, и он, преклињућим очима погледа у свога јединца. + +Пањати познаде шта му отац мисли и да би га разуверио у томе, он +му по реду исприча све о ономе сусрету на језеру "Суза Радости." + +— Јадно дете моје, несретна судбино моја! Богови су ме тешко +казнили за сву милост коју су ми до сада указивали. Сине мој, +утехо старости моје, освести се! Зар не видиш како је све то +удесио неки зао дух? Ти си нагазио на чаролије у проклетој шуми! +Јер ко је видео још, да се девојачко биће промеће у ружу и да се +смртни човек толико занесе за једним цветом, да због тога презре +и љубав и бол свога родитеља и да срце своје за навек затвори за +потомство, које тиме у себе убија. + +Али, ни туга очева, ни све молбе и преклињања његова не беху у +стању да заљубљеног младића одвоје од чаробне руже, те стари раџа +немаде куда већ да сазове савет брамина и кшатрија, и да им +изложи какву су несрећу послали богови на дом његов. + +Међу њима је био и његов стари друг и пријатељ мудри Кабир. Цео +дан они су испитивали младога Пањати Сахиба, посматрали сваки +његов израз, оцењивали сваку његову реч, али ни један од њих не +нађе, да је наследник раџин пореметио памећу. На све о чему су га +питали и што му задаваху одговарао је он тако јасно и проницаво +да се боље није могло пожелити ни од најмудријих стараца чије +седине беху украшене големим искуством. + +А када се ово испитивање заврши и младић оде у своје одаје, стари +раџа замоли, да га пријатељи ни мало не штеде, те ако су богови +дигли руке од његова дома, нека му кажу све, нека се на његову +главу сруше све муње немилости бога Индре. — + +— Нашто ломиш снагу духа свога! — узвикну Кабир. — Твој син је +паметан и мудар дечко, а то што се сада дешава с њиме, само је +сан који он сања, — + +— Ох! — уздахну стари Раџпутања. — Сан није живот; а ово што +он ради, ово његово верење са цветом из чијег му се мириса јавља +привиђење девојке, је ли то онај истински живот који треба да +преживи? Зар ће се из мириса ружиног родити моје унуче? — О, о, +о! — уздахну раџа и стаде од јада чупати своје седине. + +— Не ропћи на богове! — одговори Кабир. — Шта је живот до +један сан? Ти си сан, је сам сан, сви смо ми скупа сан Пара +атмана који нас сања! Велиш, оно није живот већ привиђење, сан; а +шта смо ми? Зар постојимо ми? Освести се пријатељу, све је ово +што видимо сан једног бунила, и ко зна где је и у чему је истина! +Да ли ово што будни гледамо или оно што у сну преживљујемо? Он +љуби и осећа се сретним у својој љубави; цвет му је заменио жену; +па зашто ропћеш? Зар је он тако свесно хтео? Није ли то линија +његова по којој му је досуђено ићи. — + +Али речи мудрога Кабира не утишаше бол старог Раџпутане. Он се +тужно повуче у своје одаје, неколико дана и ноћи лежаше ничице +прострт пред кипом божанства, и скупоценим мирисима кађаше +подножје великога Индре не би ли се смиловао да му сина избави од +чаролија у које га је чудновати мирис руже заплео. — + +Но докле се стари Раџпутана предавао своме болу и молитви пред +кипом бога богова, млади Пањати је пун радости и уживања гледао у +своју ружу и страсно упијао у себе раскошни мирис њезине душе. +Шта се њега тицао бол родитеља, који га толико љубљаше и коме ће +скоро доћи час да склопи очи и са тугом оде тамо без икакве наде +у своје потомство! + +Али, једне вечери, догоди се нешто што је учинило велику промену +у животу младог Пањати. Његова ружа поче по врховима листића +губити онај прозирни магличасти сјај и изгледаше као да је +главица цвета нешто мало клонула. Срце му задрхта од неке +несхватљиве слутње и он пожури да испљусне воду и новом, +свежијом, налије чашу у којој је ружа цватила. Дуго уноћ седео је +и посматрао са страхом како онај поруб по ивицама цвета полагано +тамни и како опојни мирис који га је запајао слатком радошћу поче +слабити. Шта све није радио, преносио је чашу с цветом с једног +прозора на други, нежно се дотицао, миловао и љубио прозирне +листиће, па је тако, седећи крај ње, и заспао. + +Стари раџа је до саме зоре пробденисао у туговању и молитви. Пред +сам освитак зачу он из собе синовљеве очајан јаук. Преплашен да +се није што догодило са његовим јединцем, заборави старац на свој +бол и тугу и као махнит улете у собу његову. + +На софи је седео млади Пањати, заронио лице у шаке и горко јецао. +Отац притрча и пригрливши га запита шта му је. + +— Издахнула је, умрла је! — Зајеца Пањати и наново се обли +сузама. + +— Погле, оче, како је тужно клонула лепом главицом; листићи +њезини потамнили су, а последњи дах њезина мириса издахнуо је +малочас! + +Пањати је био толико поражен и толико растужен за увелим цветом +да и његовом староме родитељу грухнуше сузе из очију, гледајући +колико је патње и бола у срцу његова јединца. Тешио га је, тепао +му и миловао га по коси и лицу, како га некада миловаше мати +његова кад јој је на крилу растао, али све то не могаше да ублажи +тешку тугу која је обујмила саломљено срце над умрлом љубављу. + +Тога дана Пањати је последњи пут ижљубио свој цвет, последњи пут +је увелу ружу притиснуо на срце а затим је уви у комадић као снег +беле свиле, у дну башче ископа гробић и са сузама јецајући положи +прву своју љубав у хладну земљу. + +Сваке зоре и сваке вечери пре легања долазио би он мајушној хумци +да се над њоме исплаче и натужи. Толико је жалио за својом ружом +невестом, да је почео нагло венути. + +Стари раџа је чинио све да свога јединица утеши: приређивао +богате гозбе, велике свечаности које су бљеском својим чиниле да +човек заборави да се налази на земљи већ у неком царству +чаролија, а лепотице из целога раџата, где се већ прочуло о +љубави младога Пањати испевале су најлепше песме о једном +сломљеном срцу и умрлој ружи. + +Судбина младићева прионула је толико за срца комбаконских +лепотица, да од тога дана у њиховим баштицама, прозорима и бујним +косама, не беше места никаквом другом цвећу него мирисним ружама. +Жалиле су га и свака од њих желела је да својим ружама привуче +његову пажњу на себе. Но Пањати Сахиб ни минута не заборави на +своју тугу. Оне руже и оног опојног мириса није било више и њему +све друго изгледаше залудно и празно. Могао је стари раџа +доносити сину стотину ружица која се надметаху силним мирисом, +али он не само да их не погледаше него их омрзне све, јер ни +једна од њих ни ликом ни мирисом не пристајаше оној. + +Тако промицаху дани и ноћи и млади принц не разведри лице. Као и +првога дана његова туга једнако му напомињаше на клонулу главицу +увелога цвета који од онда притискиваше на своје усне и срце не +би ли топлином заљубљене душе повратио живот своје невесте. + +И дан из дан венуо је несрећни младић као онај у које је вера и +нада за навек изгубљена. Али, једне вечери када се вратио са +хумчице сахрањене руже и легао у постељу да отпочине, њему се +учини као да је осетио онај исти мирис што му за живота његове +руже испуњаваше душу и срце радошћу. Претрнуло срце залепрша +нагло у њему и живахну новом снагом; учини му се као да га, из +оног празног сасуда из кога је ту пре неки дан ружа још свеже +цватила, посматра она капља росе светла и јасна као око +девојачко. А када заспа он кроза сан осети опет како се опојни +мирис његове руже разли по одаји а из тога мириса разли се оно +исто девојче што га на обали "Сузе Радости" застаде. + +Онако насмешено, танких на лук обрва, крупних детињских очију што +га испод трепавица као свежина бистра извора разгаљиваху, нагла +се она над његовом постељом, дотиче га увојцима бујне косе и +страсно му шапуће. + +— Зашто ме не узмеш? + +А са врелих усана, румених као она капљица росе из чашице +покојнога цвета опија га чаробни мирис. На недрима која +подрхтаваху као таласић "Сузе Радости" када га јутарњи ветрић +крилом дотакне, блистала је и мирисала она иста прозирка ружа +која је доскора у одају цвала. + +— Узми ме, твоја сам! — прошапута она и још више се наже лицу +принчеву. + +— Срце ми цепаш, душу ми раздиреш, љубави моја! Смилуј се и не +иди више од мене! прошапута јој он дршћући у силној ватри од које +му крв ускипе. — + +— Љуби! — прошапта девојче притајеним гласом који дрхташе, и +притисну своје ваздушасте обрашчиће на усне његове. + +Он пружи руке да је загрли, да је притисне на груди и нагло скочи +с постеље. + +— Где си? узвикну зверајући испучених очију по соби. + +— Тражи ме — Наћи ћеш ме! — Зазвони као сребро у његовом +слуху. + +Али пробуђени не виде ништа. У његовој руци стајао је само празан +сасуд руже, који је у сну пригрлио мислећи да грли стас своје +љубави. + +Зора је проблескивала расипајући златне власи по крунама палмова +сада, над крововима пагода и двора раџиног. + +Млади Пањати забленуто је гледао у празан сасуд чија позлата +трепташе у зорином руменилу и збуњен размишљаваше, да ли све ово +не беше само обмана сна или је у истини видео своју ружу — +невесту уобличену у појави девојчице с језера. + +— Не, све није сан! размишљаваше он. Јер ако сам је на сну +видео, ја сам будан јасно и гласно чуо њезин сребрни гласић: +"тражи ме и наћићеш ме!" + +И ма колико му је друга мисао говорила противно, његова љубав и +чежња за увелом ружом неодољиво га утврђиваху у вери, да сан није +ништа друго но продужење онога сна што га будни на земљи +преживљујемо и да овај живот што га испавани проводимо често +јасније покаже истину него ли што је можемо икада видети у +будноме сну нашег живота. + +— Тражићу је! рече одлучно себи и када се раздани, он пун вере и +наде да му истина неће измаћи, обеси о плећа тетиву с луком а +тоболац са стрелама опаса о бедра. Узе сребрно копље и када се +тако удеси изађе пред старога раџу, дотаче челом земљу и +поклонивши се тако дубоким поклоном, измоли да га благослови и +пусти на далеки пут те да потражи њему снаху а себи невесту. + +Староме Раџпутани грунуше сузе од силне радости кад зачу шта му +јединац син жели, подиже га са земље и пригрливши га на +родитељске груди целива у чело. + +— Индра! — узвикну он обративши очи к небу — Буди вечно хвала +имену твоме, јер ти милостиво погледа на боле и патње моје! +Пањати Сахибе, јединче моје! Нека си благословен! бог богова +управљаће твојим стопама и ти ћеш ми довести снаху достојну +нашега дома! + +Моћан, стасит и леп као оличење Ишвари млади Сахиб пође пешице у +свет. За неколико дана прешао је границе очева раџата а после је +ишао све даље и даље, видео мноштво народа, сретао много лепотица +лепших од лепших, видео много чаробних ружица, али онога лика и +онога мириса што душу опија а срце до снова заноси, не срете +нигде. Дошао је чак и у благословену Тангору где владаше славни +махараџа, Гаутама, участвовао на његовим свечаностима и о +божанским играма постао љубимцем лепотица, које му певаху песму; +али млади Сахиб оста хладан на све и тужан, какав беше онога дана +када му ружа-невеста усахну. + +— Не нађох је! — уздахну он једног дана. — Оно привиђење што +ми се појавило и рекло, да је тражим, беше заиста сан и обмана; +чаробна обмана, која ме је заплела у своју мрежу као Пракрити +Пурушу, која не може да се из ње исплете до смрти. + +Тако одлучи да се врати дома и још једаред види стара родитеља, +да му се до земље поклони, па онда да напусти кућу и господство и +да се удаљи далеко у пустињу Тар, испод Нагара. Постаће факир, +седеће скрштених ногу под ведрим небом и десне руке, опружене +небу, провешће до смрти под жегом сунчевом и бујним даждаме. На +укочену непомичну руку његову слетаће горске птичице и савијаће +гнезда по њој као по грани непомична дрвета. Тако ће уништити +тело своје да би ослободио душу од обмане у којој пати сада. + +Ова одлука ули нове снаге у његово уморено тело и он сада +поузданим корацима крете своме дому. + +Дању и ноћу ишао је неуморно докле не стиже до малога Кумбаконана +на пола дана удаљеног од очеве престонице. — Сунце је било већ +на заранцима; ружичасти зраци његови, што благим руменилом +озараваху кумбаконску зелену долину и оближњу шуму плодних +кестенових дрвета, разлили су се по једној зеленој ливади до +самога града. Пре него што би ушао у град Пањати седе у хлад +једног дрвета да мало одахне од превеликога умора. + +Седео је тако неко време и размишљао о томе, у колику ће тугу +бацити старога оца када му изјави шта је наумио, кад га из +дубоких мисли прену неко ненадно осећање. Учини му се да га је +изненадно обујмио онакав исти мирис чаробне руже, како га је +заносио дане и ноћи докле му је цветић у сасуду цватио. Милина +што га обузе тада оживе његов умирени дух и он жудно удисаше +опојни мирис који га тако свеже подсећаше на ружу-девојку крај +обале "Суза радости." — + +У снежној-белој, лакој одећи приближава му се витка прилика +непознатога девојчета. Пањати Сахиб затрепта сав, као листић на +грани када га горски ветрић дотакне. Што му се више приближавала +он је све јаче осећао онај чудотворни нежни мирис и срце му је +све више дрхтало да је морао притиснути рукама груди своје. +Чинило му се сада ће искочити напоље. + +— Нашао сам те; ти си! — узвикну раздрагано Сахиб и стаде пред +изненађено и збуњено девојче. + +Девојче се заустави и зачуђено посматраше у стасита младића чије +очи беху пуне оне душине ватре која пали и сажиже. — Њезине +плаве као јутарње небо очи, витак стас, бујне, као горска ноћ, +косе, све то одговараше складно оном мирису руже и прилици коју +на сну угледа. Он је узе за руке и загледавши се дубоко у оборене +очи лепога девојчета узвикну: + +— Сећаш ли се? + +— Чега, господару мој; ја те сада први пут видим! — одговори +она тихо, гласом, који му тако личаше на глас девојке код језера. + +— Сећаш ли се оне руже што ми је остави у рукама када те на +језеру "Суза Радости" први пут загрлих. + +— Никада још на језеру "Суза Радости" нисам била; али по томе +што ми рече сада, ти ћеш бити наш Пањати Сахиб, кога је језерска +ружа до смрти занела и душу му себи узела. + +— Али ти си, ипак, она — узвикну Пањати — Осећам те у себи, +разливаш се у мојој души опојним мирисом језерске ружице. Има ли +игде на свету девојчета коме бих предао срце и душу своју као што +је предадох теби, теби, коју тражих и нађох. + +И Пањати обави руком вити стас девојчета, које се тако мило +осмејиваше на њ; снажно је притиште на своје груди и дугим +пољубцем задржа своје усне на руменим уснама девојчета. + +Када се од првога пољупца расвести, он бојажљиво погледа у +девојче, плашећи се да се не понови онаква чаролија као оно на +обали "Суза Радости". Али то се не догоди. На његовим грудима +почивала је лепа глава загрљенога девојчета, које га је тако +насмешено и предано гледало небом својих очију. + +Узбуђен неочекиваном срећом Пањати је држао на својим грудима ово +мило лице и посматрајући га пун чежње и сретног задовољства, није +могао за дуго да јој ма шта проговори. + +— Нашао сам те! — прошапута најзад дршћућим гласом од узбуђења. +— Бићеш моја! + +— Твоја, господару мој! — одговори девојче и стидљиво сакри +лице у недра његова. + +— До гроба моја и за гробом моја! — шапну јој он милујући јој +увојке бујних коса. + +— И за гробом твоја! — потврди она не дижући лица са његових +недара. + +— Живот си ми вратила; оца си ми утешила! Ко си ти небесна +девојко, да те по имену зовем? + +— Дамајанта — кћи сам кшатрије Нимаи, онога, који је крчио пута +победама твога великог оца Раупутане. + + * * * + +Необична радост и весеље наста у двору седога раџе, кад угледа +пред собом сина, свежег и ведра као некада, и када га овај +обрадова вешћу да му је нашао снаху достојну његова дома. + +Стари Раџпутани посадио је сина до својих колена, загрлио га и +благосиљао дан његова повратка, и не почаси часа а да своју +превелику срећу не подели са својим старим другом и пријатељем +Кабиром, који му у његовој радости рече још: + +— Не имађах ли право када ти усред бола твога рекох: не +очајавај! Да, да, мирис оне руже је ишчезнуо, њезини листићи +почеше венути па најзад и ње је нестало. Зар све то не беше само +један живот, један сан бића? Не беше ли онај мирис живот, не беше +ли његово ишчезнуће умирање једнога сна? И цвет и човек ишчезава +када се јава сна угаси. — Ружа је умрла, али дух њезин не може +умрети, он је вечан; и твој син није у то сумњао, тражио га је и, +ето, где га је нашао у души Дамајанте. + +Сутра дан стари раџа са својим сином и поворком слугу што их +пратише и носише у разним скрињама богате дарове с бисерним +огрлицама и драгим камењем, стиже у мали Кумбаконан своме верноме +кшатрији Нимаи. Таламбаси, хобоји и тимпани оглашаваху великога +госта, а гомиле народа што се искупило око кшатринога двора до +земље се поклањаше и бурним усклицима поздрављаше светле госте. + +Кшатри Нимаи прихватио је радосно прошење своје кћери за сина +раџина; родитељи деце углавише да се свадба приреди кроз три +месеца. Раније Намаи није могао, јер је чекао да се наврши пуна +година жалости за његовом женом а мајком Дамајанте. + +Нестрпљивоме Пањати беше и сувише дуго бити одвојен три месеца од +оне коју толико љуби. Он измоли и родитељи му допустише, да може +сваке недеље доћи и провести од јутра до заранака крај своје +невесте. + +Тако су се Пањати и Дамајанта сваке недеље по један дан састајали +у двору њезина оца, гледали се, осмехивали кришом једно на друго +и сањали најлепши сан љубави у који ће целога живота грезнути. + +Шесте недеље од дана прошевине, Пањати нареди слузи, да му опреми +хата, а он навуче на себе позлаћени кафтан, опаса се бисерним +појасом, на главу метну турбан са перима рајске птице, утврђеним +над челом једним крупним диамантом који засењаваше очи када се у +њ погледа. + +Опасавши мач са златним балчаком, и са сребрним копљем у руци, он +појаха хата и откаса раним јутром пут малога Кумбаканона. + +Сунце је високо одскочило; зажарени ваздух под ведрином неба +замрежио се, бистром као стакло јаром, која је играла на све +стране. Његов хат, не мењајући крупнога каса, обукао се сав у +белу пену, а слабине му дахтаху од тешког умора и жеге. + +Стигли су већ до густе шуме кроз коју се морало прећи те да се +избије у зелену долину малога Кумбаканона. Овде у хладовини +шумској сјаха Пањати хата, предаде га слуги, да га, пошто се мало +од хода одмори, напоји, а он седе под једно дрво да на себи +дотера одело. На порубу шуме што ивичи са долином, неколико +кумбаконских девојака заметнуле игре и весело грајећи трчкарају +то амо то тамо. Он је из далека видео њихова разнобојна цветна +одела и лака покривала преко плећа, која им у трчању лепршаху као +крила у тичица. Чинило се као да је све цвеће по ливадама оживело +и сада лепрша по долини у граји и смеху. + +Трудио се да разазна није ли међу њима и његова невестица, али не +мога, јер оштри сунчеви зраци што продираху отуда, били су му у +очи те га толико засенише, да, осим оног живога, цветног шаренила +што се растршкало и несташно трчкара по зеленој ливади, не +разазнаде ништа више. + +Али, кратко време, докле је на извору умивао лице од путне +прашине, чу страховити врисак, а одмах за тим угледа како се јато +девојчица распршта ни све стране бежећи од неке препасти. Он +дохвати сребрно копље и што га ноге носе излете на чистину шумске +ивице. Са уздигнутим рукама небу, девојке су врискале и бегале +кроз долину, а за њима се устремио један тигар и скачући колачке +све им се ближе примицао. Једна између осталих саплете се и паде; +и пре него што успе да се дигне, тигар се обруши на њу, обори је +и притиснувши је шапама разјапи чељусти из којих блесну влажна +белина снажних и оштрих зуба. + +— Дамајанта! — викну из гласа Пањати јурећи тигру. По стасу и +оделу он познаде да је ова жртва дивље немани његова вереница. +Необуздани гњев и страх да му тигар не искида и убије његову +љубав, понесе га као олуја своме непријатељу. + +Притиснувши тешким шапама жртву, тигар окрете главу и крвавих +очију заколута на младића који му се летом приближаваше. +Показавши му оштре зубе и запенушене вилице тигар заурла. Младић, +обраћајући пажњу на тигрово раздражено режање и опасност у коју +ће запасти ако хитац промаши завитла копљем, циљајући право у +разваљене чељусти страшне немани. + +Копље полете, окачи тигра по врату и паде крај њега. Обрањена +звер одскочи у вис, рикну од изненадног бола и окрвављен, у +неколико скокова, побеже и ишчезну у шумском шипражју. + +Пањати притрча онесвесломе девојчету. Али пре него ли доспе да +јој види лица, рањени тигар изби наново из честе и сав крвав у +неколико скокова прискочи младићу. + +Ово беше тако неочекивано и хитро, да младић не успе, чак, да +тргне кратки нож што му о појасу висаше. Тигар је већ навалио на +њега, зарио му нокте у плећа и Пањати једва успе да се рукама +дочепа врата тигрова те да му разјапљене челусти не зарије у +тело. + +Раздражена звер, што од беса што од ране из које је лопила густа +крв, наваљивала је да се обруши на младића. Пањати непомично, као +да је ногама за земљу прикован, одупирао се, отискујући десном +руком снажну вратину животиње, која се сагибаше да му разваљене +челусти са оштрим зубима у главу зарије. + +Младић се трудио да се дочепа јабучице тигрове. Али тигар, као да +осећаше намеру свога супарника, извијао се гипко и са мачијом +опружношћу све се већма припијао телу Сахиба. + +Човек и звер, подједнако раздражени, борили су се на живот и +смрт. + +Али дивљу звер, надражену још више мирисом крви коју осећаше, не +беше тако лако савладати као што то гранитне мишице принчеве +успеваху у борби са најснажнијим хрвачима у књежевини његова оца. + +А што је још теже по младића у овој неравној борби, беше то што +се он налазио у незгодном положају, лицем окренут сунцу које му +је било у очи и засењавало. + +Сунце је жегло толико, да је Пањати осећао како му небесна +врелина снагу испија. Изгледало му је да је и оно навалило на +њега. Осећао је силан зној, који га обли у напорном одупирању, те +му се чинило, да тај зној појачан огњеним стрелама неба, испарава +његову крв, те ако потраје још мало овако, прснуће напрегли +мишићи и крв ће бризнути из њега. — + +Њему не оста друге него да се ослони на судбину и да се последњим +силама одупре бар толико колико беше потребно док пристигне његов +слуга — коњушар, који се појави на шумској међи и са истргнутим +ножем и вичући не би ли звера преплашио, трчаше своме господару у +помоћ. + + +Али растојање је било и сувише велико, а крвожедна звер, која је +сад осетила опасност од новога нападача, рикаше од беснила +покушавајући да навалом снажних груди саломи руку, која јој као +гвоздена полуга сметаше да свога противника зубима дохвати. + +Не обазирући се више, хоће ли га звер шчепати разјапљеним +чељустима, Сахиб усугуби преосталу моћ, припи се и сам уз тело +звера и у једном тренутку, када је тигар дахћући од беснила и +истекле крви, подиго главу у вис, он му закопа прсте у грло и +опипавши јабучицу стеже је мртвачки. + +Тигар заурла и стаде омахивати главом не би ли се ослободио +прстију што га као гвоздене кљеште стезаху све већма. Али ти +прсти грчевито се укопаше тамо а мишице набрекле сугубом снагом +не попуштаху; Пањати је стезао и чупао јабучицу тако, да +онемоћена звер стаде поклецавати, испучи закрвљаљену белину очију +и, напрежући последњи дах, поче пенушити и кркљати. + +Нокти животиње немоћно се извукоше из плећа младићевих, ноге јој +поклецнуше, она посрну и Пањати је рину далеко од себе. + +Када је слуга доспео своме господару, тигар је био већ мртав. + +Младић пожури девојчету које још и сада онесвесло лежаше у трави. +Дубоко одахну када се увери да ово не беше Дамајанта. Пред њим је +лежала тако исто лепа девојчица свежа и бела као грудва снежева. +Он се наже, ослушну дише ли, и када се увери да је још жива, узе +је у наручја и понесе у град. + +У томе изби из града руља народа што на колима, што пешице, и сви +наоружани. Све то хиташе ливади под гором. Одбегле девојке +узбуниле су град, те све живо похита не би ли на време стигли да +или избаве жртву из чељусти тигрове или тигра убију. + +— Радха! — одјекну очајнички врисак када се Пањати са +девојчетом у наручју појави пред гомилу узбуђених грађана. + +Из гомиле изби једна жена усплахирена лица и избезумљених очију. +Раширених руку она полети младићу, паде на онесвесло девојче и +љубећи је онако обезнањену викаше: + +— Радха, Радха! Кћери моја, јединице моја! + +Гомила се окупи око њих, узеше из наручја Сахибових девојче и +опколивши младога принца допратише клићући и славећи га све до +двора његове лепе невесте. + +И стари Нимаи и цео двор његов били су усхићени витештвом и +човечном саможртвом младога зета. Нису знали чиме да га послуже и +како да му угоде. Дамајанти се чинило да је тако лака и да плови +међу небесним звездама, гледајући свога витеза. Узела је ружу с +недара и ставила му на прса. + +Али, поред све њезине радости, младоме веренику не умаче из вида +један зрачак тамне сете што га у њезиним очима угледа. + +Када се једнога часа нађоше у башти сами, он опази како та сета +поче дубље захватати њезине очи, као облачак плаво небо. Седели +су обоје на клупи у пространој алеи врта. + +— Нешто си ми сетна, Дамајанта? — рече Пањати, држећи је за +подбрадак и подижући јој лице према себи. + +Дамајанта притиште своје лице на његове груди и бризну у детињски +плач. Вереник се збуни овим наглим сузама. + +— Дамајанта, шта је с тобом? за име Бога, реци, да те нисам што +увредио?! + +Али она, не дижући лице са његових недара, јецаше тако, да је +морао дуго миловати, тепати јој најслађе речи и тешити је докле +је кроз нагло јецање могла проговорити. + +— Реци ми чиме сам те увредио? — понови он. + +— Зашто си учинио то? Зашто си учинио то? — јецаше она. + +— Зар што сам урадио добро дело и спасао несрећно девојче? — + +— Не то, не то! — одговори она, кријући још лице у његовим +недрима. — Велико је дело твоје; али зашто Радха беше та, коју +си спасао и у својим наручјама унео у град?! Не жалим ни то, али +ми је жао... жао... + +— Чега? — Запита он надневши се и милујући јој праменове бујних +коса. + +— Жалим што је баш Радха, зашто нисам била ја на њеном месту? + +— О, дете моје! — узвикну смејући се Пањати и притисну усне на +уплакане очи њезине. — + +Дамајанти се чинило да је Пањати, излажући живот за другу, бар за +то време посветио себе оној и у детињској души њезиној плануло је +чудно осећање бола; као да за све то време она не припадаше њему. + +Глас о слави Пањатијевој стигао је муњевитом брзином и у Велики +Кумбаконан. Стари раџа и брамин Камбир дочекали су младога принца +свечано, јер у то доба није се у Кумбоконану ни једна врлина +ценила више него што је самопожртвовање што се из човечности +врши. + +Али докле се у двору раџином и дому кшатрија Нимаи припремало +богато весеље за дан свадбе који се већ ближио, а младенци +узајамним откуцајима својих срдаца нестрпљиво бројали и очекивали +тај сретни час, у Комбаконан стиже улак из Тангоре и донесе писмо +староме раџи. + +Велики Таутама писао је, да је на Тангору наишла најезда +непознате силе преко мора, да му по држави руше и пале, и позива +свога пријатеља и све околне раџе да му притекну у помоћ. У писму +га нарочито моли, да, на челу својих коњаника, пошаље свога +моћнога сина, чија неодољива мишица најбешњега тигра укроти. + +Раџа се одазва овоме позиву, нареди да се скупи пет стотина +најодабранијих јахача на коњима и пет стотина на слоновима, а на +челу ових постави свога сина и нареди му да за част дома и славе +своје учини све како буде наређивао велики махараџа Гаутама. + +Тако се и дан сватова морао одложити до повратка Пањатиног из +боја. Не треба напомињати колико је Дамајанта тужила и у потаји +плакала када јој отац саопшти овај глас. Колико јој је тешко било +што ће се за неко време раставити од свога вереника, толико је +још више морила страшна слутња, шта ће бити ако јој се вереник +жив из боја не врати. + +Пањати је за оно кратко време, колико је још преостало до његова +поласка на војну, чинио све да од своје невесте отклони црне +слутње. Али што се више трудио у томе, она је све већма падала у +тешке сумње да ће јој се витез икада вратити. + +— Умрећу, чекајући те! — рече једаред када се нађоше сами у +врту. — Ти ћеш ми отићи и, опијен славом витешком, борићеш се +тамо, а ја ћу свакога часа умирати од страха, да ли ћу те жива +видети. + +Пањати је једва утешио, када јој се закле да ће свакога дана +слати по једнога улака који ће јој доносити поздравље и вести о +њему. + +Два дана доцније, цео град, све што је могло само ходити, изишло +је напоље да дочека и испрати своје ратнике. Свака кумбаконска +девојка, која у тој војсци имађаше било вереника или брата, +оплела је венац цвећа да свога ратника њиме окити. + +Тако је урадила и Дамајанта. Исплела је венац најлепших ружа што +их је сама неговала у врту своме, и на челу девојачкога јата +очекивала свога вереника. + +Мало касније по њезину изласку, угледа Радху која јој се +приближаваше, такође са венцем исплетеним од самих ружица. + +Дамајанту текну срце, чисто претрну и пребледе кад опази да се +девојче њојзи приближује. + +Она прикри ово нагло узбуђење и запита је: + +— Шта ћеш ти, Радха, с тим венцем кад га немаш коме дати? Ти +немаш ни брата, ни вереника! + +— Сестро — одговори јој Радха молећим погледом. Не мој ме +одбијати! Дозволи да са твојим венцем здружим свој. Он је твој +вереник а мој спасилац; волем га као да ми је рођени брат, па +како немам чиме другим да му се одужим за ово што обсада живим, +исплела сам овај венац и дошла да те замолим. Не одбијај ме, да +си ми пред Богом сестра! + +Девојче је тако лепо молило да се Дамајанти срце смекша, она је +привуче себи: + +— Нека буде! — рече јој — примам сестринство и нека нам се +сједине венци невестинске и сестринске љубави! — + +Коњица је била већ на помолу. Златом и сребром проткана одела, +позлаћени панцери, бисером и драгим камењем поткићене перјанице, +блистале су према сунцу и засењавале очи које гледаху у искићене +јунаке. + +На челу хиљаде јахао је млади Пањати, смео и витак као копље +његово и непомичан као статуа из бронзе сливена. Хиљаде народа, +који клицаше поздраве младоме вођи, надметаху се ко ће га лепшим +именом назвати. Дамајанта и Радха, која иђаше за њом, окитише му +главу венцима. Војска се није задржавале ни мало. Пањати је имао +само толико времена, колико да се нагне с коња својој вереници да +је пољуби и са њених недара узме белу ружицу, онако исто мирисну +и прозирну као што беше она, коју задоби на језеру "Суза +радости", а која сада почива под земљом у врту његовом. + +— Узми је и држи на твојим грудима, а када свене, не одбаци; +положи је у недра и донеси ми је натраг, јер осећам да је у њојзи +пола душе моје! — + +Тако му рече вереница; он се закити ружом, још једном пољуби +опроштаја ради своју вереницу, а малу Радху, која га сузних очију +гледаше помилова по косама, ободе хата и као младо божанство +одвијори са својом коњицом. На скоро за тим изгуби се у златној +прашини пространога пута кумбаконског. + +Неколико дана за тим долазили су улаци и доносили поздравље од +младога принца лепој Дамајанти. Нису могли да се напричају и +нахвале јунаштвом Пањати Сахиба, брзином његових ногу, хитрености +руку и поузданом оку коме се сребрно копље покораваше те никада +не промашаваше циљ коме га је око наменило. — + +Дамајанти је расло перје слушајући овакве вести. Своју радост је +делила, са Радхом, која је с њоме заједно приносила мирисне жртве +и молила у подножју највишега бога да им ратника увенчана победом +и здравога врати што скорије. + +— Чувајте ми га богови! — шапутала је Дамајанта у скромној +молитви. — Вратите ми га натраг, а ако је потребно да једнога од +нас узмете, то узмите мене; само њега оставите! + +— Зашто не мене? — Запита Радха. — Ја му иначе дугујем +животом, а моје му смрт не би ипак причинила толико бола, колико +би душа моја била сретна и задовољна што је спасиоцу своме +учинила толико радости да се од своје невесте до гроба не +раздваја. + +И обе девојке загрлише се као рођене сестре у подножју великога +Индре. Срца њихова сјединила су се као и ружични венци њихови, +којим раније окитише чело младога принца. А тога часа, баш, млади +Пањати је, тамо на бојишту, делио и примао ударце у славу своје +веренице и победу великог Гаутаме. + +Али после неколико дана, почеше гласиици бивати све ређи и ређи, +и најпосле престадоше долазити. Родитељи оба вереника забринуше +се а Дамајанта тужна и плачна по целе ноћи није ока сводила +слутећи оно што је најгоре. Радха је није остављала ни часа саму +и тешила је колико је умела. Али такво тешење само је још више +изазивало сузе у очима обеју девојчица. + +Читав месец дана Дамајанта је, дан-ноћ, изгледала гласника, +уздисала и венула као она прозрачна ружа. Али, када преко +Кумбакона стадоше прелетати, од оне стране, јата гавранова +окрвљављених ногу и кљунова, у граду настаде туга и плач, јер се +поче говорити, да је ово знамење погибије што је богови, преко +јата гавранова, објавише народу. + +Дамајанти се окрете свест кад угледа предсказање, паде у постељу +и тако оста у њој пун месец дана. Није имала никаквих болова, али +зато дубока туга испијала је њезину снагу, венула је као цветак +без капи росе на жези сунчевој, а када би заспала на уснама јој +је лебдило име његово; а по који пут би Радха нагнута над њезином +постељом чула како шапуће некоме: + +— И у гробу твоја! — + +И још један месец дана туге и страховања прође у тешком +очекивању. Многе веренице покриле су се велом жалости за својим +вереницима, многа мајка нарицала је за својим сином, кад једнога +дана допаде гласник и донесе вест да је велики Гаутама сатро до +последњега непријатеље своје земље, и да је младога Пањати +Сахиба, који му је извојевао славну победу, прогласио својим +посинком и обасуо га свима почастима што се на земљи могу +постићи. + +Дамајанта је, жмурећи од силног задовољства и среће, ловила сваку +похвалну реч о њезином веренику. А када је Радха још обрадова +гласом, да њезин вереник са својим коњаницима жури у Кумбаконан +њојзи, и да ће га сутра већ моћи загрлити, њој се скотрља из +очију једна суза. Она је руком обриса и осмехујући се на своју +другарицу прошапута слабим гласом. — + +— Само да није одбацио моју ружу; пола душе ми је у њој! + +Сутра дан цео град је изашао на поље да с цвећем о поздравом +дочека принца победника. И Дамајанта не хтеде остати у кући, већ +нареди да је метну у техтериван, који на своја рамена понеше осам +слугу, те тако, под свиленим балдахином што је штићаше од сувишне +сунчеве светлости, изађе у сусрет своме младожењи. + +Ставила је на недра тек узабрану, свежу ружицу, а у руци је +држала перо соколово, поткићено крупним драгим камењем, којим ће +украсити свога победиоца. Малаксала од слабости прибрала је у +себи сву снагу да изгледа што је могуће свежијом, а радост што +блисташе по небу њезиних очију и онај полудетињски осмех што се +са мајушних усана разливао по целоме лицу њезином чинили су ипак +своје. И тако слаба и немоћна била је лепша од сваке лепотице око +себе. + +Наскоро затим, из блиске долине затрешташе трубе и тимпани. +Поворка сјајних коњаника од чијих се медних штитова одбијаше +сунце и, огледајући се у њима, расипаше се у милијон блиставих +искрица на све стране, ближила се друмом маси народа, која их +одушевљено очекиваше. + +Пред поворком је јахао млади принц у сребрном панцеру и са +перјаницом над челом, која трептијаше у искричавим зрацима +драгога камења. + +Дамајанта позва две робињице те јој помогоше да се у техтеривану +полуседећи намести и, надстрешивши шаку над челом, те да је +блистање штитова не засени, посматрајући сјајну коњицу, заустави +поглед на своме веренику. + +— Погледај, Радха, како је диван у својој лепоти! + +— Као оличено божанство, које је тебе ради сишло на земљу! — +одговори Радха весело, машући велом на долазеће. + +Дамајанта сетно уздахну, али када им се победиоци приближише и +када је Пањати, који жудним очима тражаше своју вереницу, угледа, +њено се лице разли у осмејах она му пружи обе руке, докле +узбуђени витез притера хата техтеривану. + +Људи, жене и деца, кличући, поврвеше и измешаше се са војницима +поздрављајући их и китећи цвећем. + +Стари раџа, који је са својом свитом изашао у сусрет ратницима, +чекао је пред домом Дамајантина оца сина победника и његове +војнике. + +Цео дан веселио се народ са војницима, докле је млади Пањати +седео крај своје веренице, која га жељна гледаше докле јој он +причаше о страховитим борбама и окршајима са непријатељем. + +— Божанство моје! — шапутала му је Дамајанта прислонивши лице +на његове груди и гледајући га блаженим очима. — Зар све то може +још више повећати моју љубав кад је она и пре тога била +непрегледна и без дна као бескрајна пучина индијскога мора? +Велики си као стубови небесни који подржавају небесно +пространство да се не сруши на земљу; бујан си као слапови вода +што се с хималајских хрбата обрушују и шумно падају у жедну +долину да је запоје и обилато оплоде; велики Гаутама те је +прогласио својим посинком, слава те је уресила свима частима, а +твоја Дамајанта, чиме би она сиротица могла да те награди када ми +је чежња за тобом живот испила? + +— Држаћу те целога века тако припијену на мојим грудима; — +топлином крви моје загрејаћу те, љубављу срца мога повратићу ти +свежину твога пролећа; јер ти си моја нада, мој сан, који сањам и +без кога би ми живот био проклетство и мучење. + +А Дамајанта је слушала његове речи као песму, као шумор +пробуђеног дрвећа под зраком свитања, и, сва блажена, гледала је +жељним очима у лице свога вереника. Шта је све млади Пањати +осећао и како му се срце цепало од бола и туге посматрајући своју +вереницу, која му дође налик на ону увелу ружу. Али он је чинио +све тако да она и не осети његову тугу и бригу, миловао је и +говорио јој о скорашњој свадби чим од малаксалости оздрави. + +Спуштајући јој главу на узглавље она се мало замисли, па онда га +живо запита: + +— А с мојом ружом шта је? Да је ниси одбацио? + +— Никада! — одговори он — твоја ружа још је у мојим недрима, +она ми је била амајлија, она ми је мирисала и докле сам се борио +ја сам само тебе имао пред очима. + +— Дај ми је! — рече Дамајанта. + +Пањати извади ружу из својих недара. Била је већ увела, али мирис +њезин био је још са угашених листића. + +Дамајанта принесе увелак устима и затим га помириса. + +— Осећам ти душу! — шану она — како јој је свеж мирис! Пола +моје душе и пола твоје сада је у њој, оне су се тако спојиле +једна с другом, да их нико више не може разјединити. + +— Ни сада ни после смрти! — узвикну Пањати. + +— Са њоме ћеш ме сахранити; половина душе твоје почиваће самном +докле ми тамо цео не дођеш. + +Младоме принцу запишта срце, ударише сузе на очи, он загрли своју +вереницу и стаде изливати на њезиним недрима сав притајани бол +растанка који их очекиваше. + +— Не тужи! — шапуташе му она — Ја сам ипак сретна, јер сам те +дочекала, видела те у слави твојој и осетила љубав твоју. Рекла +сам ти да ћу бити твоја до гроба и у гробу. Чекаћу те тамо. +Пањати је, плачући као дете, затискивао прстима слух свој да је +не чује, али она га је руком привукла себи и очима даде му +познати да има још нешто да му каже. + +Плачући он је слушао. + +— Сећаш ли се, како сам била тужна онога дана, када си спасо +Радху од крволочне звери? Плакала сам што ја нисам била тада она +да мене у својим наручјама донесеш кући. + +Тужила сам што си ма и за часак припадао другој. Ето, видиш, сад, +како су то богови удесили све. Спасао си је од смрти, и живот што +га она сада има, твој је. Ти ћеш остати и за гробом мој, али ћеш +се оженити њоме. + +— Никада, никада! зајеца Пањати. — Умреш ли ти, умрећу и ја! +Отићи ћу у пустињу и даћу се зверовима да ме растргну. + +— Не, не! — одговори она — Умирућа то жели; а последња воља +треба да се у свому испуни? Ја желим то! + +Пањати је избезумљених очију гледао у своју невесту и већ готово +није разабирао о чему му све то говори. + +— И још нешто желим да ми учиниш? — додаде она раслабљеним +гласом. + +Пањати је само гледаше скамењених очију. + +— Кад поведеш Радху на венчање — продужи она — и прођете мимо +гробља за нагодом, узми са њених недара једну свадбену ружу и +положи је на мој гроб. Сама та ружа биће залога да ме ниси +заборавио, да ме још волиш. + +Пањати није могао одговорити ништа; он се гушио у сузама, +притиснувши лице на груди несретне веренице. — Стари Раџпутани и +Дамајантин отац Наман, скривајући дубоке болове пред својом +децом, с муком су га раздвојили од недара веренице која се лагано +гасила. + +Дубоко у ноћ душа напусти тело лепотице, која сада непомично +почиваше у својој постељи са руком на грудима, којом је на +издисају притисла онај увели цветић из Пањатиних недара. + +Од тога дана млади принц омрзе свој живот; његово прослављено име +поста му мрско и несносно. Повукао се у своје одаје и није се +јављао друговима, јер га њихова весела реч толико исто вређаше +колико му тешко беше да подноси сажаљиве погледе других који га +жалише. + +— Човек, који је окусио горчину живота не сме веровати у срећу +на земљи ако не жели да му се страдање удвостручи! — рече +једаред своме староме оцу, који чињаше све да га утеши и да га у +живот врати. И тако одби све узалудне покушаје. + +Мало по мало, већ се навршила година дана од смрти Дамајанте. Бол +за изгубљеном почео је временом тупити и замењивати се у души +уцвељеног сетном успоменом која за навек остаје као што кроз цели +век остаје неизгладиво ожиљак од ране на залечену телу. Али +Пањати не беше од тих чија љубав лута као пламен луталица у +дубокој ноћи по зачараним развалинама старих градића. Ако се бол +срца и сталожио у њему толико да пламен, што душу разбија а срце +сажиже, није више онако сурово саламао снагу и сагоревао сокове +младога живота, он је под пепелом тешких и милих успомена као +крупна жеравица чувао свој сажижући бол и топлином својом +загревао пепелиште што га је дубоко у души носио. — + +Његов несуђени таст у кога не беше више деце, покорио се жељи +своје покојне кћери, која је то од њега на издисају захтевала; +потражио је утехе у томе што је усвојио за кћер, Радху, најмилију +другарицу Дамајантину, коју ова, после оне борбе са тигром, не +одвајаше од себе као сестру рођену. + +Неколико недеља после навршене године од смрти Дамајантине, стари +Намаи дође у посету оцу Пањатином. + +После обеда оба родитеља призваше младога принца себи. + +— Сине! — рече Намаи Сахибу. — Ти си млад, пред тобом је живот +и сва блага његова. Не можеш се ти до века везати за гроб љубљени +а да ти се богови за то не освете, и да душе твог старог оца и +моја, којима се приближује час растајања са оронулим телом, не +оду у наручја великога Индре уцвељене непослушношћу свога детета. +У мене је кћи, Радха, Дамајанта — Радха, која ми је толико +прионула за душу да је не разликујем од покојнице. Па када је +мени испунила срце родитељском љубављу, зашто не би испунила и +твоје љубављу Дамајанте. Та она и по праву теби припада јер ти +животом дугује! + +— Оче! — одговори Пањати. — Како да се женим када су богови +тако немилостиви; и зар бих смео да заборавим и погазим заклетву +што је дадох Дамајанти да ћу бити само њен и до гроба и у гробу? + +— Не заборави, сине, да ти ја испоручујем последњу вољу наше +покојнице! Ако је твоја љубав од истине одана бесмртној души +ожаљене, ти нећеш погазити њезину последњу вољу, нећеш узнемирити +блаженство у коме она сада почива! + +— Али оче! — брањаше се Пањати очајно — Радхи сам спасао живот +излажући свој канџама крвожедног тигра; Радху волем, јер је +Дамајанта привила њу срцу своме и волела као рођену сестру; Радха +заслужује неподељену љубав срца, а како ћу јој то дати када је +свака моја помисао прикована за успомену Дамајантину и за +клетвену реч да ћу и за гробом бити само њен? + +— Није ли те она, на последњем часу, разрешила клетве, сине мој, +када ти исказа жељу да се по смрти њезиној ожениш Радхом? — Али, +буди воља твоја! Ја испуних само жељу покојнице, како је она то +наложила, да о годишњици њезине смрти теби поменем. Учиних своје +и сада ћу се вратити дома да извршим годишњу жртву боговима над +гробом њезиним и да томе праху кажем како је вереник одбио да +изврши последњу вољу оној, која је свенула од чежње за њим! + +— Не одлази, оче! — узвикну Пањати кад угледа седога кшатрија +како се, ради опроштаја, загрли са старим Раџпутаном — Богови +нека се не гневе ако сам чиме узнемирно блажено спокојство душе +Дамајантине! Буди воља њезина; ја ћу искупити свој грех опирања, +потрудићу се, да љубављу Дамајантином обујмим срце лепе Радхе. + +Оба родитеља загрлише радосно младића и углавише да се свадба о +младом месецу изврши. + +Радха је заблистала срећом када јој поочим објави да је верена. +Загрлила је старца и дуго плакала од сувишне радости, јер још од +онога дана, када је Пањати спасао, а Дамајанта, у првој љубомори +срца зажалила што она не беше у место Радхе, те да њу спасе и у +својим наручјама понесе, — Радха је у потаји чезнула за лепим +принцем и горко жалила што је баш Дамајанта, коју је сестрински +волела, та око које је Пањати својом љубављу прионуо. + +И жалила је и радовала се, у исто време, што су богови одазвали +себи њезину сестрицу те тако сад не беше сметње њезиној срећи. + +А Пањати, покоривши се последњој вољи своје веренице, редовно је +долазио Радхи, па мало по мало толико свикнуо на њу, да је више +ни по чему није разликовао од своје Дамајанте. Њезин сребрни +глас, њезини ведри осмеси и детињска преданост када би је у врту +притиснуо грудима, све је то у пуном осећању оживљавало ону +топлину што је у њему изазиваше некада Дамајанта. + +Свадба је, по својој лепоти, била достојна раџина сина и поћерке +старога кшатрија. У очи венчања бајадере су пред невестом и +њезиним другарицама, које су плеле курјуке и опремале Радху за +сутрашњи дан, изводиле живе игре што их нарочито за овај дан +припремаше. Свати на богато искићеним коњима пратили су сутра дан +с песмом невестин техтериван окићен разнобојним цвећем у коме је, +као бели лабуд на плавоме таласу језера, седела невестица под +балдахином у самим ружама. Тик техтеривана јахаше младожења +светлих очију и лица озарена нежном љубављу према својој невести. + +Поворке лепих другарица у шареним оделима и свеже као ливадско +цвеће, опколиле су младенце и, праћене свуцима хобоја, тимпана, +флаута и жица, певале су сребрним гласовима веселе сватовске +песмице. Све се то разлегало као звонко цвркутање тичица у +пробуђеној гори, докле се јутарња свежина, замрежена свилицом што +пловљаше по озареном ваздуху, надметала са блеском и шаренилом +веселих сватова. Из велике пагоде, која трептијаше као у звездама +од разнобројних кандилаца испаравали су заношљиви мирисе нарда и +другог миришљавог корења. + +Кад сватови стигоше на домак храму у чијој се близини беласкаху +мраморне белеге на гробовима покојних, Радха се наже из +техтеривана своме желину и опомену га на обећање што га је дао +Дамајанти на последњем часу њезииом. + +— Јесте! — одговори јој Пањати. — Нисам заборавио и наредио +сам да свати застану пред пагодом и очекну часак два докле се са +њезина гроба не вратим. Сада смо већ ту; изабери из твога венчића +једну ружицу да је на њезин гроб положим. + +— Ево ти најлепше! — одговору му Радха. — Пољубићу је на место +Дамајанте; ружица ће јој зацело предати пољубац њене сретне +сестрице. + +Пањати узе цвет, сјаха с коња и журним ходом зађе за пагоду гробу +Дамајантиним. + +Пред гробом је као звезда треперио жижак у кандицету. Али када се +младожења приближи гробници он изненађено застаде. + +Гробница је била раскопана. + +А што га још више забуни беше то, кад из разривенога гроба зачу +меки и звучни глас Дамајанте: + +— Сиђи и својом руком стави ми на груди свадбену ружицу. Сиђи +само за један тренутак, па се онда врати твојој земаљској +невести. + +Овај среброзвучни глас као да долазаше из необичне даљине, а беше +потпуно онакав као у Дамајанте. Очаран топлим усрђем што се од +тога звука разливало Пањати, не размишљајући дуже, приступи +гробу. + +— Само за један тренутак, не више! — чу још једаред онај глас. + +Пањати сађе у гробницу и подигнувши поклопац мртвачке скриње +угледа своју Дамајанту. — Не само да се за ову годину дана, од +када је од земљом, није ни мало изменила, већ на против, њезино +лице са насмешеним усницама, беше озарено благом свежином као +израз у колевци уснула детета. + +Он се наже над њом, у мисли му севнуше све успомене од прве руже +на језеру "Суза Радости" до оне увеле што је у својим недрима +донесе натраг њојзи, и две крупне сузе скрунише се од његових +очију и кануше ка њезино лице. + +Положи свадбену ружицу на недра њезина, притиште последњи пољубац +на хладно чело покојнице и одмах затим изађе из гробнице која се +сама од себе засу. — + +Занесен као на сну од овог виђења њему се учини као да је за +један тренутак живео Вечношћу. Он пожури, зађе за пагоду на +чистину где је оставио сватове, али их не угледа тамо. + +— Мора да су ушли у пагоду — помисли и пожури унутра. Али у +пагоди не нађе никога, и што му паде у очи, у храму не беше +припаљено ни једно кандило, нити унутрашњост светилишта урешена +цветним украсима како то до мало час беше. + +— Шта је ово? Шта се то могло догодити за овако кратко време: +сватови ваљда нису ишчезли као лажљиви призрак пред очима? И он +дозивајући на све стране, стаде лутати то тамо, то овамо, не би +ли како год угледао своје сватове. + +Но од тога ни трага ни гласа. + +— Да ли сам ја све ово сањао, или још и сада сањам? — помисли +он и онако забуњен упути се дому свога таста. Али куће покрај +којих пролазаше изгледаху му сада сасвим другојачије него ли што +беху пре једног часа када је са сватовима туда прошао, а лица што +их успут среташе беху му толико непозната, да се не усуђиваше да +их устави и запита. + +Најзад заустави једног проседог брамина који иђаше пут храму. + +— Опрости, стари, што те задржавам, али ти ћеш ми, можда, моћи +рећи, виде ли гдегод путем сватове Пањатијеве? + +— Каквога Пањати? запита брамин зауставивши се мало — + +— Пањати Сахиба, сина раџе Раџпутани. + +— Нисам видео, као што и не знам за тога Пањати. — одговори +брамин гледајући сумњивим погледима у питача, и пође даље. + +Пањати протрља чело и зачуђен оваким одговором стаде разгледати +лево и десно. + +Био је на чисто с тиме, да је све ово неки сан и, очекујући да се +пробуди, он скрете из једне уличице путањом што вођаше једном +шумарку. + +Није прошао ни неколико корачаји, кад му пред очи искрсну његова +невеста. + +— Радха, о, Радха! — викну за њом. + +Радха се осврте за гласом, заустави се и показа му своје лице +онако исто свеже и насмејано као што беше када му пружи ружицу из +венца да је на Дамајантин гроб положи. + +— Радха, невесто моја! — узвикну он држећи је за руке. — А где +се расуше наши сватови? — + +— Који сватови? — запита девојче престрављено и покушаваше да +ослободи руке које он тако крепко држаше. — + +— Па твоји и моји, Радха! — рече он и привуче је својим +недрима. + +— Пусти ме, пусти ме! — узвикну девојче и стаде дозивати у +помоћ. Неколицина њих који се нађоше у близини долетеше да их +раставе. + +— Ко си ти човече што нападаш на девојке? — подвикну један из +гомиле. + +— Ама, људи, — одговори Пањати посматрајући око себе све +непозната лица — Није ли ово мали Кумбаконан? — + +— Тако је! — одговори један човек из гомиле. + +— А то девојче, зар не беше Радха? + +— Радха! — потврди онај — Али ко си ти што тако дрско ухвати +њу? + +— Зар ме не знате? а малочас ми је светина клицала када сам са +својом невестом и сватовима ишао храму! Ја сам принц Пањати +Сахиб, а Радха, поћерка старога кшатрија Намаји, моја је невеста. + +Људи се згледаше међусобом, а онај питач проговори. + +— Пријатељу, ако ти ниси какав препредени зликовац кога +ухватисмо на делу, па сада покушаваш да се извучеш испод руке +Правдине, онда мора бити да су богови твоју свест помутили. У +малом Кумбаконану нико не зна о старом кшатрији Нимаи, а још мање +о некаквом принцу Пањати и његовој вереници. + +Пањати, који никако не мога да се разабере од оне забуне, ухвати +се обема рукама за главу и стаде је притискивати те да се увери +да ли постоји он и то што сада пред собом види и чује. + +Један стари брамин, који пролазаше туда, заста да чује о чему се +то говори; а када му људи испричаше, он приђе Пањати. + +— Збиља, да ти све то не причаше овде о храброме и несретноме +принцу, који голим рукама удави крвожеднога тигра па се на дан +свадбе изгуби негде? + +— Ја сам тај и нисам изгубљен! Забавио сам се у гробници +Дамајантиној само за један тренутак, не више него колико да +спустим свадбену ружу на њезине груди. — + +— Тешко да ћеш бити то ти! — одговори брамин посматрајући га +озбиљно. То је стара прича, која говори како је давно, давно, био +тај славни принц још у оно време када је помогао махараџи великом +Гаутами да враге победи. Када је то себе било! Јест, јест, оно +девојче што си га ти задржао зове се Радха, она је пра-праунука +принчеве невесте и можда личи на своју прамајку Радху, која се +онога дана вратила у дворове свога поочима па се после годину +дана чекања, преудала за једног младог кшатрија. Ти велиш да си +ти тај добри и несретни принц и да си се само један тренутак +задржао у гробници Дамајанте. Ако је тако, онда знај, да тај +тренутак не беше ништа краћи од деведесет година! Деведесет је +година прошло од тога доба и ја, поред све своје старости не бих +могао рећи, да је принц Пањати жив дочекао овај данашњи дан, јер, +како прича о њему каже, принцу је онда могло бити двадесет и три +године. + +— Али, брамине! — узвикну Пањати — погледај ме па се и сам +можеш уверити да ли ми је толико година. + +Брамин му не одговори ништа, већ га узе за руку и приведе једном +кладенцу што се на неколико корака од њих налазио. + +Пањати се загледа у огледало мирне воде и када свој лик угледа +препануто одскочи отуда. + +Место младога и свежега лица он угледа престарелу главу чије лице +беше као пергаменат бледо и свело и избраздано борама дубоке +старости. Некадање светле и као ведри дан јасне очи, трнуле су +сада у затону гасеће се светлости. То више не беше онај снажни и +смели младић чијој се лепоти дивише, сматрајући га као оличење +самога Ишвари, већ права развалина коју време заборавом засипа. + +— Авај! — уздахну он и покри лице шакама. + +— Богови нека те штите! рече брамин — Ако си ти у истини онај +принц за кога се издајеш, онда је велики Индра на теби показао да +је цео живот људски само један незапажени тренутак што га човек +на земљи просања! — + +Брамин се удаљи, а тако исто и она гомила разиђе се мало по мало +да по граду разнесу вест о причању чуднога странца. + +Пањати остаде сам. + +Седео је код извора све докле се не смрче, а онда обломи једну +грану, одеља просјачки штап и незапажено изађе из града. + +— Да! — уздахну он нашавши се ван градских бедема. Човек рачуна +с временом, простором и мисли о дужини живота. А где је време, +где је простор, где дужина? — Дамајанта, ти си имала право када +си казала "само за један тренутак". Јер шта су деведесет година, +шта је дужина целога века пред Вечношћу у којој се ја само за +један часак нађох! + +И опирући се о просјачку палицу, он тек тада осети како је све +што преживљујемо само једна пука обмана, сан душе, заплетене у +своју властиту лаж из које би да се испетља. + +— Благо ономе ко буде разумео! — узвикну он уздигнувши руке и +очи небу — благо томе ко савлађује чежње пути своје да би +створио што јачу област духу своме! + +Неколико дана за тим, на овоме месту где се сада налази гробница, +гуру — Пањати Сахиба, затече старешина манастира старца путника +где седи на голој ледини. Он га понуди да уђе у ћелију, али +старац одби иштући од старешине само толико, да га остави овде до +његове смрти. + +После неколико времена око старца се слеже више ученика којима +гуру — Пањати просветљаваше ум и дух, учећи, да је цео живот +само обмана, сан што га Атман — за један кратки тренутак сања. + +И сваке вечери, до смрти своје, он је завршавао свој дан једном +истом молитвом. + +Када је светлост залазећег сунца последњим зрацима загрила круне +хималајских гора, гасећи животворне луче у дубоким тамнинама +наступајуће ноћи, гуру Пањати је изговарао ове речи: + +— Душо моја! Заплетена у мреже обмане сна који сањаш не +прелашћуј се његовом насладом ни вапи од бола кад она ишчезне! +Јер, све је то обмана, све варљиви сан што те заводи далеко од +истине, која јесте, у лаж, која је само празни призрак онога што +јесте! Истина је само у теби, и ти си само истина, а све око тебе +— тренутна лаж! + +Тако завршаваше дан свој гуру Пањати; а ја, недорасли ученик +великога учитеља, записах ову чудну повест живота по жељи +његовој, за наук онима који од живота нешто траже и у суштину +живота на земљи верују. + +Б. IV. 1921. год. + +*** END OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK 11292 *** |