initial commit of ebook 11291HEADmain

2 files changed, 5342 insertions, 0 deletions

diff --git a/old/11291-0.txt b/old/11291-0.txt
new file mode 100644
index 0000000..8e57dc8
--- /dev/null
+++ b/old/11291-0.txt
@@ -0,0 +1,5342 @@
+The Project Gutenberg eBook, Kameno doba, by Jovan Zujovic
+
+
+This eBook is for the use of anyone anywhere at no cost and with
+almost no restrictions whatsoever.  You may copy it, give it away or
+re-use it under the terms of the Project Gutenberg License included
+with this eBook or online at www.gutenberg.org
+
+
+
+
+
+Title: Kameno doba
+
+Author: Jovan Zujovic
+
+Release Date: February 26, 2004  [eBook #11291]
+
+Language: Serbian
+
+Character set encoding: UTF-8
+
+
+***START OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK KAMENO DOBA***
+
+
+Produced by Distributed Proofreaders Europe, http://dp.rastko.net
+Project by Zoran Stefanovic, post-processing by Nikola Smolenski.
+This is the first official submission to Project Gutenberg by 
+Distributed Proofreaders Europe.
+
+
+
+
+~11 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 11~
+
+~КАМЕНО ДОБА~
+
+~НАПИСАО~
+~ЈОВАН ЖУЈОВИЋ~
+
+
+~У БЕОГРАДУ~
+ШТАМПАНО У ДРЖ. ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
+1893
+
+
+
+
+~ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА~
+
+
+_Приступ_ (Времена пре стварања људи. – Доба када су се први људи 
+могли  појавити; животиње и биље тога доба. – Доба када су се 
+први људи заиста  појавили; климат, животиње, биље и разна људска 
+станишта из тога доба).
+
+
+Првобитна станишта:
+
+_Поречани_ (Зашто су се људи прво поред река настанили. – Речни 
+наноси. – Људски рукотвори у њима. – Четири ступња усавршавања 
+ових рукотвора. – Камено  доба и његова деоба на старо и ново. – 
+Деоба старога каменог доба. – Кремен je  главно градиво старога 
+каменог доба. – Људске кости из тога доба. – Живовање  тадашњих 
+људи; лов и риболов).
+
+_Пећинци_ (Улога, крој и постанак пећина. – Културни слојеви у 
+пећинама. –  Отмица пећина од зверова. – Живовање пећинаца. 
+Њихови остаци: рукотвори, кости,  уметничка дела. – Сахрањивање 
+мртваца. – Употреба ватре).
+
+_Приморци_ (Главне разлике новога каменога доба и старога. – 
+Деоба новога  каменога доба на три века. – Први век новога доба 
+представљају приморци. Њихова  станишта и буњишта; остаци од њих; 
+њихово живовање).
+
+_Језерци_ (Људска станишта на сојеницама по језерима. – Сојишта 
+каменога  доба. – Покућанство језераца; њихов рад: земљорад,
+ткање итд.; њихове кости).
+
+_Праграђани_. (Подизање утврђених станишта обележава последњи век 
+каменог  доба. – Првобитна градишта, остали у њима. – Велики 
+камени споменици и гробнице  из тога доба).
+
+
+Камено доба у свету:
+Француска
+Белгија
+Британија
+Данска
+Скандинавија
+Немачка
+Швајцарска
+Аустрија
+Русија
+Шпанија и Португалија
+Италија
+Српске земље
+Румунија
+Бугарска
+Грчка
+Азија
+Африка
+Америка
+Аустралија
+
+
+Првобитна култура:
+Занати
+Лов и риболов
+Пољопривреда
+Пловидба и трговина
+Уметност
+Религија
+Друштво
+
+
+Библиографија за Камено Доба
+Речник
+
+
+
+
+~КАМЕНО ДОБА~
+
+
+
+
+~Приступ~
+
+
+1. Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али 
+наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља 
+створила, али на њој не беше ни биља ни животиња. Па насташе 
+времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња, 
+али никаквих људи није било. Најзад се појавише и први људи, али 
+је то било тако давно да их и најстарија историја не памти. Сва 
+су та времена веома дуго трајала, па изгледа да је земља морала
+проћи кроз врло многе мене, док су се на њој створиле прилике у 
+којима људи могаху живети и напредовати. При тим променама 
+највише се мењао биљни и животињски свет докле најзад није добио 
+и свој најсавршенији створ у облику човека.
+
+Земља наша има дакле врло дуготрајну историју, која величином и 
+разноликошћу  својом далеко превазилази историју целога човештва 
+и свију појединих народа. И  та је историја подељена на периоде, 
+које се зову по свом старешинству  _примарне_, _секундарне_, 
+_терцијарне_ и _кватерне_.
+
+У _примарним_ периодама прво је један свеопшти океан покривао 
+целу земљу,  па се за тим из њега овде онде по нешто суве земље 
+издизало. На овим островима  поникло је прво биље, а са овим се 
+појавише први инсекти. На земљи је морала  тада владати мртва 
+тишина, јер не беше никаквих гласовитих животиња; једва ли је 
+какав цврчак оно глуво доба својом цврком прекидао, а камо ли да 
+су се игде  могле чути тице певачице.
+
+Земља се тресла, пуцала је, срозавала се и издизала, а кроз 
+пукотине куљала је  лавична маса исто као и у познијим и садашњим 
+вулканима. Али ако су се при овоме  и дешавали силовити окршаји, 
+не беше никаквога вишег створа кога би могли  застрашити.
+
+У _секундарним_ периодама на сувој се земљи и биље и животиње 
+поче нагло  развијати, и приуготови се да прими на се облике 
+какве има и у садашњем добу.
+
+У _терцијарним_ периодама континенти добиваху у главноме данашње 
+границе,  јер се море повукло из неколико сада сувих области а
+покрило је друге неке које  до тада беху на суву. Тада се 
+издизаху главне садашње планине: Балкан, Кавказ и  Карпати, 
+Динарски и други Алпи, Апенини и Пиренеји, а на многим брдима у 
+Србији,  Македонији, Тракији, у Угарској, Чешкој, Немачкој и 
+Француској отвараху се нови  вулкани, који трајаше до потоње 
+геолошке периоде. Климат се истина колебао те  бивао час топлији 
+час хладнији, а према њему се мењала и биљна одећа земљина,  али 
+су најсавршеније животиње, то јест сисари, баш у овим периодама 
+постигле  врхунац свога развића.
+
+Терцијарне се периоде разликују по главним променама климата и по 
+променама  измеђ суве змље спрам мора, по ступњевима у издизању 
+горских венаца и  усавршавању животиња из кола сисара; те периоде 
+зову се у науци: Еоцен,  Олигоцен, Миоцен и Плиоцен, јер се тим 
+именима исказује степен њихове сличности  са садашњом периодом. 
+Прве две састављају се у тако звани Палеоген а друге две у  
+Неоген.
+
+Нас се овде нарочито тичу времена Неогена, јер је тада већ могуће 
+било да се и  човек на земљи појави; са тога ћемо у кратко 
+приказати каквим је биљем и  животињама тадашње људство могло 
+бити окружено.
+
+
+2. Биље које је тада на земљи расло, било је бујније и 
+разноврсније од садањега.  Тада су по Европи скоро свуда успевале 
+мирте, даворике, палме, багрени, смокве и  зимзелено шибље, које 
+све указује да је климат био много топлији но садашњи. На  самоме 
+сада леденоме Гренланду била је топлота велика барем као што је 
+сада  средња топлота у Београду, а у Средњој Европи била је
+топлота колика је од  прилике сада на Мадери. Топлоту је 
+повећавало море које је имало виши ниво но  што га сада има и 
+опточавало је многе делове Европе који су као велика острова  из 
+мора вирили. Вероватно је да је и земљина оса имала тада друкчији 
+положај; те  полови и екватор нису били размештени овако као што 
+су сада, па би по томе и  размештај топлотних појасева морао бити 
+друкчији но што је сада.
+
+[Слика: Сл. 1. – Глава и лева страна горње вилице од динотеријума 
+ (_Dinotherium giganteum_). Глава је насликана 12 пута мања но 
+што је у  ствари а вилица за 4 пута мања. На овој: _1а_, _2а_ и 
+_3а_  означују праве, задње кутњаке, а _3p._ и _4p._ предње 
+кутњаке. Фосили  су ови из слојева миоценских.]
+
+[Слика: Сл. 2. – Мастодон (_Mastodon angustidens_) за 1/20 
+природне  величине. Кости су му нађене средњим миоценским 
+слојевима.]
+
+
+3. Међ свима животињама, које су за време Неогена на земљи 
+живеле, највише су  се, без сумње, истицали сурлаши, од којих су 
+била три разна рода: динотеријум,  мастодон и слон.
+
+[Слика: Сл. 3. – Горњи млечни кутњаци мастодона у 2/3 величине.]
+
+Динотеријум је добио ово грчко име, које значи страшна животиња, 
+јер се мислило  да је због својих зуба заиста страховит морао 
+бити. Данас нема животиње која би  личила на некадање 
+динотеријуме; они су дакле изумрли без потомства. Личили су  
+највише на мастодоне, којима је име тако дато што имају зубе 
+сисичасте (сл. 3).  По костуру су (сл. 2) мастодони личили са 
+свим на слонове, али ови имају две  кљове само у горњој вилици, 
+док су мастодони обично имали по две кљове у свакој  вилици, као 
+што се то види на сл. 2.
+
+[Слика: Сл. 4. – 1. Кутњак од мамута (_Elephas primigenius_), 
+састављен од  највише, али најтањих зубних плочица. - 2 Кутњак 
+античкога слона (_El.  antiquus_), састављен од емаљисаних 
+плочица, које држе средину измеђ  мамутових и кутњака јужнога 
+слона (_Eleph. meridionalis_), 3, који има  најдебље плоче са 
+најширим слојем емаља.]
+
+Од слонова је најобичнији био јужни слон (_Elephas 
+meridionalis_), који је  у извесним пределима преживео Терцијар 
+те живео неко време у Кватернеру.
+
+Сем ових горостасних сурлаша било је великих сисара из разних 
+група.
+
+Од дебелокожара ваља поменути носороге (сл. 7), тапире (сл. 5)и 
+свиње.
+
+[Слика: Сл. 5. - Лева страна горње вилице једнога од најстаријих 
+тапира (Миоцен  код Епелсхајма - _Tapirus priscus_), 3/5 природне 
+величине. _1p_ до  _4p_ јесу предњи кутњаци. - _1а_, _2а_, _3а_ 
+задњи кутњаци.  Е. спољни, М. средњи, I унутарњи зупци првих 
+режања; _c_ спољни, _m_  средњи, _i_ унутарњи зупци задњих 
+редова.]
+
+Преживари су достигли свој врхунац прво у атинској жирафи, па у  
+најкарактеристичнијем роду за стару фауну Јеладе 
+(_Helladotherium_) (сл. 8)  и у разноврсним и многобројним 
+јеленима, газелама и антилопама.
+
+Тада је живео предак нашега коња, који се зове _Hipparion_.
+
+И данашњи су зверови имали у Неогену своје претке и претече. Тако 
+на пример  шареноме медведу из Јужне Америке одговара фосилни 
+медвед из Оверња (сл. 9);  мркој хијени одговарају кости фосилне 
+хијене из Пикермије (сл. 10 и 11) итд. Али  је тада било и таквих 
+зверова који су изумрли без потомака. Таква је на пример  била 
+звер чија је глава представљена на сл. 6. и која је у Америци и 
+за време  Кватернера живела.
+
+[Слика: Сл. 6. - Глава макеродуса у 1/3 праве величине. _i_ су 
+секутићи;  _c_ очњаци; _3p._ предњи кутњаци ; _4p._ горе и _1а._ 
+доле  пасјаци. - _im._ међувилична кост ; _m._ вилична кост ; 
+_so_ јама  под очном дупљом, _n._ носњача ; _j._ јагодичаста 
+кост; _fr._  чеоњача; _par._ темењача; _t._ слепоочњача ; _zyg._ 
+јабучни свод;  _oc._ потиљача; _c._ потиљачна израстао.]
+
+Из групе сисара, који су по кроју тела свога највише налик на 
+човека, ваља  поменути оне мајмуне, који су за време Неогена 
+живели у Грчкој, Италији и  Француској; вилица једнога од њих 
+представљена је на сл. 12.
+
+
+4. Све дакле групе данашњих сисара имају своје претече и претке у 
+фауни сисара  из терцијарнога доба. Према томе се може очекивати, 
+да ће се у тој фауни наћи  предак или претеча човеков, а можда 
+баш и он сам. Али ово очекивање није до сада  задовољено.
+
+[Слика: Сл. 7. – Скелет и доњи леви задњи кутњак једнога носорога 
+(_Rhinoceros  pachygnatus_) из слојева миоценских код Пикермије у 
+Грчкој. Слика скелета је  у 25-ом делу природне величине, а 
+кутњакова је у пола. Кутњак је од два савијена  режња, на којима 
+I и _i_ означују унутарње зупце, а Е и _е_ спољне  зупце.
+
+[Слика: Сл. 8. – Скелет огромнога преживара, који је за време 
+Неогена живео у  Јелади. 1/25 праве величине.]
+
+[Слика: Сл. 9. - Лева страна горње вилице једнога од претеча 
+медведа _Ursus  arvernesis_ насликана за 3/4 праве величине. - 
+_i_ зуби секутићи,  _c._ очњак, _1p. 2p. 3p._ предњи кутњаци; 
+_4p._ пасјак, _1a.  2a._ задњи кутњаци; _p_ непчана кост, _m_ 
+вилична кост, _im_  међувилична кост.]
+
+[Слика: Сл. 10, - Глава хијене (_Hyaena eximia_) што је негда у 
+Грчкој  живела; у 1/3 величине. - _i_ секутићи; _1p – 4p_ предњи 
+кутњаци;  _1a_ доњи пасјак. _im._ међувилична кост; _m._ горња 
+вилична  кост; _tm._ јама под очном дупљом; _n._ носњача; _or._ 
+очна  дупља; _jug._ јагодица; _f._ чеоњача; _tem._ слепоочњача;  
+_ta._ слушни отвор; _par._ темењача; _oc._ потињача. _c.  oc._ 
+потиљачна израстао.]
+
+[Слика: Сл. 11. - Лева пола горње вилице од исте хијене гледана с 
+непчане  стране. 2/3 величине. Писмена значе исте делове као и у 
+претходним сликама.]
+
+[Слика: Сл. 12. – Лева страна доње вилице мајмуна дриопитека 
+(_Dryopithecus  Fontani_) који је у миоценој периоди живео у 
+француској. Доњи део слике  представља изглед _с_ поља, _a_ горњи 
+је изглед озго. Сликано је у  природној величини. _c_ је очњак; 
+_3p._ и _4p._ предњи кутњаци;  _1a. 2a._ два прва задња кутњака; 
+_3a_ жљеб за последњи задњи кутњак.]
+
+Мора се признати, да до сада у терцијарним слојевима није нађен 
+ниједан одломак  од људског костура, нити икакав животињски 
+костур, који би се могао преписати  неком претку човечјем, и који 
+би представљао пролаз од најсавршенијих мајмуна ка  човеку ма и 
+најпримитивнијем. Родослов човеков није дакле наука још утврдила, 
+ма  да без зазора одобрава претпоставку његовога развића из неког 
+несавршенијег  створа. Наука допушта и претпоставку да је људи 
+већ било у временима Неогена,  али та претпоставка још није 
+потврђена поузданим наласцима у неогеним слојевима.  Истина је 
+нађено на много места неких примитивних тобож рукотвора, али 
+никако  није потврђено да су то заиста дело руку човечјих нити да 
+су савремени са  терцијарним слојевима, у којима сада леже. Од 
+свију таквих налазака сигурно је  само да су заиста за времена 
+терцијарна обрађивани они комади кремена које је  код Тенеја у 
+Француској (округ Loir et Cher) нашао калуђер Буржоа (сл. 13). То 
+ би био понајсигурнији доказ да је људи било и у Терцијару; али 
+сви научници овај  доказ не примају, нити оне кремене окресине 
+човеку приписују. Једни мисле да  нису намерно већ случајно онако 
+поломљени; а породила су се и таква мишљења да  је оно кресао 
+неки замишљени човеков претеча неки мајмун-човек  
+(_Anthropopithecus_) или поменути мајмун дриопитек 
+(_Dryopithecus_).  Очевидно је дакле да науци још није познат 
+прави првобитни човек нити његов  непосредни предак ил' претеча, 
+и све што се о овоме сада пише јесу сада само  више или мање 
+неоснована нагађања. Али што се данас још не зна, то се врло 
+скоро  може открити. Ако се у непретураним земним слојевима поред 
+напред поменутих сисара нађу човечје кости или какви год други 
+његови трагови, онда ће се на  питање о терцијарном човеку од 
+једном просути толико праве светлости, да ће на  њој избледети 
+све искрице, које се сада оним сумњивим кременом пробају да  
+укрешу.
+
+[Слика: Сл. 13. – Кремени комади из терцијарних слојева код 
+Тенеја, на којима се  види да су намерно кресани и дотеривани, да 
+би се на њима створиле сечивице и  овршци, са којима се може сећи 
+и бости. Како се на овим примерцима познаје да је  камен у ватри 
+жежен, то је вероватно да од рипе нису окресине ударом одбијане,  
+већ су жежењем ове у ватри комадане.]
+
+
+5. Није нам, дакле, још познато где лежи и колико је стара прва 
+колевка људског  рода; али нам је његово детињство доста добро 
+познато. Детињство су људи провели  за време кватерно, за које су 
+видели прилично велике промене на Земљи и ако су  се главне црте 
+њене географије већ у прошлој периоди утврдиле. Видели су огромна 
+ ледена брда и огромне реке и језера од којих су нам сада само 
+малени примери још  заостали. Видели су како се још понегде 
+морске обале издизаху, а понегде се  проваљиваху те море 
+наилажаше у нове затоке. Видели су, борили се и хранили се  неким 
+особеним животињама, којих данас нигде више нема.
+
+Кватерно се доба назива често _ледно_, – због тадањих великих 
+ледених маса,  и _потопско_ – због великих вода, које су 
+испуњавале све доље и пеле се до  висина, до којих у историским 
+временима никада нису могле досећи.
+
+Сва северна Европа била је у једно доба ледницима застрта. Јужна 
+граница тога  леденог застирача повлачила се из околине Лондона 
+на Антверпен, Магденбург,  Кракову, Кијев, Москву и Казан. У 
+свима дакле земљама северно од те границе нису  људи могли тада 
+нигде становати. – У Средњој Европи, по Алпима и њиховим  
+најдаљим огранцима простирали су се огромни глечери, који су 
+покривали Тирол,  Штајерску, Баварску, сву Швајцарску и велики 
+део југоисточне Француске. Било их  је још у средњој Француској, 
+па Шварцвалду и у Маџарској, а на Пиринејима и  Кавказу заузимали 
+су много веће просторије, но што по садашњим тамошњим  глечерима 
+то изгледа. Вероватно је да их је било на Балканском Полуострову, 
+али  се глечерски трагови овде још нису јасно обелоданили. А 
+трагове некадањих  глечера није тешко познати, јер се са свим 
+подударају са онима, које данашњи  глечери остављају. По тим 
+траговима познало се да у кватерноме добу нису глечери  само 
+једном расли и ширили се и једном се само повлачили у садање 
+границе или од  једном нестали. Познало се да је и онда било 
+честих померања глечерске области,  као што их и сада има, а у 
+ономе колебању утврђена су два главна ледна доба,  између којих 
+је било једно међуледно доба. Прво ледно доба трајало је најдуже 
+и  најдаље је своје ледењаке пружало. У међуледноме добу велике 
+просторије земљишта  ослободише се леденога покрова, обрастоше 
+травом и населише се животињама па и  људима. Али после овога лед 
+опет освоји и ако не целокупно своје првашње  завојевање; људи се 
+опет повукоше на своја првашња станишта. Најзад се климат  толико 
+променио да су се сви глечери повукли до садашњих својих граница; 
+а Земља  је тада ушла у периоду у којој се и сада налази.
+
+
+6. Какав је био климат за време кватерно? Када се узме на ум да 
+су они огромни  ледењаци постали од нападалог још огромнијег 
+снега, да су оне велике речне воде  постале од великих киша, онда 
+је природно претпоставити да је у ондашњој  атмосфери било 
+изобиље водене паре, која се на земљу спуштала негде као снег,  
+негде као киша. Снег је, наравно, падао по висовима и по северним 
+пределима, а  киша по жупнијим местима. Висока брда која су у 
+терцијарним периодама постала,  Алпи, Карпати итд. и која су онда 
+још виша била (јер су мање разорена била)  таман су добро дошла 
+да послуже згушњавању водене паре, и да изазову падање  снега и 
+стварање глечера. Она су ту своју улогу почела вршити већ при 
+крају  Терцијара, а у Кватернеру су је потпуно одиграла.
+
+Што се тиче климатске топлоте, то је вероватно да је у опште била 
+нешто мало  хладнија од данашње, а још је вероватније да се за 
+времена кватерна топлота на  земљи час спуштала час пењала. 
+Свакојако је тада било мање топлоте но што је  беше у претходним 
+неогеним периодама.
+
+
+[Слика: Сл. 14. – Скелет мамутов.]
+
+7. Животиње кватернога доба таквога су кроја и облика, да се може 
+рећи као да  одржавају прелаз између оних, које смо у Терцијару 
+напред помињали, и садашњих.  И овде ћемо представити прво оне 
+које су највеће, то јест сурлаше. Сурлаша беше  неколико разних 
+врста (_Elephas meridionalis_, _El. antiquus_ и _El.  
+primigenius_) али све од једнога рода, од слонова. Међ тим разним 
+слоновима  највиђенији и најчувенији је мамут (_Elephas 
+primigenius_, сл. 14). Он је  тада живео скоро по свима крајевима 
+Европе, а постојбина му је канда, Азија,  камо се и повукао да 
+угине, када су се велики глечери са Европе скинули. У  сибирскоме 
+су се леду до наших дана сачувале не само кости него и месо и 
+кожа од  мамута, те тако знамо да он није био сав лињав као 
+садањи слон, већ је имао  густо руно и велику гриву. Живео је за 
+цело време Кватернера, али је најбоље  одолевао онда када је 
+хладноћа друге му супарнике потискивала; то су време  научењаци 
+назвали _мамутско доба_. - Антички се слон појавио на земљи пре  
+мамута; од њега је, по свој прилици, произашао садашњи индиски 
+слон.
+
+[Слика: Сл. 15. - Скелет носорога _Rhinoceros tichorchinus_, од 
+кога је  нешто старији Мерцков носорог (_Rh. Merckii_).]
+
+[Слика: Сл. 16. – Дивље свињче.]
+
+[Слика: Сл. 17. - Нилски коњ (_Hippopotamus amphibius_). Живи 
+сада у  средњој Африци, а за време Кватерна живео је чак и у 
+Енглеској, док тамо нису  мразеви настали.]
+
+[Слика: Сл. 18. – Лубања пећинског медведа.]
+
+Дебелокожари су имали своје велике представнике у носорозима 
+разних врста, од  којих је овај на сл. 15 био најобичнији, у 
+свињчету (сл. 16), коњу и нилскоме  коњу (сл. 17), који су сви са 
+свим личили на садашње своје потомке.
+
+Од говеда ваља поменути: тура или праговече (_Bos primigenius_), 
+зубра или  бизона (_Bison priscus_, или _europeus_, сл. 19), 
+мошусно говече, сл.  20, а од јелена: џиновског јелена (_Cervus 
+megaceros_, сл. 21), ирваса  (_Cervus tarandus_, сл. 22), елена 
+(_Cervus alces_, сл. 23) и нашег  обичног садашњег јелена 
+(_Cervus elaphus_). При крају дилувијалне периоде  ирвас је 
+толико био распрострањен, да се ово доба назвало _доба ирваса_.
+
+[Слика: Сл. 19. - Бизон (_B. europaeus_). Живео је негда по целој 
+Европи а  сада се чува још само у Литавској.]
+
+Од зверова је било: лавова, хијена, курјака, лисица, куна, 
+јазаваца и медведа.  Највећи су и најопаснији били пећински 
+медвед (_Ursus speleus_, сл. 18),  пећински лав и пећинске хијене 
+(_H. spelea_). У првоме веку кватерне  периоде пећински се медвед 
+толико истицао над осталим животињама, да се то доба  назвало 
+_доба пећинског медведа_. За овим је настало, како рекосмо, _доба 
+ мамута_ па _доба ирваса_. Али ова палеонтолошка раздеоба 
+кватерне  периоде није потпуно оштра, јер су неке од ових 
+животиња живеле неко време и  заједно, а неке, као на пример 
+ирваси, живе још и данас. Она је вредела неко  извесно време и то 
+само за један извесан део Европе.
+
+[Слика: Сл. 20. – Мошусно говече (_Ovibos moschatus_), Живи сада 
+по земљама  Северног Леденог Мора, а допирало негда чак до 
+Пиринеја.]
+
+[Слика: Сл. 21. – Скелет џиновског јелена (_Cervus megaceros)_.]
+
+Ако се целокупна фауна сисара кватернога доба у Европи упореди са 
+данашњим нашим  сисарима, онда се у њој могу разликовати четири 
+групе животиња. Једне живе у  Европи сада као и пређе; друге су 
+се повукле да живе у севернијим пределима, а  треће су се 
+одселиле у јужније и топлије крајеве. Најзад је онда било сисара  
+којих сада више нема, јер су изумрли. Изумрли су мамут, рунати 
+носорог, пећински  медвед, пећинска хијена, пећински лав. 
+Одселили су се на југ нилски коњи и  носорози, а на север ирваси.
+
+[Слика: Сл. 22. – Ирвас (_Cervus tarandus_).]
+
+
+8. флора кватерне периоде доказује нам опадање и промењивање 
+топлоте у тој  периоди. Прво су из Европе почеле нестајати палме 
+и камфораче, за тим несташе  секвоје и бамбуси итд. па на њој 
+израсте лисната гора, прво онаква каква се сада  у Алгиру налази 
+и најзад ова што и сада по Европи расте. Врло је значајна била  
+тада степска флора, јер је много више места захватала но што га 
+сад заузима, а  тако исто и барска флора, јер су од ове тада 
+створена многа и велика тресетишта.
+
+[Слика: Сл. 23. – Елен (_Cervus alces_ или _palmata_.]
+
+
+9. Окружен таквим биљем и животињама а настањен на Земљи, какву 
+је напред  представисмо, првобитни је човек дуго таворио и велику 
+муку у борби за живот  мучио. Становао је како му се где и кад 
+угодно учинило: у пећинама, на језерима,  поред река и мора. По 
+тим разним местима становања остале су сачуване разне  ствари, 
+које нам као дела руку његових указују колико је умешно живот 
+проводио.  Та су станишта већином као нека буњишта са отпацима од 
+ловине и остацима од  оруђа и оружја. Понегде су нађени и трагови 
+радионица где су ове урутке  израђиване. Гдегде су нађене и саме 
+кости тадашњих људи.
+
+Ми треба прво да размотримо разна земљишта, на којима је 
+првобитни људски род  становао и трагове које је у њима остављао, 
+па да га за тим претрагамо по разним  крајевима света, и најзад 
+да покушамо представити његово првобитно културно  стање. 
+Разматрајући тако првобитна станишта људског рода, истаћи ће нам 
+се пред  очи и његово поступно напредовање, јер је и у 
+преисторији као и у историји  предњачио обично по један извесни 
+део људског рода, настањен на неком извесном  делу земљином. И 
+преисториски су векови представљени поглавито најнапреднијим  
+деловима људства, ма да је поред главних представника и онда у 
+свакоме веку било  и других људи и по другим местима, на које се 
+општа историја људства мање осврће  но на прве. По разним 
+стаништима, на којима су најстарији људи живели, и по  разним 
+ступњима културе, које су у тим местима постизавали, ми смо 
+прастановнике  наше земље овако једне за другима поређали: 
+Поречани, Пећинци, Приморци, Језерци  и Праграђани.
+
+
+
+~ПРВОБИТНА СТАНИШТА~
+
+
+Поречани.
+
+
+1. Најдубља старина људског рода, колико смо до сада у њу 
+продрети могли, лежи  закопана у подубоким наносима некадашњих 
+река, по чему се познаје да су и у  најстарија времена људи 
+најрадије поред река боравили. Као што вода претеже у  човечјем 
+телу, тако је и ван човека она једна од најпретежнијих чињеница 
+за  њега. Људи су се крај воде настањивали не само зато, да би 
+што лакше своју  свакидашњу потребу њоме подмиривали, већ и зато 
+што животиње које им за храну  служе или у води живе или се на 
+појилу сигурно налазе; најзад имали су разлога и  у томе, што су 
+у нагомиланим разноврсним речним валуцима могли по вољи одбирати  
+оне од којих ће моћи покресати најудесније алатке и оруђа, јер су 
+их првом само  од камена умели градити.
+
+
+2. Речни наноси, у којима леже трагови првобитних поречана, 
+састоје се од  шљунка, песка и глине. Они се насиљу по дољама и 
+кључевима поред садашњих река,  а у кватерној периоди 
+нагомилавали су се и подаље од садањих речних корита н  повише од 
+њихових обала, јер су тада реке често бивале и шире и више. Ово  
+промењивање речног корита и нивоа зависило је колико од промена у 
+количини оних  вода од којих реке постају, толико и од промена 
+земљишта по коме су реке текле.  Тиме се може објаснити што многи 
+речни насипи леже често подалеко изнад данашњих  река и то на 
+разним висинама. Има река поред којих се на разним висинама 
+налази  по седам шљуначких тераса, а то значи да су седам разних 
+корита имале. Такве су  неке реке у Алпима. У долини Вардара код 
+Скопља виде се јасно три терасе  неједнаке висине, а тиме су 
+означена три главна застоја у испуњавању Скопске  Котлине.
+
+Како су разне поречне терасе последица разнога стања и снаге 
+речне, то је  природно да ће по њима неједнаки материјал бити 
+нагомилан; а како је дилувијално  доба доста дуго трајало, то је 
+природно било очекивати да ће се у старијим  терасама наћи остаци 
+животиња, које су у првашња дилувијална времена  превлађивале, а 
+у млађим терасама да ће бити очувани остаци млађега  
+дилувијалнога света. И одиста у најстаријим наносима превлађују 
+остаци јужнога и  античкога слона, хипопотама, Мерцкова носорога, 
+макеродуса; у млађим су свуда  остаци мамута, рунатог носорога и 
+џиновског јелена распрострањени, а у насипима  створеним на 
+измаку кватерне периоде леже кости коња, говеда, јелена и других  
+врста животиња, које још и данас живе. Наравно да овај ред није 
+стално утврђен.  У врло многим речним наносима находе се помешане 
+кости животиња, које су једне  за другима царовале. Ова мешавина 
+долази прво од туда што су те животиње у  извесно доба заиста 
+заједно живеле, а и зато што су старија лежишта познијим  
+струјама била ривена па су им се засебни представници тако 
+помешали.
+
+
+3. Поречани кватернога доба били су сведоци свију промена, које 
+су се на  тадашњим рекама дешавале. Када су реке мењале своја 
+корита и обале, и људи су  морали своја станишта померати. Кадшто 
+је поводањ наилазио брже но што су људи  могли све своје имање 
+склонити; станишта би им тада огрезла у води која их је  песком и 
+муљем засула и тако их до данашњих дана сачувала. По тим остацима 
+ познаје се како су тадањи људи поступно напредовали и своје 
+рукотворе  усавршавали.
+
+У почетку су поречани умели само једну једину алатку да начине. 
+Умели су шљунак  заоштрити тако да се њиме могло сећи и стругати 
+и завршити га, да би се њиме  могло бости, бушити и лакше 
+убијати. Тако окресан шљунак изгледао је као што се  види на сл. 
+24(1); по форми је дакле био јајаст, језичаст или срцаст. Врхом и 
+ оштрим ивицама које се у њега стичу вршио је овај први рукотвор 
+људски све разне  задатке своје, при чему је задњи, заобљени крај 
+у шаци непосредно држан, јер  никаквога знака нема да је на какво 
+држаље насађиван. Њиме је човек могао све  своје послове 
+свршавати: „сећи дрвеће и дупсти га за чунове, чупати корење,  
+нападати непријатеље, убијати и черечити животиње којима се 
+хранио, отварати  рупе у леду за време зиме, цепати дрва за ватру 
+итд.“ (J. Lubоck). То је био сав  алат и сав арсенал првобитног 
+човека. Човек се истина могао послуживати још и  каквомгод 
+батином и ма каквом каменицом, која му се наручна учинила, али од 
+те  послуге није остало никакова доказа у земним слојевима. Тако 
+је било у првом  веку каменог доба.
+
+[Слика: Слика 24. – 1. Оруђе од кремена најстаријег кроја из 
+места Абвила у  Француској. Насликано је како се у руци држало. – 
+2. Девет метара дубок просек у  речноме наносу код Сент-Ашела у 
+Француској. _A_ је црвена песковита глина  за цигле изнад које је 
+танак слој живице. _B_ је глина са шљунком, кога има  нарочито 
+много на дну слоја. _C_ је слој глиновитог, а _D_ слој оштрог  
+песка са ситним речним и сувоземним шкољкама. _E_ је низ слојева 
+крупног и  ситног шљунка са поворкама песка. _F_ је површина 
+кретацејскога терена  преко кога су наслагани дилувијални 
+слојеви. _H_ је римски гроб. Палеолитски  најстарији артефакти 
+леже помешани са костима изумрлих сисара, у слојевима  _E_, а има 
+их и у слојевима _D_ и _C_. – 3. 4 и 5 јесу 5-9 м.  дубоки 
+просеци у наносу код Шела. На њима се испод живице види слој  
+атмосферскога црвенога дилувијума _А_ са ћошкастим шљунком. У 
+првоме  просеку (сл. 3) _B_, _C_ и _D_ означују слојеве песка и 
+шљунка,  која су у _C_ окамењени, а садрже оруђа првога века. _E_ 
+је терцијарни  терен на коме лежи дилувијум. Спрам _F_ и _H_ виде 
+се продири горњих  слојева у ровине доњих. – На сл. 4 познаје се 
+како су први дилувијални слојеви  _B_ разнети, па се по њима 
+наслагали млађи (мустијерски) слојеви _D_.  Код _E_ је један 
+ератичан камен. – На сл. 5 спрам _D_ се познаје да су  речни 
+дилувијални наноси набрани пре него се наслагао атмосферски нанос 
+ _A_.]
+
+У другом веку каменога доба човек је још једнако кресао шљунак по 
+првом кроју,  али је већ опазио да међ окресинама имаде таквих 
+које би, било за овај, било за  онај циљ боље од прве му 
+рукотворине послужиле, па је такве окресине према  разним 
+циљевима дотеривао. Тада су постала првобитна копља, сечивице и 
+стругала,  која су с једне стране једномано од једришта одбијена, 
+а са друге, горње стране  кресана су и дотеривана (сл. 25). Тада 
+се је, по свој прилици, човек већ био  довио да понеке од својих 
+алатљика у држаље углављује.
+
+[Слика: Слика 25. – Кремена оруђа из другога, мустијерскога века 
+палеолитске  периоде, повађена сва из старих наноса разних река у 
+Француској. Сва, сем ножића  под _2_ представљена су с горње и са 
+доње стране. Доња им је страна обично  глатка; на њој се види 
+ожиљак и плик од ударца (_4а, 5а, 6а, 1_ и  _3_). Горња им је 
+страна грубо окресана а често (_4, 6, 1а_) по ободу  ситно 
+ретуширана да би се лакше могло њоме сећи. Предмет под _3, 3а_ 
+могао  је служити као стругало, они шиљати за копља, а предмет 
+под _4_ највише се  приближује првобитној алатки.]
+
+Ова прва два културна ступња остварили су нарочито лепо 
+прапоречани, а потоња се  два у старим речним наносима скоро 
+никако и не налазе. Ове ћемо највише наћи код  људи који су се у 
+пећине морали склонити, али ћемо их ради потпуности и  
+систематског прегледа већ овде обележити.
+
+На трећем ступњу развитка човек је научио да гради савршенија 
+копља дотерујућ'  им вршак са обадве пљосни подједнако; градио је 
+шила и двострана стругала а  почео је већ градити понешто и од 
+костију. Употреба овог новог градива показује  већ велики 
+напредак првобитне мајсторије.
+
+[Слика: Сл. 26. – Кремена оруђа из разних векова палеолитске 
+периоде а из разних  земаља. – _1_ и _1а_ доња и горња страна 
+стрелице са заперком за  углављивање; нађено у долини Вибрате Из 
+исте су земље (м. Омбрија) стругало  насликано под _2_ и ошиљак 
+под _3_. Из Енглеске је мустијерски  артефакт под _4_ и старији 
+под _6_ и _6а_. Овај последњи нађен је  још 1799 године у Хоксну. 
+Из исте је земље и оштрељ за џилит форме трећег века  али из доба 
+познијега. _7_ представља кремено оруђе, шелске форме, из  
+кватернога наноса у долини Делавара, недалеко од Њу-Џерсеја 
+(Северна Америка).]
+
+У последњем веку палеолитске културе, човек се извештио да гради 
+врло разне  ствари од костију и рогова, као игле, шила, удице, 
+остве и врло савршене кремене  ножеве и џилите, длета а можда већ 
+и стреле. Овај је човек већ био на високоме  ступњу, јер је имао 
+развијене религиозне и естетичне потребе, што сведоче нађени  
+обоци и други украси, а такође слике и кипови које је израђивао.
+
+
+4. Сва камена оруђа из дилувијалних слојева јесу само окресана а 
+нису и глачана,  као што су обрађена камена оруђа познијих 
+времена. Та разлика у обради довољно  је јасна, а подудара се 
+прилично и са временским разликама, те се употребљава за  
+раздеобу каменога доба. Прво доба људске културе зове се _старо 
+камено  доба_ или _палеолитска периода_, а други се део зове 
+_ново камено  доба_ или _неолитска периода_. Старо камено доба 
+подудара се са  кватерном периодом у историји земљина развитка, а 
+ново камено доба улази у  садашњу геолошку периоду. У старом 
+каменом добу већ смо разликовали четири разна  ступња културе, 
+дакле четири разна историска века. Али ови ступњеви нити су се  
+на пречац јављали, нити су се свуда устопице развијали; те се не 
+могу увек оштро  разликовати. Културно развиће првобитног људског 
+рода није у свима областима  ишло једним истим током, као што ни 
+сада тако не напредује. Према томе није чудо  што се у свима 
+земљама нису нашли сви они примери све савршенијих и савршенијих  
+људских рукотвора, које смо овде истакли, нити је чудо што су 
+исти према  приликама од разне руке промењивани.
+
+У Француској су она четири ступња доста оштро одвојена а проучена 
+су већ толико  да су тамошњи научари пробали да одреде и колико 
+је година сваки поједини век  старог каменога доба трајао. За 
+први век се претпоставило да је трајао 78.000  година, а за други 
+100.000, за трећи 11.000 а за четврти 33.000. По томе би  рачуну 
+старо камено доба у Француској трајало 220.000 година. Наравно да 
+је овај  рачун непоуздан, али може да даде појма бар о релативној 
+величини појединих  векова а и о огромној старости људскога рода 
+у опште.
+
+
+5. Данас више нико не сумња у велику старост људског рода, дакле 
+ни у порекло  камених предмета које приказасмо. Али у времену 
+када су се ови предмети почели  проналазити, друкчија су била 
+веровања те су и учени људи доста сумњали и питали  се: да ли је 
+оно окресано камење заиста људски рукотвор? Па ако то и јесте: да 
+ ли је обрађивано у оно исто доба, када су живели: мамут, рунати 
+носорог,  пећински медвед и друге животиње са чијим су костима у 
+земним слојевима нађени?  И најзад ако је обоје истина: да ли су 
+ови слојеви заиста старији од људскога  памтивека и садашње 
+геолошке периоде? Ове су сумње задржавале истину да не  триумфује 
+одмах чим се појавила, али су подстицале и ревност истраживача, 
+те је  данас потпуно утврђено: 1, да сем човека нема друге 
+природне силе нити које  животиње која би могла камен онако 
+кресати и дотеривати нити има каквог створа  коме би онако 
+обрађени камен штогод требао; 2, да се прво камено доба поклапа 
+са  временом када су у Европи живеле оне велике животиње, којих 
+више нигде нема; 3,  да су те животиње живеле у последњој 
+геолошкој периоди, која је протекла  непосредно пре данашње и у 
+којој су се нагомилале поречне терасе од шљунка,  песка и глина, 
+са остацима дилувијалних животиња и рукотворима тадашњих људи. У  
+ове истине сада више нико не сумња.
+
+
+6. Камена оруђа из старог каменог доба израђена су највише од 
+кремена, јер овога  највише има у речноме шљунку и у земљи, јер 
+се лако креше док је још влажан а  добија сечивице и овршке боље 
+но икоји други материјал. Кремен је дакле први  културни минерал, 
+јер је он онако исто главно, градиво првобитне културе као што  
+су доцније били бакар, бронза и најзад гвожђе. Вероватно је да су 
+људи у почетку  употребљавали свакојако камење; али када су се 
+искуством уверили да је кремен  најбољи, онда су ову врсту 
+претпоставили осталим врстама камена. У земљама, где  је кремен 
+случајно редак, употребљавали су људи и друго камено градиво као: 
+ кварцит, пешчар, рожнац, јаспис или рожни кречњак.
+
+Усавршавање у начину обраде кремена траје све до времена, када је 
+човек почео и  коштано градиво употребљавати. Тада настаје застој 
+у напредовању вештине  каменодељске, јер се камен даље 
+употребљавао само за оно за шта се новим  градивом није могао 
+заменити, као на пример за оштрице ножа и мача, за овршке  стрела 
+и џилита и за длета.
+
+
+7. Живовање људског рода у кватерној периоди несумњиво је 
+доказано наласцима  људских рукотвора из тога доба. Али је ова 
+чињеница потпуно утврђена тек  наласцима костију од људскога 
+скелета у слојевима који су заиста у оној периоди  створени, и 
+који од доба свога стварања нису позније ривени нити са којим 
+млађим  материјалом мешани. Истина се признати мора да број 
+оваквих налазака није  велики, особито још кад се упореди са 
+огромним бројем обрађених камених  предмета, што су из 
+дилувијалних слојева ископани. Ну љутоме кремену исто је  тако 
+ласно очувати се, као што је трошним костима ласно потрти се и 
+нестати. У  осталом и од других обичних сисара није се могло у 
+речним струјама очувати много  костију. Оним  струјама и трвењу 
+најбоље су могле одолети  тврде кости крупних  дебелокожара, а 
+нарочито  њихови цаклени зуби.
+
+Број људских фосилних костију тако је мален, да су противници 
+велике старине  људског рода и у томе тражили разлога за своје 
+упорство. Али у оваквим питањима  велики број нема већу вредност 
+но неки мањи број. Наука која се бави изучавањем  изумрлих 
+створова, врло често мора да је задовољна кад само један део од 
+једнога  створа познаје. Главно је само да је налазак потпуно 
+исправан и беспрекоран.  Према томе, и ако је сумњиво да је 
+заиста кватерне старости онај повелики број  људских костију, 
+које су као кватерне објављене, ипак има десетину налазака,  чија 
+старост није више сумњива. То су одломци лубања и других делова 
+костура,  који су нађени овде онде у Белгији, Француској, 
+Немачкој и Аустрији. По овим  наласцима познаје се да су 
+најстарији људи кватернога доба имали потпуно људски  облик. 
+Лубање, по којима се људске расе распознају, биле су им већином  
+дугуљасте. То нарочито вреди за поречане, а међ пећинцима, које 
+ћемо доцније  видети, наћи ћемо и људе са округластом главом.
+
+
+8. Први поречани, о којима смо овде писали, јесу најстарији људи, 
+колико је  старост људског рода до сада поуздано позната. Они су 
+живели већ у првоме  разделу кватерне периоде, када глечери још 
+не беху преотели маха и када је  климат био већином благ. Због 
+тога су могли становати поред река без заклона и у  пећине се не 
+склањати. Због тога је вероватно да нису затворене станове 
+градили,  нити се одевали. За заклон им је била довољна, било 
+нека јама у наносу, било  каква заветрина крај окомите речне 
+обале или какво гранато дрво крај ње.
+
+Поречани су живели од лова, којим су тадашње прашуме биле 
+препуне, и од риба од  којих су тадашње реке киптеле. У првоме 
+почетку лов им је био врло тежак, јер су  имали само оружје које 
+су у руци држали. Зверу су морали дакле близу прилазити и  са 
+њиме се често у коштац хватати. Па ипак није било вероватно да су 
+са врло  великим и врло злим животињама непосредно у коштац се 
+хватали, већ су их, по  свој прилици, у прикривене јаме 
+намамљивали, па ту камењем убијали. Лакше им је  већ било кад су 
+заоштрени кремен на мотчице почели наглављивати. А када су се  
+довили да граде стреле и џилите, онда су већ слободније у лов 
+могли полазити јер  су звера и из даљине могли гађати. Лов је 
+тада престао бити мучна борба. Свака  је звер тада почела бежати 
+од створа, који смртоносне а можда и отровне стреле  из заседе 
+отискује. Није вероватно да су поречани целу земљу насељавали, 
+већ су  на извесне просторије били ограничени. Није познато на 
+коме су се крају земљине  кугле први пут обрели, ни каква им је 
+ранија историја. Нема сумње да су били у  врло примитивноме 
+дивљачноме стању, али су они учинили прве, дакле, и најтеже  
+кораке у култури. Сем тога они су, можда инстиктивно, одабрали за 
+становање баш  оне положаје на којима се цела познија 
+цивилизација врло поспешно развијала  и  које је потоње људство 
+свагда радије но икоје друге насељавало. Њихова су  станишта  
+устопице заузимали људи новог каменог  доба, људи бронзанога доба 
+и  најзад људи гвозденога доба. На једном таквом станишту 
+прапоречана поноси се  данас Париз са својом кулом Ајфелком.
+
+
+
+~Пећинци.~
+
+
+1. Пећине су вавек играле велику улогу како у ствари тако и у 
+људскоме  замишљају, и то како код дивљака и варвара тако и код 
+цивилизованих људи.  Првобитни, нејаки и неискусни, човек не 
+знађаше себи саградити бољег заклона од  непогоде и душмана но 
+што га је у отвореним и празним пећинама готовога имао.  Нити је 
+својим мртвим мирнијега покоја умео наћи, но што га беше у тим 
+истим  природним, мрачним гробницама. То беху заиста најстарија 
+уточишта и живота и  смрти. Сем тога у пећинама је машта људска 
+од вајкада замишљала па и сада још  замишља да бораве и добри и 
+зли дуси, чувари извора и подземнога блага, виле и  змајеви, 
+аждаје и вампири и да су то врата подземнога казненог завода у 
+коме се  пакленим мукама испаштају греси надземнога живота.
+
+
+2. Пећине су подземне просторије у каменитом пределу, разне 
+величине, разнога  кроја и положаја. У српском народу ово име по 
+кадшто се подједнако придева и  оним сниским и малим жљебинама по 
+каменитим странама у којима је тек толико  места да се чобанчад 
+са мало оваца могу у њима заклонити, и оним високим и  широким 
+дворанама у којима има места за велика стада или буљуке а и оним 
+дугим  ходницима и редовима од одаја кроз које се љубопитни човек 
+мора кадшто по  неколико сати веругати да им до краја дође. Али 
+се по гдегде јасно разликују:  _окапине_, _раселине_, _дупље_ и 
+_пећине_ које и ми морамо  знати, јер су некадањи људи у свим 
+овим разним просторијама становали.  _Окапина_ се зове плитка 
+шупљина у остењаку, са чије ивице вода окапљује.  _Дупље_ су 
+простране и повисоке шупљине, које су затворене ода свуда сем  
+спољњега улаза. _Раселине_ су тескобне али дуге и високе пуклине 
+у стени.  Најзад се општи назив _пећине_ примењује нарочито на 
+оне многобројне редове  подземних одаја и дворана које су 
+ходницима спојене и често врло на далеко  разгранате.
+
+Слике Преконошке Пећине, која се створила у кречничкоме гребену 
+што раставља  Нишаву од Сврљишког Тимока, показују нам како једна 
+пећина може бити велика,  разграната, окићена и неједнака. Под 
+јој је час раван, час стрмен, у њему има  издубених котлића и 
+корита, која су бистром водом испуњена („Језеро“ и  „Језерца„). У 
+неким другим пећинама има много већих и подубоких водених  
+резервоара који као језера изгледају а тако се и називљу. Кроз 
+таван пећински  обично су прорасли разнолики висуљци од сиге 
+(сталактити), којима од пода на  сусрет иду слични самотвори 
+(сталагмити). Сига се ова усирила у води, што у  пећину кроз 
+шупљине и пукотине прокапљује.
+
+[Слика: Сл. 27. – Скица Преконошке Пећине од улаза до краја.]
+
+[Слика: Сл. 28. – Уздужни профил пода Преконошке Пећине од М. 
+Врата до  Голубињака.]
+
+Пећина има отворених и затворених; на затворене пећине случајно 
+се подземним  радовима наилазило, а отворене су више или мање у 
+ранијим временима биле  познате. Отвор је разних величина; у 
+Потпећи је високи и широки отвор као свод  цркве какве; иначе 
+већина пећина има тако мали отвор да се једва бауљке у њих  улећи 
+може. Ова тескоба постала је обично од туда што су улази грохотом 
+и  плазином с поља засути. Отвори пећински који су у присоју 
+примамљивали су  преисториске људе много више но пећине које су 
+друкчије положене, јер су  Европљани дилувијалнога доба више још 
+но садашњи имали разлога да траже сувоту и  топлоту. Где је пак 
+велика топлота, ту пећинари траже пећине у осоју. Тако данас  
+становници пећина у Арабији претпостављају пећине у осоју, јер од 
+јаке жеге беже  у хладовину.
+
+Пећине су стваране у разним, можда у свима геолошким периодама, 
+па су доцније  или разораване или од разне руке испуњаване. Оне 
+пећине које су на континентима  терцијарног доба већ биле, у 
+следећем, кватерноме добу још више су се прошириле  и разгранале 
+а и већином су се отвориле и на површини земље испољиле, па су се 
+у  њима могли измешати терцијарни наноси са кватерним. Највише је 
+пећина  дилувијалних, ваљда зато, што је тада био најповољнији 
+стицај прилика за њихово  стварање.
+
+Вавек је интересно питање како је која ствар постала, па је 
+вероватно да ће се  читач запитати: како су постале пећине? На 
+ово геолошко питање нити је одговор  прост, нити му је место да 
+се овде опширно излаже. Главно је напоменути, да су  пећине 
+различне по величини и кроју, и да их има у разним стенама, па је 
+ природно и да су на разне начине могле постајати. Највише има 
+пећина у брдима  која су од кречњака саграђена. Ове су стене 
+веома испуцане па многу атмосферску  воду у велике дубине 
+пропуштају. У тој води има угљене киселине која јој помаже  да 
+кречњак раствара, услед чега и може из ње да се таложи сига кад 
+на ваздух  дође. Поред расцепа и пукотина стена је трошнија, па 
+је туда вода доста лако  троши и трошке односи. Тако се прави све 
+већа и већа шупљина за подземни водоток  који стену исто тако 
+жлеби, подрива и разноси, као што ради и нека жива надземна  
+речица. Што је више подземне струје, то се пећине брже и више 
+стварају. Кад су  велике кише, па се од њих много воде у земљу 
+процеди, онда се у овој дешава  поводањ, као и на површини 
+земној, па тамо као и овде са много већом силом обале  рони и 
+успоре руши, те тако проширује своје олуке. Па како је вероватно 
+да је у  дилувијалној периоди подземне као и надземне воде било 
+веома много, то је  вероватно да су се данашње пећине створиле 
+већином за време кватерно.
+
+Пећине су празне или су више или мање испуњене. Има их које су и 
+потпуно  испуњене и то или костима и муљем, или водом и ледом. 
+Оне у којима вавек има  леда зову се _леденице_. Такве су 
+природне леденице на Ртњу, на Топижници и  на Сувој Планини, 
+Добра и Зла Леденица на Кучају, Дурмитору итд. За пример  речица 
+које у поноре утичу, кроз пећине протичу или из њих истичу, 
+навешћемо  Сврљишки Тимок код Пандирала, Црну Реку код Кривог 
+Вира, Бањицу у Потпећи и Бању  у Петници, Поик у Постојни, Лику, 
+Фојбу код Пазина у Истрији, Думан код Лијевна,  Требињштицу, 
+Мушицу у Гацком Пољу, Ријеку (Омблу) код Дубровника, Зету у  
+Никшићском Пољу.
+
+У пећинама се на више места наслагао шљунак, песак и муљ што 
+подземне текућице  граде и разносе.
+
+И у сувим пећинама има наноса и то од разнога порекла. Има камене 
+дробине,  шљунка, муља и песка, што су некадање понорнице у њих 
+унеле или у њима створиле.  Има насипа које је с поља поводањ 
+нанео или ветар навејао. Има ђубришта од  некадашњих или садашњих 
+пећинских становника. Неке су пећине праве  _костурнице_, јер су 
+испуњене људским или животињским костима; ове су дакле  
+најважније за историју првобитнога људства, о коме се овде 
+бавимо.
+
+
+3. Људи су у пећинама боравили и у најпрвашњијим временима, у 
+којима их је наука  поуздано дознала. Ти се људи у науци зову 
+троглодити а српски би се могли звати  пећинци. Од људскога 
+борављења по пећинама остало је трагова разноврсних; остала  су 
+ватришта око којих се грејаху и храну готовљаху; остале су 
+покрхане и  обрањене кости од животиња које су ловили, и камена и 
+коштана оруђа којима лов  ловљаху и себе брањаху. Све је то 
+наслагано у слојевима који нису као обични  земни слојеви, већ је 
+човек утицао на њихово стварање, и тако нам представљају и  
+ступањ културе на коме је тај човек био; с тога се и зову 
+пећински _културни  слојеви_. Дебљина ових слојева зависи колико 
+од времена борављења људи у  пећини, толико и од изобиља у храни 
+и оруђу. Када су људи пећину напустили, онда  се изнад културнога 
+слоја нагомилао обични природни пећински нанос, а  најобичније је 
+да се нахватао слој сиге, који сада гради камени под пећини и  
+испод кога ваља тражити трагове првобитних пећинских становника.
+
+Дешавало се, да су се људи више пута и на разним ступњима културе 
+у пећине  враћали, и тако се у неким пећинама сада налази више 
+културних слојева,  наслаганих једно преко друго, и то кадшто 
+непосредно, а кадшто са раставцима од  обичног пећинског 
+материјала, од муља, сиге итд.
+
+У оваковој пећини као у каквом археолошком музеју имамо поређане 
+предмете из  разних векова преисторије, који на један поглед само 
+представљају све разне  ступњеве напретка преисторискога човека.
+
+[Слика: Слика 29 – Пећина Плакардска (у Француској). _7_ је 
+изглед улаза у  пећину, а _6_ је просек културних и других 
+слојева у њој. На овоме пресеку  слојеви _A_ представљају пржину 
+што се од тавана (стропа) одроњава; у  таквом једном слоју има 
+код _B_ слојић муља, који се по свој прилици  сталожио из оближње 
+речице Тардоаре, када је при неком поводњу толико нарасла да  је 
+и у пећину продрла. _C_ је горњи археолошки слој са остацима 
+неолитске  културе и животиња из данашње фауне. _D E F_ и _H_ 
+јесу четири културна  слоја из последњега века палеолитскога 
+доба; са својим раставцима од дробине они  износе скупа четири 
+метра. – _J_ је виши а _K_ нижи слој из трећега  палеолитскога 
+века; у вишем су нађена копља са стране задељана (као _5_) а  у 
+доњем су као лаворов лист (сл. _4_). – _L_ је културни слој од  
+овдашњих најстаријих пећинаца, из другога века палеолитскога. У 
+њему су нађене  окресине мустијерске форме као сл. _3_. – _1_ је 
+командантска палица  од ирвасова рога из највиших палеолитских 
+слојева (магдаленских); на једном је  крају на завојке засечена. 
+На сл. _2_ приказана је звиждаљка нађена у  магдаленском једном 
+слоју у Бриникелу (Француска). То је најстарији музикални  
+инструмент. Направљена је од чланка ирвасовог на коме је проста 
+једна рупица  проврћена.]
+
+Али се и у историским временима дешавало, да су људи своја села и 
+градове  остављали и у пећине се затварали. Бегунци пред 
+непријатељем склањали су често  своје збегове у пећине, па то се 
+десило и у скорашњим српско-турским ратовима.  Ту су се крили 
+одметници од владајуће вере или од владајућег друштвеног поретка: 
+ први хришћани у римској држави, протестанти у Француској и 
+хајдуци у српским  крајевима. У многим пећинама су боравили 
+испосници као нпр. у Испосници више  Студенице. Многе су и данас 
+употребљене као качаре, торови, пландишта итд. а  понегде у 
+пећини још борави какав злосрећни човек, који бољег крова није 
+могао  да огради.
+
+
+4. Када су првобитни људи прилазили пећинама, да се у њима 
+одомаће, ретко су их  кад налазили празне и незаузете. Већином су 
+и тада у пећинама живеле дивље  зверке, као што и данас живе. 
+Велики пећински медвед био је најстарији а и  најјачи звер, са 
+којим се човек најчешће сретао и најљуће борбе издржавао, док  га 
+није истиснуо и његово станиште заузео.
+
+Да је у овој борби медвед често надвлађивао човека, сведочи она 
+људска кост, на  којој су очевидни трагови зуба медвеђег, која је 
+нађена међ костима других  жртава пећинског медведа у Шупљој 
+Стени у Швапској. „Тако се у почетку кретао  напредак у првој 
+преисториској културној периоди. Прво је пећински медвед шчепао  
+по кога човека, раскомадао га и раскомадане удове у свој туробни 
+стан довлачио;  или је кога несрећног насртљивца у свом стану 
+дочекао и на зверски му начин  своје кућевно право показао. За 
+тим се човек пажњом и лукавством боље наоружао,  потиснуо га је 
+из његова легла и вратио му мило за драго.“ (Hoernes). Може бити  
+да су људи вребали пред пећином, кад ће се страшне  зверке из ње 
+извући, па да  онда без  опасности у пећину продру и младунце 
+поубијају.  Тако и данас понеки  дивљаци лове и  тамане опасне 
+зверке. Са одраслим, снажним  и страшним  медведима, није ласно 
+било у коштац  се хватати, па је вероватно да су их   првобитни 
+људи у прикривене јаме намамљивали  те их ту тешким камењем 
+убијали.
+
+
+5. Кад су људи пећине од зверова ослободили и у њих се настанили, 
+становали су у  њима стално, а не само привремено, на пример само 
+зими, као што мисле неки  научењаци. То сведоче у првом реду 
+остаци од  њихове хране. По зубима, костима и  рошчићима  од 
+младих ирваса познаје се сваки месец  њихова живота, а по томе се 
+ може познати  у коме их је месецу човек уловио. По  томе се 
+познало да су их  троглодити у свако  доба године ловили и у свој 
+стан доносили,  а то значи да  своје станове нису напуштали.  
+Пећинци дакле нису били номади. - Кад су  се из  пећина у лов 
+кретали морали су улазе  затварати, да не би зверад унутра  
+продирала.  Вероватно је да је затвор био од брвана, јер  од 
+другога каквог  јачег градива сачували би  се остаци пред улазима 
+у пећине, као што  их има пред  онима, које су у познијим 
+временима  за гробнице употребљаване. Вероватно  је да  су тада 
+пред улазом и велике ватре  палили, да би зверад њоме плашили и  
+одбијали.
+
+Најглавније занимање пећинаца био је лов и риболов, јер су се 
+хранили месом од  топлокрвних животиња и од риба. Ловили су 
+сваковрсне животиње, почевши од ситних  тица па до најкрупнијих 
+сисара. И пећинци су као и поречани све вештији и  вештији ловци 
+постајали. Али већ од почетка је њихов ловачки прибор много  
+савршенији био од прибора прапоречанског. Онај најпримитивнији 
+тип камене урутке  у пећинама је врло ретко нађен, а нађена су 
+разноврсна копља и стрелице, што  карактеришу више ступњеве 
+палеолитске културе.
+
+[Слика: Сл. 30. – Једна просто озубљена оства, али неким нацртима 
+украшена.]
+
+У риболов су троглодити полазили са озубљеним оствама (сл. 30) од 
+ирвасова рога;  за удице и пређе још нису знали. Према томе 
+изгледа да су могли ловити само са  речне обале и то само 
+покрупну рибу. У пећинским културним слојевима се најчешће  
+налазе кости од младице, по чему се види да су већ ондашњи људи 
+умели рибу  пробирати.
+
+По свима остацима у тим слојевима познаје се да су троглодити 
+ловину у пећине  доносили и ту је јели. Лакше животиње доносили 
+су целе, а теже животиње, на  пример говеда и коње, рашчеречили 
+би на месту где би их уловили, па би у свој  стан доносили само 
+бутове и главу. Са тога се кости трупа од крупнијих животиња  
+врло ретко налазе у пећинским културним слојевима, док се од 
+ирваса и мањих  животиња налазе кости свију делова скелета. Све 
+дуге, шупље кости и лубање  расцепљене су и покварене, сигурно 
+зато да би се из њих извадила мождина и  мозак, које су делове 
+већ и троглодити са великом слашћу гутали. Изгледа чак да  су за 
+вађење мождине из костију употребљавали оне узане кашичице од 
+ирвасова  рога, које су у неким пећинама нађене. Од другога 
+посуђа познати су још само  кремени ножеви са којима се месо 
+ласно расецало.
+
+Многобројни остаци од ватришта наводе на мисао, да пећинци нису 
+ложили ватру  само да се згреју и да свој стан осветле, већ и да 
+храну на њој готове.  Ћулбастија је, по свој прилици, била прво 
+зготовљено јело. За друго готовљење,  на пример за кување, ваљало 
+је имати суда; али земљанога посуђа тада није било.  Можда је 
+било каквог дрвенога суда, у коме се вода могла загрејати па 
+дакле и  нека чорба зготовити метањем у њу усијаног камења.
+
+Са ножевима од кремена ласно се секло не само месо, него се могла 
+и кожа сећи.  За овај циљ било је већ тада и кремених бичкија; а 
+за прераду коже служила су  камена стругала и шила. Многобројне 
+игле од костију нађене у пећинским културним  слојевима, доказују 
+да су троглодити одећу шили. Конци су им могли бити од  
+животињске гриве и жила, а можда већ и од биљнога влакна.
+
+Не само да су се одевали но су се и кинђурили и бојадисали. У 
+пећинским  културним слојевима нађени су ђердани од пужића и 
+шкољака и комадићи од црвене  боје, амајлије од пробушених зуба 
+коњских, воловских, курјачјих итд. (сл. 31).
+
+[Слика: Слика 31. – Накит пећинаца и изглед једнога им станишта. 
+_1_  секутић коњски, _2_ очњак вучји, _3_ и _4_ коштани колутић,  
+_5_ шкољка, _6_ говеђи секутић, _7_ јеленски очњак _8_  шљунак 
+серпентински, _д_ урочица; сви ови разни предмети пробушени су, 
+да  би се могли као ободи носити. Воловски зуб (_6_) пробушен је 
+у корен двема  рупама да би се боље утврдио и спољна му се 
+цаклена страна увек видела. Коштани  колутић (_3, 4_) украшен је 
+на обема странама сликама неке животињице; рупа  у среди наводи 
+на мисао да је као дугме могао бити употребљен. Сви су ови  
+предмети нађени у разним француским пећинама. _10_ је изглед 
+Гурданске  Пећине (Француска) у којој је био културни слој 6 
+метара дебео, 21 м. дугачак и  16 м. широк; из овога слоја 
+извађени су многобројни рукотвори магдаленскога  ступња.]
+
+Ако се размотри целокупна заоставштина од негдашњих пећинаца, 
+онда се може рећи,  да ови примитивни људи нису гладовали. 
+Примећава се чак и да су за јело боља  парчета пробирали, а то 
+значи да су имали лова у изобиљу. Осигурани тако у  намирењу 
+својих најпречих потреба, њима је преостајало времена за одмор и  
+доколицу. На доколици је никла уметност, када се осећање лепоте 
+сусрело са  уметничким даром. И одиста, у пећинским слојевима, 
+који садрже најсавршеније  алате и највише остатака уловљених 
+животиња, нађени су многи предмети са  цртежима и калупима тих 
+животиња. Сликарска се вештина јавила врло рано и за  чудо лепо у 
+овим им почецима својим (сл. 32).
+
+[Слика: Слика 32. - Сликарије француских пећинаца. _1_ јелен 
+рањен стрелом  у трбу изнад десне бутине. _2, 2а_ и _3_ руке 
+изрезане на копљишту од  ирвасова рога. _4_ слика некога 
+преживара рањенога у груди код леве плећке.  _5_ бремена жена, 
+задње ноге ирвасове и неке скице. _6_ људско лице,  зарезано на 
+комаду ирвасова рога. _7_ човек с палицом на рамену, две коњске  
+главе и змија. _8_ човек који стреља тура; длакав је као и жена 
+на сл. 5.]
+
+
+6. Сви ови разноврсни наласци јесу неуништиви докази, да су 
+палеолитски људи у  пећинама много и дуго живели; па зато и јесте 
+нешто загонетно, зашто се у њима  не нађе више телесних остатака 
+тадашњих људи. Нађено их је истина, не баш врло  мало, али се за 
+мало од њих може поуздано говорити, да датирају заиста из  
+палеолитскога доба. То се са сигурношћу може рећи на пример за 
+оне рањене људске  лубање, на којима је очевидно да су 
+палеолитским каменим оружјем рањене, и за  људске кости у оним 
+палеолитским слојевима, за које нема никакве сумње да су у  
+познијим временима преривани. Врло су занимљиве оне људске 
+лубање, које су још  за живота намерно пробушене, јер доказују да 
+се обичај трапанисања који и сада  траје код неких народа па и 
+код наших Црногораца, вршио већ у најстаријим,  преисториским 
+временима.
+
+По до сада нађеним лубањама познаје се да су већ у палеолитскоме 
+времену биле  разне људске расе: једне су имале главе дугуљасте а 
+друге округласте. По здравим  лубањама из тога доба не може се 
+закључити да су тадањи људи били ближе  мајмунима. Човек је од 
+искони човек. Временом се само усавршавао, али су и они  пећински 
+првобитни становници били људи мислени и радни, са извесним 
+религиозним  и естетичним осећањима. Естетична су им осећања 
+изражена у оним лепим сликама  својих сувременика из животињскога 
+царства, које смо мало час наговестили.
+
+
+7. Религиозним осећањима прапећинаца приписујемо обичај 
+сахрањивања мртваца,  који се јавио већ код људи кватерне 
+периоде, истина при крају њеноме. То сведоче  људски скелети 
+ископани из неких пећина (Црвене Пећине у Лигурији, из неких  
+пећина у средини Француске и у Белгији), који су били пажљиво на 
+један исти  начин стављени и закопани. Сведоџба би ова била 
+неоспорна, кад би потпуно било  доказано да су ови скелети 
+укопани за време кватернерно. Подједнак начин  укопавања сведочи 
+да је већ било неког утврђеног обреда, као што га налазимо у  
+познијим временима. Судећи по реткости оваквих налазака а и по 
+њиховој још  сумњивој старости, може се рећи да обичај укопавања 
+мртваца још није био опште  примљен код старих пећинаца, но да је 
+већина лешина остављена да ишчезне на  пољу: на каквим камаљима, 
+по дрвећу или иначе у приликама, у којима им се остаци  нису 
+могли до данас очувати. Оним пак мртвацима што су по пећинама 
+укопавани  изгледа да је месо од костију одвајано па само костур 
+укопаван. Овако бар мисли  Картељак, један од сада још ретких 
+палеоетнолога, који верују да су већ  палеолићани почели своје 
+мртве ахрањивати.
+
+Вероватно је да су људи наставили боравити и у тим пећинама у 
+којима су тако  своје мртве сахрањивали.
+
+Нема никаквих знакова по којима би се смело тврдити да су 
+првобитни пећинци били  антропофази. Нити пак има доказа да су 
+били ратоборни. Лова је свугде било  доста, а бољих станишта у 
+оно доба није било но што су их они имали.
+
+
+8. Најзад ћемо истаћи да су већ првобитни пећинци владали ватром. 
+Пре овога морало је бити неко извесно, доста дуго време, када су 
+људи умели служити се ватром, али је нису умели ужећи. А 
+вероватно је било и времена када су првобитни људи знали за ватру 
+али њене благодети још не бејаху искусили. Ово је могло бити  на 
+местима где се природна ватра појављивала: где је вулкан усијану 
+лаву  избацивао, где су из земље шикљали пламенови, где се какво 
+угљиште или  тресетиште само од себе запалило, или где је гром 
+какво суво дрво запалио.  Свакојако ово време индиферентног 
+држања спрам ватре није дуго трајало, јер се  зна да се на пример 
+и мајмуни радо на њој греју и да је можда већ у Неогену било  
+интелигентнога отвора који је код Тенеја онај шљунак у ватру 
+метао, да би га  комадао и оштрице му тако стварао. Људи су се 
+природној ватри приближавали,  посматрали је, грејали се на њој и 
+радовали јој се. Метањем дрвећа у њу видели  су да је могу 
+одржати, размножавати и разносити. Ова фаза, када су људи ватру  
+умели одржавати али још не и производити, морала је код 
+преисториских народа  врло дуго трајати, пре но што су се људи 
+довили и вештачки да је створе. Ватра  као последица људскога 
+рада, јавила се по свој прилици случајно, када је неком  приликом 
+требало два сува дрвета силно једно о друго трти. Тада је човек 
+од  једном престао бити њен роб, који је морао непрестано лебдити 
+над њоме, јер је  трењем, стругањем ил' вртењем сува дрвета могао 
+наложити кад му је затребала.  Ова средства за произвођење ватре 
+одржала су се од преисториских људи све до  нецивилизованих 
+данашњих народа. Она служе и данас нашим Подринцима, Босанцима и  
+Херцеговцима када им за лек или за неки обред „жива ватра“ 
+затреба.
+
+
+
+~Приморци.~
+
+
+1. Када је Земља прешла из кватерне периоде у садашњу, људски је 
+род прешао из  старога у ново камено доба. На земљи је климат 
+постао умеренији и једноличнији.  Нестало је мамута и пећинских 
+зверова, а животиње које нов климат у средњој  Европи не могоше 
+поднети одселише се већином ка северу.
+
+Много се веће разлике виде на новоме људству.
+
+Прва и најзначајнија је особина неолитских људи што су живели 
+удружени, док се  из старијега доба никакав траг веће заједнице 
+није сачувао.
+
+Друга је разлика, што су у неолитскоме добу људи већином били 
+стално настањени и  станове себи градили, а из првога времена 
+нема никаквих остатака од грађених  станова.
+
+Трећа је важна културна разлика, што су неолићани имали 
+припитомљену стоку.
+
+Четврта је што су земљу обделавали те жита и лан сејали.
+
+Пета је што су умели да граде од блата посуђе.
+
+Ови напреци а и неки други обичаји, као на пример подизање 
+споменика, гробља,  градова и жртвишта, – уздижу неолитске људе 
+изнад својих претходника толико, да  у културном погледу много 
+ближе стоје људима бронзанога па и гвозденога доба,  него ли 
+првима, ма да су као и ови још у каменом добу.
+
+
+2. И ови су напреци поступно учињени, те се и неолитско доба 
+могло разделити на  векове.
+
+У првоме веку неолитскоме још превлађују просто кресане камене 
+алатљике; понеке  се само почињу глачати и то доста грубо.
+
+У разноврсноме каменом прибору истиче се брадва (сл. 33). Ту 
+падају први почеци  невешто здепане грнчарије. За обележена 
+гробља још се не зна. Најбољи  представници овог првог неолитског 
+ступња бејаху неки приморци. Међу тим, људи  су живели тада и по 
+пећинама, и по плитким земуницама.
+
+[Слика: Сл. 33. – Камене брадве из данских буњишта од примораца.]
+
+У другоме веку предњачили су нарочито језерци, који су умели 
+камена оруђа сећи,  гладити и бушити их, савршеније земљано 
+посуђе израђивати, станове на кољу у  води градити, пређу и одело 
+ткати, земљу радити, стоку и вође гајити, хлеб пећи,  масло и сир 
+правити. Мртви су се тада са неком церемонијом и са прилошцима  
+сахрањивали. Ван сојеница у води људи тога доба становали су у 
+плетерима,  колибама, кошарама а можда још и у пећинама, које су 
+тада највише као гробнице  употребљаване.
+
+Трећи век карактеришу велике грађевине као на пример вештачке 
+гробнице у земљи,  и велики камени споменици. Глачање камена 
+постиже тада свој врхунац; израђиваху  се секире и батови од 
+разнога камена и најлепших облика. Све напред побројане  радње 
+усавршише се. Повратише се вештине гравирања и скулптуре, које 
+беху неко  време зачамале. Почеше се подизати градови.
+
+Ово су опште црте појединих ступњева у неолитској епоси, који се, 
+наравно, као  ни палеолитски не могу одлучно један од другога 
+разликовати. Покретачи  културнога развића од разне се рке стичу 
+те у разним покрајинама и разне  резултате имају; са тога је 
+важно да се ови резултати у свакој покрајини за себе  промотре, 
+што ћемо ми и покушати у овој књизи. Пре тога ћемо, наравно,  
+прегледати поједине врсте станишта неолитских људи и најважније 
+остатке, који су  по њима нахођени.
+
+По хронолошком реду који је напред указан, прво се заустављамо на 
+праприморцима
+
+
+3. Нема сумње да је у многоме приморју вавек било удобних места 
+за људска  станишта, али се као прва приморска насељења сачуваше 
+до данас тек она која  датирају из првих времена новог каменог 
+доба. Од тих примораца остала су нам  селишта најстарија, која су 
+до сада позната, а у свима селиштима очувала су се  најбоље 
+њихова буњишта. Необично наслеђе потомства од првих удружених 
+предака!  Но наука је и таквим наслеђем веома задовољна, јер је и 
+по њему могла познати:  где су и колико су велика била најстарија 
+селишта, како су људи у њима живели,  чим су се хранили, и шта су 
+радили.
+
+Прастара буњишта познаше се, прво на морским обалама у Данској, а 
+после тога  пронађена су и у Скандинавији, Ирској, Француској, 
+Сардинији, у Азији и Америци.  То су велике гомиле од љуштура 
+морских пужева и шкољака, које имају до 300 м.  дужине и 60 м. 
+ширине. За њих се дуго мислило да су их или велики валови на  
+обалу избацили или су се издигле неким издизањем морске обале. 
+Али када су се те  гомиле боље размотриле, онда се запазило: да 
+су све љуштуре од пробраних  мекушаца зрелога пораста, а нема их 
+ситних од младих, да су исте највише баш од  оних врста, које се 
+и данас за јело најрадије употребљавају а које у мору једне  с 
+другима много не другују, да међ' њима нема ни морскога песка ни 
+шљунка, а да  има костију од тица и сисара, рбина од посуђа и 
+одломака од каменог оруђа. Тада  се је морало признати да ово 
+нису никакве случајне природне гомиле већ да су  људска дела. То 
+су остаци првобитних примораца, који су у мору имали неисцрпни  
+резервоар хране од пужева и риба а у приморју су многу дивљач 
+ловити могли.
+
+
+4. Приморци су живели најрадије на оним обалама, где је било 
+највише пужева и  шкољака и то у непосредној близини воде на жалу 
+или на брегу. Ретко су кад нешто  мало даље од воде становали. 
+Она буњишта са љуштурама морских шкољака која су  сада подалеко 
+од мора врло су ретка и била су негда ближе до мора.
+
+Где су сметлишта ту су била и станишта. Тадањи људи нису домаће 
+ђубре односили  далеко од својих станова. Потискивали су га нешто 
+даље од огњишта и свога  лежишта и то је све. На много се места 
+познало да су кујински отпаци нагомилани  као полукружни бедеми, 
+по 3 метра високи, око поплочаног огњишта, на коме су  приморци 
+шкољке кокали и око којих су се грејали. Огњишта су од камених 
+плоча,  наслаганих кадшто у неколико редова, као за банак; а на 
+њима се не само познају  трагови од огња, него се налазе остаци 
+пепела и угља. Око огњишта су били чадори  и черге ваљда од коже 
+или колибе од грања, а око ових су се нагомилавале љуштуре  од 
+шкољака и пужева. На те су гомиле људи бацали и кости од уловљене 
+дивљачи и  крњатке од кућевног посуђа и оружја, те се по овима 
+познаје да први приморци  нису далеко одмакли од пећинаца, који 
+су у ранијим временима живели. И одиста,  камене су им алатљике 
+несавршене, како са грубе обраде тако и по сиромаштву  облика. Да 
+нема неких почетака глачања камена, могло би се рећи да је камена 
+ индустрија код примораца била чак и несавршенија но код неких 
+људи из старог  каменога доба. Глачане су у неколико справе налик 
+на секире; ове су највише  замењиване многобројним грубо 
+окресаним брадвама. Камени ножеви, шила, копља,  тучкови и 
+стругала су се такође никаквим савршенством одликовали. Ни од 
+костију  се нису много боље ствари умеле градити. Грнчарство се 
+истом појавило, те су му  и производи најпримитивнијег облика.
+
+За прибирање шкољака, којима се праприморци хранише нису им 
+никакви алати ни  били потребни, јер те шкољке живе близу до 
+обале по полозима, спрудовима и  камаљима. То су: острица (Ostrea 
+edulis), дагањ (Mytilus edulis) и срчавка  (Cardium edulis). Сем 
+ових мекушаца ретко се још по која друга врста у оним  силним 
+буњиштима налази.
+
+Алат је потребан био за лов и риболов. По рибљим остацима у оним 
+сметлиштима  познаје се да су ондашњи приморци највише хватали 
+јегуље, харинге, своје и  треске. Почем неке од ових риба, као 
+харинге, живе подалеко од обале, то је  несумњиво да су тадашњи 
+рибари морали имати чунове и неки алат за риболов. На  обалама су 
+каменим оствама, копљима и стрелама ловили морске псе, видре, 
+даброве  и водене пацове, чије с кости помешане са осталим 
+кујинским отпацима, међ'  којима су нађене и кости пса, лисице, 
+курјака, дивље мачке, риса, медведа, јежа  и миша. Костију од 
+ових неукусних животиња нема много, а то значи да су их људи  
+ловили само у невољи, кад другога лова није било. Највише има 
+костију од јелена,  дивокозе и свињчета, које су три животиње 
+давале најбољу месну храну првобитним  приморцима. Дуге кости у 
+којима је било сржи и мождине поломљене су тако да им  се 
+садржина могла ласно извадити. По тичјим костима види се да су 
+ловили: дивљег  лабуда, вриштинског тетреба, алку, дивље патке и 
+гуске. За костуре свију већих  животиња значајно је да им у оним 
+гомилама нема баш оних делова које пси  најрадије прождиру, а 
+сачувани су тврди делови са мало ил' ни мало хране. Са  тога се 
+разлога за пса може претпоставити да је већ тада био припитомљен. 
+На  његовим се костима познају зарезотине од камених ножева, по 
+чему се може  мислити, да су се ондашњи приморци хранили псећим 
+месом, као што и данас чине  нека дивља племена. За други 
+домазлук нису знали. Нису умели ни земљу  обрађивати, но су се и 
+они морали задовољити оном храном коју шума и вода  одгајиваше. 
+Међу тим изгледа да су умели својој храни правити зачина, јер  
+угљенисани остаци од једне морске алге (_Zostera marina_) наводе 
+на мисао  да је из ове биљке со вађена.
+
+
+5. Што се тиче обичаја прапримораца, то се не може много о њима 
+говорити. Мисли  се да су своје мртве сахрањивали. У неким 
+земљама, као на пример у Португалској,  приморци су мртве 
+сахрањивали на истим местима на којима су и становали, где су  се 
+хранили и отпатке од хране остављали; то сведоче њихови скелети, 
+који се  данас откривају међ' љуштурама од шкољака, међ' костима, 
+пепелом и другим  њиховим отпацима.
+
+Нема знакова по којима би се смело рећи да су ови људи са својим 
+суседима какве  год борбе водили. Кротки ловци и рибари не 
+имађаху још великих апетита, које  својим мирним ловом не би 
+могли задовољити. Први дакле људи, за које се сигурно  знаде да 
+су у друштво ступили, нису ратовали. Овај страховити обичај увели 
+су  после њих много цивилизованији људи.
+
+
+
+~Језерци.~
+
+
+1. По језерима Средње Европе око Алпа, тј. у Швајцарској, Јури, 
+Савојској,  Северној Италији, Аустрији, Баварској и Виртенбергу, 
+нађени су темељи грађевина  људских. То су подалеко од обала 
+побијене соје, за које је с правом речено да  садрже и „споменике 
+преисториске архитектуре, и зоолошки музеј и антрополошку  
+галерију. Сохе и јапија, кости домаћих и дивљих животиња, 
+разнолике људске  лубање, сваковрсни рукотвори од камена, од 
+кости, од бронзе, од гвожђа, груба  ил' финија грнчарија, 
+уметничка дела, украси, ткања, брусеви, жрвњи, хлеб, воће,  
+пепео, угаљ итд. – све то беше у језерским стаништима згомилано, 
+док му  старинари и палеонтолози потпуни ред не установише“ 
+(Jolly). Сав овај сабрани и  проучени материјал доказује, да су 
+се људи почели настањивати по језерима у  средини каменог доба, 
+да су на њима боравили и у следећим преисториским  временима са 
+металном културом, и да су у историским временима овде онде 
+сличне  насеобине имали као што их и сада понегде имају. Нема 
+сумње, да су се они људи  који су први изабрали воду да у њој и 
+на њој подижу грађевине за становање,  руководили при томе 
+највише разлогом, што су опазили да ће у оваким насеобинама  бити 
+најсигурнији од сваких напада, нарочито од изненадних насртаја 
+грабљивих  суседа. Онај пошироки појас воде измеђ' обале и 
+насеобине служио је као најбољи  бедем за одбрану, јер га 
+нападачи нису могли ласно препливати а бродова нису  имали при 
+руци, да би могли јатомице пребродити. – Исти је разлог наводио 
+људе  да и у познијим временима задрже своје станове на води, 
+било по језерима, било  по барама, било по тихим рекама. [Фуснота 
+1:
+
+За пример ћемо навести Пеонце, који су становали близу ушћа 
+Струме, на језеру  Празијасу. Херодот прича да је персиски 
+војсковођа Мегабаз гледао да их покори  али није могао, јер су 
+становали на води, а њихов начин живљења овако описује:  „Усред 
+језера су високи дрвени стубови а на овима палуба, којој се од 
+обаде може  прићи само једним узаним мотићем. У почетку су сви 
+становници скупа доносили и  углављивали стубове под палубом, а 
+после се за ово утврдио овакав обичај: кад  год је који човек 
+хтео узети коју жену дужан је био довући са брда што се зове  
+Орбел и побити три комада. Они живе тако да сваки човек може 
+држати више жена за  се. Сваки има једну сопствену колибу, у 
+којој живи изнад једне од палуба; у  свакој колиби има отвор, 
+којим се спушта у језеро; а њихов је обичај да конопцем  за ногу 
+вежу мало дете, да не би у воду упало. Своје коње и другу стоку 
+хране  рибом коју имају у изобиљу, јер довољно је да отворе отвор 
+на поду, и на канау  спусте једну котарицу у воду, па ће је после 
+врло кратког времена извући пуну  рибе.“ (Цитирано у The Lake 
+Dwellings of Europe, by Munro, стр. 553).
+
+Од народа који и данас још подижу своје станове на сојама у води 
+или подводним  местима да поменемо: Посавце у Славонији, Донске 
+Козаке у Ново-Черкаску,  Кавкасце на Фази и Редут-Калу, Папуанце 
+у Новој Гвинеји и многе Полинесце. Такав  је обичај и у неких 
+поречана у Африци и Индо-Хини а био је и у Ацтека у Мексици.  
+Венецуела у Колумбији подизата је прво на кољу. Исти су темељи и 
+у Млецима.]
+
+Нас се овде тичу накољци из каменога доба, те ћемо се само код 
+њих задржати.
+
+
+2. Да видимо прво како су њихове куће биле награђене. Рекосмо да 
+су подизане у  води и то прилично далеко од обале. Даљина ова 
+управљала се према месним  приликама а и према способности 
+грађевинара. Најстарији сојеничари, као  новајлије, нису умели 
+своје грађевине толико од обале одмаћи, као што је то  потоњима 
+за руком испадало. Сојишта накољаца из каменог доба јесу обично 
+од  40-90 м. удаљена од обала; даље су одмакла сојишта из доба 
+бронзе, а од ових још  су даље сојишта из доба гвожђа која могу 
+бити и 300 м. далеко од обале. Већа  снага и искуство, а и 
+савршенији алати, помогоше да накољци заузму све сигурније  и 
+сигурније положаје за своје станове. Наравно, да су сви без 
+разлике могли  радити у води само онде где су биле пличине, а 
+никако онде где је дно било дубље  но што би се кољем достићи 
+могло. Најдуже је коље било од 10 метара. Дебљина му  беше до 30 
+см. Коље је побијано у редове упоредне и управне спрам обале.  
+Побијано је у земљу толико да чврсто стоји, а ако је дно било 
+тако тврдо да се у  њега коље није могло утиснути, онда је око 
+коља нагомилаван камен да га  подупире. Пошто би се овршци коља 
+на 1 до 2 метра изнад воде сви уједначили,  повезали би се 
+моштаницама од цепаних греда, па би се за ове дрвеним клинцима  
+утврдио патос од дебелих цепака или од располућених облица. На 
+томе поду  подизате су од 3 до 9 метара широке округласте или 
+четвороугаоне, блатом  облепљене плетаре или брвнаре од 
+устубоченнх брвана. Ове стаје сојенице имале су  по једна обична 
+врата и по један отвор на поду, за непосредну комуникацију са  
+језером. Изнад брвана издизат је кров од коруба, сламе, трске, 
+рогоза, папрата  или маховине. Око ових станова побијан је по 
+један ред коља разом са водом, који  је одбијао непријатељске 
+чунове, а измеђ' њих и обале бивао је лако покретан  мостић који 
+је ноћу у опасности ласно било одмаћи.
+
+[Слика: Сл. 34. – Замишљена слика једне насеобине у Циришком 
+Језеру.]
+
+
+3. Језерци су имали доста велико и лепо покућанство. Најпростије 
+ствари беху им  постеља, совра и огњиште. Од постеље нема много 
+трага, мора да је то била сама  папрат. Столица и совра беху 
+шуљци од дебла, а огњиште: неколико камених плоча.  Камене су им 
+алатљике биле врло лепо углачане и у држаље од дрвета или од  
+јеленскога рога чврсто углављиване. Секире, брадве, длета, чекићи 
+и батови  израђивани су од разнога камења са великом вештином и 
+укусом. Нађено је доста  брусева којима су ове предмете глачали. 
+Од неглачанога камена имађаху лепих  стрелица, копаља, ножева, 
+тестерица, што је све било углављивано или непосредно,  или везом 
+каквом или чак и неким лепком, чији се састав ни до данас још 
+није  дознао.
+
+Од костију и рогова радили су мачеве, ножеве, наџаке, длета, 
+секире, чекиће,  стреле, остве, шила, удице, гребена, виљушке, 
+игле са ушицама. Интересне су игле  са жљебом за конац да би се 
+лакше прошивало и оне са два врха и ушицама у  средини. Коштане 
+су укоснице са свим личиле иа садашње металне.
+
+[Слика: Сл. 35. – Справе швајцарских језераца каменога доба. – 1 
+камена секира у  дрвено држаљo углављена. – 2 маљ дрвени. – 3 
+будак од јеленског рога. – 4, 5, 6  камени батови. – 7 длето. – 8 
+секира. – 9 брадва. – 10 копље. – 11 коштана  стрела. – 12 до 16 
+овршци камених стрела. – 17 коштана игла.]
+
+Језерци су се китили прстењем, гривнама и обоцима. Обоци им беху 
+од лешника,  ћилибара, од пробушених животињских зуба, или зрна и 
+карике од дрвета, камена и  јеленскога рога. – Од рогова су 
+градили и чаше.
+
+Грнчарија им је била доста груба, јер није на точку обрађивана 
+нити је на ватри  печена, нити је много украшавана. Много је 
+посуђе било графитом огарављено. Било  је судова са простим 
+гукастим дршкама и ушицама за повразачу.
+
+Велики напредак над свима претходницима показали су језерци у 
+томе што су умели  ткати и прести, те тако себи справљати 
+угоднију одећу но што је обично  животињска кожа, крзно и личина. 
+Докази за ову умешност јесу како алат за овај  занат, тако и 
+његови производи: вретена, гребена, чунци, агршци и тегови, 
+конци,  канап, конопци и комади ткања, нађени су на више места у 
+језерским сојиштима.  Има трагова по којима се познаје да су 
+становници ових места умели плести асуре  од рогозине и котарице 
+од прућа, а сигурно је да су умели дебла дупсти и од њих  чунове 
+правити.
+
+
+4. Језерски становници имали су припитомљена не само пса са којим 
+су ишли у шуму  те ловили јелене, срне, медведе, дивље свиње, 
+даброве, јазавце, лисице и куне,  него су припитомили и говече, 
+козу, овцу и свињче. Коњске кости и опреме нађене  су међ' 
+остацима језераца бронзанога доба, али је могуће да су неолићани 
+већ  почели коње припитомљавати. Овај домазлук служио им је не 
+само за добру исхрану,  него су његовом помоћу могли почети и 
+земљу обрађивати. И одиста, у језерском  муљу који је покрио 
+њихова кућишта нађене су три разне врсте пшенице и две врсте  
+јечма, а то значи да је земљорад већ прилично био усавршен, јер 
+се ни данас не  гаји много више разних жита. Жита су се морала 
+трошити као прекрупљена јарма,  јер их ондашњи жрвњеви нису могли 
+у брашно самлети. За ткиво је сејан лан а од  воћа је гајена по 
+једна врста јабуке, крушке, трешње и шљиве. По нађеним  остацима 
+од дивљих плодова познаје се да су језерци јели лешнике, буков 
+жир,  оскоруше, шипак од руже, дрењине, купине, малине, јагоде и 
+трњине.
+
+Сви ови разнородни остаци сојеничарских насеобина сачували су се 
+највише и  најбоље тамо где су олује или пожари сојенице обарали. 
+Потопљени материјал  помешао би се тада са кућевним сметлиштем, 
+које је у воду бацано те попуњавао  тако културне слојеве изнад 
+којих се после наслагао или обични муљ или тресет од  водених 
+биљака. При пожару угљенисани и у води абоносани предмети 
+сачували су се  боље но икоји други остаци преисториских људи, те 
+и са тога разлога о накољцима  знамо сада много више но о другим 
+старим људима.
+
+Врло је вероватно да су језерци били у неком као трговинском 
+саобраћају са  другим народима, јер се у њиховим кућиштима находе 
+обоци од корала и ћилибара, и  предмети од нефрита, које градиво 
+у својој непосредној околини нису имали где да  нађу.
+
+Вероватно је и да су своје мртве у земљу укопавали, јер су спрам 
+неких сојишта  нађене гробнице налик на долмене, које ћемо мало 
+доцније поменути.
+
+
+5. По људским костима које су ископане из културних слојева 
+накољаца, познаје се  да су они били малог раста, а по разноликим 
+лубањама рекло би се да су разним  расама припадали. Лубање 
+швајцарских накољаца каменога доба јесу округласте, а  лубање 
+познијих накољаца већином су дугуљасте. С тога једни мисле да су 
+накољци  разних периода припадали разним народима, који би се 
+једни за другима на истим  местима настањивали и узастопне 
+културе постизавали. Други пак научењаци, и ти  су у већини, држе 
+да су сви накољци један народ, па се на својим насеобинама  мењао 
+и у културном погледу развијао. Неки би чак хтели и да им име 
+знају, па их  једни сматрају за дошљаке из Мисира, а други за 
+староседеоце Келте. По овим  разликама у мишљењу добро се познаје 
+како је још прерано решавати питања, која  се тичу етнолошких 
+особина преисториских људи и како је за ово потребно сачекати  да 
+се нађе бар довољан број њихових костура. Од накољаца је остало 
+костура више  но од икојих старијих људи, али ни то није довољно 
+да би се могло поуздано  одредити којој су раси припадали, од 
+које су расе произишли и у које су се  позније расе претопили.
+
+
+
+~Праграђани.~
+
+
+1. У последњем веку каменога доба људски се род веома размножио и 
+населио је  можда све пределе, који су у опште за становање  
+угодни били. Тада се размножише  све веће и веће насеобине по 
+обалама река  и језера, по бреговима и висоравнима. Пробише  се 
+људи кроз прашуме и зверад потискоше,  а пољане  прекрилише 
+својом стоком  и плугом разораше. Вредни и умешни становници  
+жупних  и других бољих места заимаше  се, обогатише, а тиме 
+изазваше завист и нападе   суседних племена. Са тога се отворише  
+све чешћи и чешћи ратови; са тога почеше   људи око својих 
+станишта дизати градове и  у њима се за одбрану и напад  
+утврђивати. Ма да је отворених, неутврђених станишта  и у овом 
+добу било много  више но градова  ипак се ови могу узети као 
+главна карактеристика  станишта  трећег и последњег века  
+неолитскога доба.
+
+Већ су првобитни градови били разнога положаја, кроја и израде. 
+Било их је највише по одабраним, погледним висовима, на којима се 
+и сада највише градина и  градишта налази; али их је било и по 
+ољама и равницама. По облику су градови  били отворени или 
+затворени. Отворени или опружени беху они прости бедеми,  насипи, 
+метеризи, који брањаху и затвараху пролаз неком долином, или 
+превојем  или брдским венцем. А затворени су били округласти или 
+ћошкасти бедеми који су  неки простор од свију страна затварали. 
+Наравно да је на овима било отвора за  улаз и излаз, а ти су 
+нарочитим бедемима утврђивани. Оваквих је насипа подизано  кадшто 
+по два, по три па и по четири један око другог, да би се 
+обранбена снага  што више ојачала. Поред затворених градина 
+подизане су кадшто лево и десно од  њих отворени бедеми, и тако 
+су обе врсте утврђења комбинисане.
+
+Бедеми су насипани од земље или од камених рипа и облутака. У 
+преисториским  бедемима камење је само суво узиђивано и никаквим 
+лепом није састављено. Међу  тим у преисториским временима 
+употребљаван је један особени начин да се камење у  зиду састави 
+боље но што се на икоји други начин постићи могло. Над каменим,  
+суво озиданим бедемом паљене су ватре дотле, док се површина зида 
+није отопила и  док отопљена маса није камен за камен стопила. 
+Тако је с поља постајала  једномана стаклена површина, уз коју 
+нити је било ласно успузати се нити је  разорити. Наравно да је 
+ово могло бити само када се имао какав топки камен као  на пример 
+базалт, или када се нетопљив камен посипао песком од топљивога.
+
+И земљани су насипи понегде печени да би чвршћи постали.
+
+Иза градина подизати су станови разнога кроја, а у њима су живели 
+људи више или  мање напреднији но што беху и сами језерци. У 
+многим градинама подизати су  станови на сојама ма да је место 
+суво било. И ту су биле плетаре и брвнаре, али  се јављају већ и 
+зграде од камена, али наравно не малтерисаног.
+
+
+2. Старине које су у овим градинама нахођене, представљају нам 
+највиши ступањ  неолитске културе. Посуђе од глине има лепше 
+облике и шаре а и печеније је но из  ранијих времена. Камене 
+глачане алатљике и оружја стоје на врхунцу своме, јер се  при 
+њиховој обради и захтеви естетике имају у виду. Највише се истичу 
+разнолики  камени батови са правилно пробушеном ушицом за држаље 
+и са ребрастим појачањем  места које је врћењем рупе ослабило. 
+Тада се почињу употребљавати сјајни и ређи  минерали као агат. 
+стеатит, ружичасти кварц итд. Естетичке потребе изазивају  
+вештину гравирања и скулптуре. Трапановане лубање доказују да се 
+и хирургија  почела развијати. Има знакова да су људи већ од 
+сифилиса почели патити. У неким  су се градиштима поред предмета 
+неолитског ступња нашли и понеки бронзани  предмети а то значи да 
+су се у њима првобитни становници задржавали и у почетку  
+металнога доба. Овакви случаји нису ретки и они нам доказују да 
+наши грађани  завршују камено доба и отпочињу метално доба, у 
+коме ће све па и градови да се  умноже и усаврше.
+
+
+3. У времену када су људи почели подизати утврђене станове, 
+подизали су и велике  камене споменике (мегалите) и гробнице. 
+Велики догађаји почеше се обележавати  стећцима  и градинама од 
+истих, којима беше задатак  да спомен тих догађаја  преносе и на  
+потомство. Па како је смрт догађај који највише  потреса људе и  
+који их најгоре и за навек раставља, то је природно да су први  
+велики споменици  мртвима били намењени.  Најнапреднији људи 
+каменога доба нису се  више  задовољавали гробницама у природним  
+пећинама, већ су за тај циљ копали вештачке   пећине и градили 
+читаве станове. Ове мртвачке  одаје подизате су над земљом или  
+под земљом.  Грађене су од великих камених плоча  и стећака, који 
+су се како  ваља ређали и  сувим зидом или глином спајали. Преко 
+њих  су биле набацане  гомиле од шљунка, земље  или ломљена 
+камена, те су се као конични  брежуљци над  површином земље 
+виделе. Кад  је временом овај омотач ишчезао, остали су   
+откривени стећци од одаја које су мртвима  биле намењене. У ту 
+врсту споменика  долазе  _тумули_ тј, пласасте могиле од земље 
+ил' камења  са каменим  неједноставним сандуцима  за мртваце; 
+_долмени_ тј. четвртасте гробнице  од  великих камених плоча, 
+које су оголићене  као и камени двореди ходници, који су  се  
+негда под земљом многоструко врстали; најзад _вештачке пећине_ 
+које су  у камену лепо и правилно удубене.
+
+Религиозним потребама имали су да послуже разни други _мегалити_ 
+као  _часне трпезе_ и _жртвеници_, _климави белези_, _менхири_ и  
+_кромлеси_ које ћемо све приказати кад буде говор о преисторији 
+земаља у  којима се ови камени споменици налазе. Неки од великих 
+стећака служили су као  међаши, или као путокази или као стожери 
+за зборишта и игришта или као белеге  каквих великих догађаја – 
+што се све дешавало и у историским временима.
+
+
+
+
+~КАМЕНО ДОБА У СВЕТУ.~
+
+
+~Француска.~
+
+
+1. Наука која изучава преисториску прошлост људског рода зачела 
+се и развила у  Француској. Њени су задаци тамо постављени већ у 
+почетку овога века и многи су  већ и решени. Једино је у овој 
+земљи наша наука данас систематски сређена. Са  тога је 
+преисторија Француске боље позната но ма које друге земље. Са 
+тога и  стављамо Француску на прво место кад почињемо преглед 
+каменог доба у свету.
+
+Питање о терцијарноме човеку постављено је прво у Француској. То 
+је питање, као  што је у почетку ове књиге наговештено, решавано 
+на разне начине и остало још  нерешено. Од свију истраживања и 
+претреса остала је у овоме погледу само  вероватноћа, да је за 
+време Терцијара у француској живео неки довољно  интелигентни 
+створ, који се ватром и каменим окресинама умео служити.
+
+Најновији налазак намерно кресаног и дотериваног кремена учињен 
+је у терцијарним  слојевима код места Пи Курни. Ови су слојеви 
+нешто млађи но они у Тенеју из  којих су – као што је напред већ 
+поменуто – извађени такође ломљени и дотеривани  комади од 
+кремена.
+
+
+2. За време кватерне периоде, Француску су насељавали поречани и 
+пећинци, који  су у култури онако поступно напредовали како је 
+напред изложено. Француски су  научењаци и израдили ону деобу 
+старог каменога доба на четири епохе, која за ову  земљу потпуно 
+вреди и ако се на све друге земље не може потпунце применити.  
+Разне епохе у тој периоди назвали су по местима у којима су 
+узастопни разни  ступњи палеолитске културе најбоље развијени 
+били.
+
+Прву епоху у тој периоди назвали су шелска (Chelles), другу 
+мустијерска  (Moustier), трећу солитреска (Solutré) а четврту 
+магдаленска (Madeleine). У  најновије доба за првом је епохом 
+постављена још једна ашелска (St. Achelles)  која чини прелаз ка 
+мустијерској.
+
+За време шелске епохе климат је у Француској био благ и влажан. 
+Речна су корита  тада највећа била. Поречани су живели не само 
+поред тих река, него и по местима,  до којих поплаве нису 
+допирале. Њихови остаци на оваким узвишенијим местима  измешали 
+су се са остацима из свију следећих периода, јер их никакви 
+наноси нису  препокрили и раставили, те тако се од ових разликују 
+само по најпримитивнијој  изради својој. Иначе су остаци из овога 
+доба затрпани дилувијалним шљунком чији  су их слојеви од млађих 
+предмета раставили
+
+Мустијерска је епоха била влажна и хладна, те су се глечери веома 
+раширили. Због  њих су људи морали напустити многа отворена 
+станишта и почели су се склањати у  пећине и одевати. Али су се 
+ипак умножили, те су и станишта из овога доба чешћа  но из 
+претходнога; у Француској их је нађено на две стотине. Алатке из 
+ове епохе  су све израђене од местних стена, а нема их из далека, 
+што значи да се тадањи  људи нису много кретали.
+
+Трећа је епоха била врло кратка и прелазна, те није чудно што се 
+није на много  места њених представника нашло. Температура је 
+тада била блага, те се могло и  ван пећина боравити, али су људи 
+ипак највише у овима становали. Обрада кресаног  камена постигла 
+је свој врхунац. Тадањи су становници Француске већ почињали  
+длетом да режу и калупе и разне ствари од костију да граде.
+
+Магдаленских станишта познато је у Француској преко 130. Ово је 
+време када су  пећинци били најмногобројнији и најнапреднији. 
+Тадањи су пећинци имали доста  умешности, укуса и доколице, јер 
+је од њих остало доста доказа граверске и  скулпторске вештине и 
+предмета којима су се кинђурили па чак и бојадисали.  Обрађујући 
+коштано градиво од разне руке па и глачањем, магдаленци су на 
+овај  начин припремили појаву глачаног камена и прелаз у 
+неолитско доба.
+
+
+3. Први неолићани у Француској не разликују се битно од својих 
+претходника.  Живели су по узвишеним заравањцима, у земуницама, 
+али их је још било који су се  у пећине склањали. Главни 
+представник њихових станишта јесте старо селиште код  Кампињија 
+(Доња Сена) по коме је ова епоха име своје добила. Тамо су нађена 
+ кућишта са огњиштима, сметлиштима и са рбинама од посуђа. Камени 
+алати показују  почетке глачања. Брадва је најкарактеристичнија 
+алатка. Гробљишта из ове периоде  још нису позната.
+
+Други је ступањ неолитске културе назван робенхаузенски, јер га 
+најбоље  представљају језерци чији су трагови такође нађени у 
+Француској. Гробљишта из  овог доба јесу како по пећинама тако и 
+просто у земљи.
+
+Трећи и највећи ступањ постигли су они француски неолићни, који 
+су подизали  мегалитске споменике и жљебили гробнице у камену.
+
+Мегалитских споменика има врло много у Француској. Нарочита 
+комисија, одређена  да их проучава, прибележила је 1631 менхир, 
+55 камених дворедаца, 3438 долмена и  знатан број кромлеха. 
+Највише их је нађено у Бретањи а нарочито лепих код места  
+Карнака, по коме је и дато име овој епоси новог каменог доба. 
+Долмена има доста  и у средњој Француској а врло мало на њеном 
+северу и истоку.
+
+Вештачке гробнице у камену жљебили су неолитски становници 
+Шампање, у којој нема  чврста камена за грађење долмена. Брдске 
+стране око Марне јесу од кредних маса,  у којима су неолићани 
+каменим алатима ископавали гробнице, као што садашњи  фабриканти 
+шампањера дубу у истим странама подруме. Гробница има разних  
+категорија. Једне су плитке, ониске и грубо издубене близу до 
+површине земље, те  су с тога често обурване. У оваквим се 
+находило по четрдесет и више костура;  види се да су потпунце 
+испуњаване мртвацима разног узраста, поред којих је мало  
+укопнина сахрањивано.
+
+[Слика: Сл. 36. - Менхир код Кроазика у Француској.]
+
+Друге су гробнице такође просте, али су дубоке и брижљиво 
+искресане; у овима се  находило по два, три, четири, пет а кадшто 
+и по осам костура и то са више  укопнина но у гробницама прве 
+врсте. По толико а не више мртваца метано је и у  гробнице треће 
+категорије, које су биле најдубље и најпространије а толико  
+удобне, да би се у њима могло и живети, јер су имале и предсобље 
+и преграде и  одушке за ваздух и степенице за силазак, и неке 
+банке и полице. У овима је  нађено врло много укопнина: камених 
+секира и стрела, ножева, копаља, коштаних  шила, удица, ободаца 
+од камена, костију, шкољака и земљаних судова грубе обраде.  На 
+дуваровима ових пећина у рељефу су израђени облици камене секире 
+и неке  женске прилике. Многе лубање из ових пећина биле су 
+трапановане за живота или су  по смрти проврћене. По првима се 
+познаје да су тада трапанована највише мушка и  женска чељад, то 
+јест за времена док кости лубање још расту. Циљ је трапана  
+лекарска, а по смрти су лубање трапановане по свој прилици зато, 
+да би се исечак  као амајлија носио. У гробницама је нађено 
+амајлија од људских лубања.
+
+Лубање неолићана из ових француских гробница јесу врло разнолике, 
+те изгледа да  су припадале људима разних раса. Међу њима се 
+налазе представници не само оних  раса које су раније у 
+Француској живеле већ и њихови мелези. Раније, кватернерне  људе 
+поделили су француски антрополози у неколико разних раса и 
+покушали су да  свакој од њих одреде не само географско 
+распрострањење него и даље развиће у  току времена. Прву су расу 
+назвали _канштатска_, другу _кромањонска_,  трећа и четврта су 
+_фирфуске_, пета је _гренелска_ а шеста  _тришерска_. Прва је 
+раса имала и лубању и лице врло дугуљасто. У друге је  расе 
+лубања дугуљаста а лице широко. Остале расе имају разнолике 
+округласте  главе. У Француској је прва раса најстарија, она се 
+служила оружјем шелског  доба. Кромањонска је раса живела у 
+пећинама, а представници раса са округластим  лубањама нађени су 
+по млађим речним наносима. Ма да су све до сада нађене лубање  
+врло пажљиво проучене, покушај ове класификације показао се као 
+преран, јер нити  још има довољно материјала за класиикацију 
+преисториских раса, нити је геолошки  положај досадањих налазака 
+утврђен. Неким типским лубањама, на основу којих је  
+класификација кватерних раса установљена, промењен је доцније 
+положај у погледу  њихове старости. Тиме је вредност оне деобе 
+подривена.
+
+Свршетак неолитскога доба у Француској десио се, по рачуну 
+Картељакову, на 1200  пре Христа.
+
+
+
+~Белгија~.
+
+
+1. За почетницима преисториских истраживања у Француској пођоше 
+прво Белгијанци,  па својим радовима отекоше брзо велике заслуге 
+за Преисторију.
+
+Белгијанци су први доказали: да је људи било и у оној геолошкој 
+периоди, када су  живели мамути, пећински медведи, пећински 
+лавови и друге животиње које су  нестале или само из Европе или 
+са свим. Они су први објаснили како су се  културни слојеви у 
+пећинама стварали и какав су живот првобитни пећинци  проводили.
+
+Првобитни становници Белгије били су поглавито пећинци; по 
+отвореним местима  ретко су где људи били настањени. Пећине су у 
+Белгији многобројне око горњег  тока Маса и његових притока. Оне 
+беху дуго и много насељене у дилувијалним и  потоњим 
+преисториским временима, то сведоче културни слојеви, који су по 
+њима  проучени.
+
+У најстаријим пећинским слојевима леже кости пећинских зверова, 
+које су људи  морали од туда прво изагнати да би се сами у 
+пећинама могли одомаћити. За то  време и пре тога људи су 
+боравили негде у пољу, а где баш местимице; то се у  Белгији није 
+докучило. У опште је у овој земљи до скора био непознат први век  
+старог каменог доба. Али у најновије доба нађоше се у Спиској 
+Пећини трагови од  људи који су је канда у томе веку обитавали, 
+јер носе обележје најстаријих људи  дилувијалнога доба. 
+Преисторија Белгије почиње у широком обиму истом од другога  
+палеолитскога века. Пећински слојеви који су се у овоме веку 
+нагомилали пуни су  костију од мамута, носорога и пећинских 
+медведа, лавова и хијена, коња, ирваса и  говеда. Све су ове 
+животиње пећинци за храну ловили и у свој стан доносили. По  
+већини костију познаје се да су од великих уловљених животиња у 
+пећине доношене  само бутине и главе, а трупине су остављене, јер 
+на овима нема доста хране а  незгодно је носити их. Друге су 
+кости поломљене због сржине а лубање због мозга.
+
+[Слика: Сл. 37. - Кремени ножеви из белгиских пећина.]
+
+Људска оруђа нађена са тим костима одговарају облицима из 
+мустијерске епохе.  Кремен од кога су та оруђа окресана, није из 
+Белгије већ из Шампање у  француској. Ма да ова земља није далеко 
+од горњега Маса, ипак је значајно да су  најстарији становници 
+овога краја градиво за свој прибор из друге земље  добављали. 
+Неки наласци тврде да су белгиски пећинци пробали да га обрађују 
+од  домаћега материјала али да са тим пробама нису могли бити 
+задовољни.
+
+Понеки рукотвори од камена из белгиских пећина опомињу на 
+солитрешке облике, али  се према овоме једноме факту не може 
+тврдити да је и у Белгији трећи палеолитски  век био развијен као 
+у Француској. Четврти пак век, који одговара магдаленскоме  
+ступњу, оставио је у белгиским пећинама многобројне хиљаде 
+камених ножева,  стругала, шила и коштаних копаља, игала и 
+остава, ободаца од слонове кости и од  фосилних пужева и земље за 
+бојадисање. Пећинци овога доба почели су по костима  урезивати 
+неке шаре и изрезивати неке прилике. Они беху почели и своје 
+мртве  сахрањивати. У једним су пећинама боравили, а друге за 
+гробнице употребљавали.  Ово је велики корак у цивилизацији. 
+Белгијанци се хвале и тиме да су њихови већ  палеолитски 
+претходници умели градити посуђе од блата, што су други народи 
+тек  доцније, на вишем културном ступњу постигли. И одиста врло 
+смотрени проматрачи  из реда геолога налазили су по белгиским 
+пећинама рбаке од глиненог посуђа у  друштву са костима кватерних 
+животиња, које су ондашњи пећинци ловили па тврде,  да ови остаци 
+датирају из истога времена и да нису случајним ровењем измешани.  
+Међу тим су на ово тврђење толике замерке учињене да су га се 
+његови аутори  већином сада одрекли.
+
+
+2. И неолићани белгиски најрадије су у пећинама боравили. Њихови 
+су трагови  нађени већином у таквим пећинама, које у кватерној 
+периоди нису биле насељене. У  културноме слоју белгиских 
+неолићана леже поломљене кости од јелена, дивокозе,  курјака, 
+лисице итд., од мрког медведа, риса, тура, бизона, дабра, елена, 
+–  дакле од животиња којих већином данас више нема у белгиским 
+шумама. Од људских  рукотвора овде има грубог земљаног посуђа, 
+камених ножева и стрела, глачаних  секира од камена и ободаца од 
+вепрових зуба. Материјал за камене алате и оруђа  белгиски су 
+неолићани находили и у својој земљи и нису га више једино из  
+Француске доносили. Велике су радионице нађене код Спијена близу 
+Монса где је  обрађиван кремен из преисториских мајдана код 
+Мевена.
+
+Неолићани су своје мртве редовно у гробнице сахрањивали. За тај 
+циљ  употребљавали су или пећине или су подизали долмене, којих 
+је некада у Белгији  било много више но што их сада има.
+
+За време неолитске периоде људи су све више и више остављали 
+пећине и  настањивали се на пропланцима, по равнима, по 
+висоравнима и око реа. При томе  су пазили да их природни положај 
+места осигурава од изненадних напада. За тим су  почели подизати 
+барикаде око својих станишта. Та се, дакле, ратничка потреба  
+јавила код неолитских становника Белгије, који се тиме јако 
+разликују од својих  мирољубивих претходника. Са угоднијим 
+животом дошли су и напади суседа, а са  овима и потреба одбране и 
+ратовања. Испитачи каменога доба у Белгији наишли су  на више 
+људских костура, од којих су неки постали од општега значаја за 
+науку.  Свима антрополозима позната је лубања из пећине код 
+Енгиа, за коју се најзад  оштроумни Хексли изразио да је могла 
+бити на рамену каквог философа исто тако  као и на коме дивљаку. 
+– Људска вилица из Нолетске Пећине код Фирфуза  јединствена је 
+својим кројем, по коме је Брока познао да више личи на мајмунску  
+но на људску. – Код истога места, у преисториској костурници, 
+нађене су лубање  по којима су Катрфаж и Хами установили две 
+разне расе фирфуске. – Најзад, у  најновије доба нађени су 
+костури пећинаца у Спиу код Намира који имају особине  најстарије 
+расе преисториске, који истина нису били лепи и стасити али су 
+морали  бити врло јаки.
+
+
+
+~Британија.~
+
+
+1. Британија је исто тако давно насељена била, као што беше 
+Француска. Првобитни  њени становници бејаху на истоме, 
+првобитноме културноме ступњу на коме се  налажаху становници 
+Француске у првим вековима каменога доба. Шта више вероватно  је 
+да су се ти истоветни ступњеви у исто доба у обема земљама 
+подизали.  Вероватноћа је ова у толико већа што се поуздано зна 
+да у оно доба Британија  није била морем одвојена од Француске и 
+остале Европе. Због тога су први познати  нам Европљани могли 
+сувим прећи на земљиште данашње Енглеске и настанити се тамо  пре 
+него је знатан део истога у море утонуо и Ла-Маншом се од 
+европскога копна  одвојио.
+
+И у Британији су најстарији људски рукотвори нађени у слојевима 
+речнога шљунка  нагомиланога у кватерној периоди. Највише их је 
+нађено по долинама река у јужној  Енглеској, у долинама Темзе, 
+Узе итд. и њихових притока. Кватерни наноси ових  река могу се на 
+две главне групе разделити. Једни су из доба глечерскога а други  
+су преглечерски. У овим старијим наносима леже остаци античкога 
+слона,  хипопотама, Мерцковога носорога и разних шкољака, које 
+сада живе у јужнијим  земљама, у Египту, Сирији итд. Рукотвори 
+људски из тих слојева личе са свим на  шелски тип каменог оруђа, 
+који карактерише први неолитски век.
+
+У дилувијалним наносима леднога доба у Енглеској сачуване су 
+кости мамута,  носорога са претињеним ноздрама, мошуснога 
+говечета, ирваса итд., а камена оруђа  подударају се са 
+мустијерским типом. Али их овде има много мање но у старијим  
+слојевима. Долине се водама испунише, а климат поста оштрији, те 
+се поречани  морадоше расељавати и у пећине скривати.
+
+
+2. И пећинци су највише својих трагова оставили по јужним 
+крајевима Енглеске. У  Кенту и Девонској има пећина, које су у 
+преисториским временима толико дуго биле  насељене, да су њихни 
+становници прешли по два три разна ступња усавршавања. Ти  
+ступњеви одговарају другом, трећем и четвртом веку старог каменог 
+доба у  Француској. У најнижим пећинским слојевима културнога 
+порекла нађене су кремене  окресине мустијерског типа, а у 
+највишим археолошким слојевима поред камених  алатљика леже 
+коштани предмети обрађени онако, као што су за време магдаленско  
+обрађивани. Разлика је само што су се становници Француске у ово 
+доба већ и  уметности предавали, а у Енглеској се тада још не 
+јавише никакви почеци  гравирања нити скулптуре.
+
+
+3. Ново камено доба у Енглеској је доста дуго трајало. Остаци из 
+тога доба  нађени су на врло много места и то не само по јужним 
+крајевима Енглеске, који су  у прва времена канда једини насељени 
+били. Највише их је нађено на површини  земље; а то значи, да су 
+неолићани у Енглеској боравили већином ван пећина,  можда у 
+кошарама и колибама блатом облепљеним или у плитким земуницама. 
+Ту  спадају многобројни и разнолики предмети од глачанога камена: 
+секире, пијуци,  длета, жљебила, пробушени батови и чекићи, 
+брусови. Ту су разнолики лепо  окресани кремени ножеви, стругачи, 
+копља, стрелице и џилити. Ту су разни коштани  и земљани предмети 
+за украс, за посуђе, за шивење, за ткање итд.
+
+Највећи споменици из каменога доба у Енглеској јесу мегалитске 
+грађевине,  вештачка островца, градине и тумули.
+
+На слици 38 представљен је један енглески кромлех из млађег 
+каменог доба. То је,  како се види, један круг неправилних 
+стећака побијен у земљу поред једне гомиле  стећака наслагане на 
+форму долмена.
+
+[Слика: Сл 38. – Кромлех у Енглеској.]
+
+Већа је и значајнија камена грађевина (Stonehenge) близу вароши 
+Солзберна (сл.  39). И ако је данас та грађевина доста растурена, 
+познаје се, да је у почетку  овде био округласти кромлех од 
+вулканског камена, који је из далека донет, па је  око истога 
+подигнут ходник од пешчарских стећака из тамошње околине. Цела  
+грађевина није од једном подигнута, већ је у разним временима 
+дограђивана. Која  су то времена била, то се није могло докучити. 
+Мисли се да је грађевина почета у  последњем веку неолитскога 
+доба, па су је ограђивали и дограђивали и много млађи  становници 
+овога предела у Енглеској.
+
+[Слика: Сл. 39. – Стохенџ у Енглеској.]
+
+За време неолитско почеше се у језерима у Ирској подизати 
+вештачка островца  (Crannoge) од набацаног камена, од шипова и 
+фашина, на којима су људи становали  и до XVI века по Христу.
+
+У Шкотској се почеше већ тада подизати високе куле и пространи 
+градови (brochs)  од камена просто наслаганога, који су наравно и 
+у познијим временима  употребљавани.
+
+Из истога доба почињу датирати и многобројни тумули у Енглеској, 
+који су  подизани и у следећим преисториским временима. 
+Најстарији су тумули дугуљасти  (long-barrons), а млађи су 
+округласти (round-barrons). Први су из доба са свим  неолитскога 
+а други су зашли већ и у метално доба, јер поред предмета од  
+глачанога камена садрже и неке бронзане ствари. Људи сахрањивани 
+у старим  тумулима каменога доба имали су лубање дугуљасте, а у 
+млађим тумулима  сахрањивани људи припадали су већином другој 
+раси која је имала главу  округласту. У већини тумула сахрањивани 
+су целокупни мртваци, а у некима су само  остаци од сагорених 
+лешева. Обичај спаљивања мртваца у Енглеској почео је већ у  
+каменој периоди, али није превладао ни у бронзаној периоди, јер 
+тумули и из  овога доба имају више целокупних костура него ли 
+спаљених. Ово је дакле на  супрот ономе што се нашло у Данској, у 
+којој тумули бронзанога доба чувају  остатке спаљених мртваца.
+
+
+
+~Данска.~
+
+
+1. „Данска заузима у историји много веће место него ли на карти 
+Европе; народ је  већи од своје земље. Ма да су увећањем суседних 
+народа Данци изгубили нешто од  свога политичког утицаја, ма да 
+им је недавно неправедно отргнута једна велика  област, ипак су 
+данашњи Данци достојни представници својих предака. И много  
+моћнији народи могу им позавидети на месту које заузимају у 
+наукама и вештинама,  јер су мало који што више од њих привредили 
+за напредак људских знања.  Копенхаген има права да се дичи како 
+својим музејима тако и својим професорима.“
+
+Овако се о малој и скромној Данској изразио поносни син велике и 
+горде Енглеске  (Joh. Lubbock) кад је почео да излаже 
+преисториске старине из Данске. И право је  за то имао. 
+Преисторију Данске проучили су њени научници боље но што је икоја 
+ друга земља у овом погледу проучена. Њима је у овом послу 
+предњачио сам краљ  Фридрих VII, који је своје слободно време 
+посвећивао старинама и штампао једну  класичну студију о 
+споменицима каменога доба у Данској.
+
+Дански су научењаци први поделили Преисторију на периоде: камена, 
+бронзе и  гвожђа.
+
+У ову су земљу дошли људи тек у почетку млађег каменога доба. 
+Никакви трагови  фосилних или кватерних људи нису тамо пронађени, 
+а неће се ни пронаћи, јер је  Данска за време кватерно била под 
+окриљем глечера. Истом кад су се глечери са  земље повукли, 
+наиђоше неолићани који се настанише по морским обалама или око  
+бара и плитких језера, што засташе по котлинама у глечерским 
+наносима.
+
+О првобитним приморцима у Данској ми смо већ напред рекли да 
+представљају први  ступањ неолитске културе. Каквој су раси 
+припадали, то се није могло докучити,  јер се никакве кости 
+њихове још не нађоше у оним силним сметлиштима њиховим. Да  су 
+живели одмах по истеку кватернога доба, када су биле једнаке 
+прилике и у  Северном и у Балтискоме Мору, сведоче једнаке 
+љуштуре шкољака у гомилама по  обалама једнога и другога мора, а 
+зна се да су се доцније шкољке у Балтискоме  Мору измениле а неке 
+од њих, нпр. острице, и са свим нестале, с тога што је вода  
+постала мање слана. Неки дански научници мисле да су ове 
+приморске насеобине  трајале до 1500 године пре Христа.
+
+
+2. Полужани – тако се могу звати остали становници мочарне Данске 
+каменога доба –  оставили су доста и својих алата и гробница а 
+прилично и својих костију.
+
+Алати су им по обради надмашивали све сличне творевине истога 
+културнога ступња  у другим земљама. Нарочто су лепи и особени 
+они рукотвори који су нађени по  разноврсним гробницама из 
+каменога доба. Овде се истичу велике лепо углачане  секире, лепа 
+орнаментика и разноврсно камено градиво. Секире су биле са 
+ушицом,  без ње или са жљебом за повез. Батови, длета, тестере, 
+ножеви и стругала,  маљеви, копља и стрелице, удице, тегови и 
+мреже, шила, брусови, жрвњеви и  земљано посуђе, обоци од 
+костију, ћилибара, – све је то многим и разноврсним  примерцима 
+испунило преисториске музеје у Данској; све је ово тако лепо  
+израђивано да су камени артефакти из других земаља далеко за овим 
+заостали.
+
+[Слика: Сл. 40. Један тумул са два улаза у Данској.]
+
+Тамошње неолитске гробнице различне су по времену из кога 
+датирају. Најстарије  су просте коморе од 5-6 плоча у дуварима. 
+За овима су грађене пространије  гробнице од више устубочених 
+каменова а најзад дугуљасте гробнице. Долмени су  засути у гомиле 
+и често кромлесима опкољени. Ови мегалитски споменици  
+карактеришу други век неолитске периоде у Данској, за који се 
+мисли да је трајао  до 1000 године пре Христа. Међу тим тумули су 
+подизати и у периодама бронзе и  гвожђа. У Данској су нађени 
+интересни случаји да је око неолитскога тумула  подизат други у 
+периоди бронзе. Исто тако има тумула из првога доба опкољених  
+тумулима гвожђанога доба. Овај одношај показује и ред 
+старешинства.
+
+Од свију костију које су нађене у неолитским гробницама у Данској 
+најчувеније су  лубање из Borreby, које су истина округласте и 
+полуокругласте, али иначе имају  особине најстарије расе са 
+дугуљастом лубањом.
+
+Много остатака од преисториских полужана нађено је по 
+тресетиштима у Данској.  Људи су врло дуго живели на местима где 
+су се стварали слојеви тресета, те зато  се у овима сада налазе 
+представници разних културних ступњева. У доњим слојевима  
+тресета леже остаци из каменога доба, у средњим су слојевима 
+предмети од бронзе,  а у горњим од гвожђа. Тако нам један просек 
+у данскоме тресету може да представи  хронолошки ред 
+преисториског насељења Данске. Тај исти просек показује и у  
+каквом су климату ондашњи становници живели, јер се у разним 
+слојевима тресета и  различно дрвеће налази. У најнижим слојевима 
+очувана је флора хладних предела  који су сада далеко на Северу, 
+а у њима нема никаквих људских трагова. У доњим  слојевима, са 
+остацима ирваса, правола и неолићана, леже дебла од четинара,  
+којих више нема у Данској; у средњим слојевима, са остацима 
+бронзанога доба,  очувана је шума храстова а у горњима је шума 
+букова, која и данас у Данској  превлађује. Тресетишта имају по 7 
+метара дебљине, а за њихово стварање требало  је до 12.000 
+година. Па како смо већ рекли да је камено доба трајало до 1500  
+године пре Христа, то се види да оно захвата највећи део времена 
+потребнога за  стварање тресета, дакле највећи део преисториских 
+времена у опште.
+
+
+
+~Скандинавијa.~
+
+
+1. И ова је земља врло позно постала човеку доступна, јер су је 
+глечери врло  дуго целу покривали. Па и то само јужни окрајци 
+њени могаху примити обилније  насеље људи из преисториских 
+времена. Од нађених старина 3/4 су из најјужнијега  положитога 
+приморја, а само је 1/4 из средњег – и северног – дела ове земље. 
+ Врло је неједнака расподела предмета и између две упоредне 
+половине ове земље,  Шведске и Норвешке.
+
+У Норвешкој су тресетишта створена од шест разних флора, а то 
+значи да се климат  шест пута мењао док се тресет нагомилавао. У 
+понеким слојевима тресета нађени су  камени рукотвори из млађега 
+неолитскога доба.
+
+
+2. Много више неолитских старина нађено је у Шведској. Прво ваља 
+поменути  огњишта са напеченим каменим плочама, са угљеном, 
+пепелом и костима, која су  откривена како у приморским гомилама 
+љуштура од шкољака тако и ван ових по  јужним деловима Шведске. 
+Може се мислити да су ондашњи становници живели под  кожним 
+чергама, као садашњи Лапонци, или у колибама од дрвета, од 
+тресета па и  од камена. Од каменог оруђа и алата имали су копља, 
+стреле, батове, ножеве,  мачеве, тестере, бушаче, длета и секире 
+итд. Од костију су градили удице, остве  и вилице за риболов, 
+шила, игле и гребена за расплитање жилавих влакана, којима  су 
+шили одећу. Од ћилибара су имали ђердане а китили су се и костима 
+и зубима од  разних животиња. Од земље су градили лончарију са 
+ушкама за повраз.
+
+[Слика: Сл. 41. – Долмен у јужној Шведској.]
+
+По набројаноме прибору познаје се да су неолитски становници 
+Шведске живели од  лова и риболова. Али се знаде да су били и 
+сточари и ратари. Припитомљене су  имали говеда, коње, овце и 
+свње, а нађени жрвњеви доказују да су се и житом  хранили. Мртве 
+су сахрањивали по долменима саграђеним као и у другим земљама  
+(сл. 41). Људске главе из тих гробница доста су једнолике и 
+подударају се  већином са главама садашњих становника германског 
+порекла. Када се при том узме  на ум, да Историја не бележи 
+никаква знатна насељења нових народа по Шведској,  онда изгледа 
+вероватно да су данашњи Шведи непосредни потомци својих 
+неолитских  претходника у тој земљи. Оне главе из шведских 
+долмена које не одговарају  скандинавскоме него лапонскоме типу, 
+припадале би по томе преариским  прастановницима Шведске 
+(Hoernes).
+
+Камено доба у Шведској трајало је баем онолико дуго колико у 
+Данској. То се  познаје и по савршенству обраде рукотвора од 
+камена. И овде су приморци старији  и неразвијенији од напреднога 
+народа који је своје мртве сахрањивао по  долменима.
+
+
+
+~Немачка.~
+
+
+1. Преисторија земље Немачке није тако добро позната ни 
+систематисана, као што  би се могло очекивати према великоме 
+броју њених брижљивих и учених истраживача,  и према великоме 
+броју прикупљених чињеница.
+
+За трајање првог ледног доба Немачка је била застрта од ушћа 
+Рајне до Карпата. У  томе времену нису дакле могли људи у њој 
+становати. Доцније, кад се ледени  појаси повукоше, појавише се 
+са југозапада први људи у Немачкој; њихови се  остаци нађоше 
+највише на међама другог ледног доба, које је захватало само  
+Северну Немачку од ушћа Елбе до Њемена. Али тих остатака од 
+становања у  отвореном простору нема тако много као што их је 
+нађено у другим земљама. Нешто  више остатака нађено је у 
+пећинама од којих је најзнатнија Шупља Стена  (Hohlefels) у 
+долини Аха у Швајцарској. Становници ове пећине били су као и сви 
+ слични људи ловци и рибари, што сведочи коштано оружје и алати 
+нађени у тој  пећини. Кости су од медведа, ирваса, мамута, 
+носорога, дивљег вепра, пећинског  лава, риса и дивље мачке, од 
+шарана и кесеге. Од медвеђе доње вилице са јаким  очњаком градили 
+су тамошњи пећинци просто али опасно оружје, којим су могли  
+дубоке ране задавати и кости пробијати. Изгледа да су се овим 
+највише  послуживали да отворе цевасте кости са мождином, јер су 
+на овима често виђене  рупе и други трагови од бодежа оним зубом. 
+Тамо је нађена и једна ирвасова  лубања тако дотерана да је могла 
+као чаша послужити. У опште су разни рукотвори  од костију и 
+рогова тако многобројни да су немачки писци хтели за Немачку да  
+изделе једно нарочито _коштано доба_ Преисторије.
+
+Пре но што су се људи у овој пећини настанили, живели су у њој 
+медведи од којих  су остале оглодане кости од говеда, коња па и 
+самога човека. А после палеолићана  живели су у њој и неолићани, 
+јер су нађени одговарајући рбаци од земљаног посуђа  и предмети 
+за ткање и плетење.
+
+
+2. Неолићани су много боравили по пећинама Франконије између 
+Бајрајта и Бамберга  (у северној Баварској). Хранили су се месом 
+од дивљачи, која се и данас тамо  налази изузимајући ирваса, и од 
+правола, који је у историским временима од туда  ишчезао. Знали 
+су камена оруђа глачати, земљано посуђе градити, пољско биље  
+обделавати, ткати и плести. Од костију и рогова израђивали су 
+игле, шила,  мачеве, копља, остве па већ и виљушке. Китили су се 
+зубима коњским и псећим.  Бојадисали су кожу бојом црвеном. 
+Изгледа да су имали припитомљене коње, говеда,  овце и псе. 
+Камене алатке не беху им баш угледне као у других сличних народа. 
+ Значајно је да су неке велике секире биле пробушене и тако 
+углављиване, да су за  орање могле служити. Од земље су градили 
+мање или веће посуђе: лонце, плитице,  чиније итд.
+
+У опште узевши, ови баварски троглодити стајали су од прилике на 
+истоме  културноме ступњу на коме беху први неолитски језерци у 
+Швајцарској. У погледу  уметности стајали су ниже од француских 
+троглодита кватернога доба, јер онако  лепе слике нису умели 
+цртати. Остаци од накољаца нађени су само на неколико  места, од 
+којих су најзначајнији остаци у тресетишту код Шусена и у језеру 
+код  Штаренберга (сл. 42).
+
+[Слика: Сл. 42. – Темељи сојенице код Шусена.]
+
+Станишта неолићанска све су чешћа што се више на север иде. У 
+балтичкоме  приморју у Мекленбургу и околини, нађено је више од 
+500 таквих станишта; то ће  рећи да је насељеност била довољно 
+густа и да се већ у каменој периоди зачела  важност овога краја. 
+Од већих остатака неолитскога доба у овоме су крају очувани  
+гробови, тумули, утврђени логори и жртвишта. Изгледа да је камено 
+доба трајало  много дуже у Северној Немачкој но у Јужној, јер је 
+ова раније од рве дошла под  утицај металне културе, која је са 
+југа придолазила.
+
+
+3. У Немачкој су чувена преисториска гробља која су названа 
+хунска  (Hünnengräber) и врстачна (Reihengräber). Прва су од 
+великих камених плоча као  долмени, а друго су прости мали 
+гробови у земљи у којима су мртваци седећке  постављани. Ма да се 
+обичај копања гробова у редове, који и данас траје, сматра  као 
+обележје познијих времена, ипак је факт да су већ немачки 
+неолићани своје  гробље по врстама ређали. Да је тако гробље 
+заиста из каменога доба, сведоче  камене глачане секире, батови, 
+длета и обоци, који су са костурима нахођени. Тип  овакога гробља 
+откривен је код Монсхајма у Рајнској Провинцији.  У  
+Шлезвиг-Холштајну имаде много тумула са каменим гробницама или 
+без истих. Неки  су од њих подизани изнад равне ледине, а понеки 
+изнад гроба који је у земљи  копан.
+
+По преисториским лубањама које су нађене у Немачкој закључило се 
+да је у овој  земљи за време палеолитско становала једна раса, а 
+за време неолитско три разне  расе. Прва раса има одлике 
+најпримитивније расе европске. Тип јој беше узет у  Канштату код 
+Штутгарта, али се недавно доказало да чувена лубања из овог места 
+ није преисториска. Тип ове расе сматра се да је остварен и на 
+скелету исто тако  чувенога пећинара из Неандертала, али се за 
+овога доказало да је услед рахитизма  ненормално развијен а и да 
+није кватерне старости. Други представници кватерне  расе, што су 
+нађени код Лара и Егисхајма, подлегли су такође некоме сумњичењу.
+
+У Немачкој сада влада мишљење Вирховљево да нам је кватерна раса 
+људи непозната,  а да су тамошњи неолићани били Аријевци. Ова 
+друга поставка основана је више на  разлозима лингвистичким и 
+историским него ли на антрополошким.
+
+Неолитско доба трајало је у Пруској, по мишљењу Лисауера, до 1000 
+год. пре  Христа.
+
+
+
+~Швајцарска.~
+
+
+1. Напред смо већ рекли да је Швајцарска за време леднога доба 
+била сва  глечерима застрта, о тога је појмљиво што се у њој не 
+нађоше никакви људски  остаци, који би датирали из другога века 
+палеолитскога. Али нису тамо нађени ни  остаци из предледнога, из 
+првога века каменога, који би се могли очекивати,  почем је тада 
+било земље на којој су људи могли становати, а на тој је земљи  
+расло биље слично биљу шелскога доба у другим земљама. Сем тога 
+трагови прве  шелске културе нађени су у оближњим покрајинама, у 
+Горњој Италији, у басенима  Роне и Рајне, па је према томе 
+могуће, да ће се такве старине наћи и у  Швајцарској бар по нижим 
+њеним местима, која у оно доба још не беху олеђена, и  која 
+глечери нису позније разрили и растурили. Тек је у последње 
+палеолитско  доба Швајцарска била људима прилично насељена. То 
+сведоче неколика врло добро  проучена станишта са фауном и 
+рукотворима карактеристичним за магдаленску епоху:  Тајген, 
+Верије, Се, Лизберг и Белрив. Ово последње станиште, као и још 
+нека  друга, садрже остатке, који указују на прелаз измеђ' 
+последње палеолитске и прве  неолитске епохе и у неколико 
+попуњују ону празнину, која се претпоставља измеђ'  ове две 
+епохе.
+
+Неолитска се култура у Швајцарској изванредно лепо развијала на 
+сојеницама по  тамошњим језерима. Како су ти језерски станови 
+подизани, и како су људи у њима  живели, то је већ изложено 
+напред. Овде ћемо само поменути неке факте, који се  тичу само 
+швајцарских језераца. Прва таква насеобина примећена је у 
+Циришком  Језеру код Обермајлена у зиму године 1853-54 када вода 
+у језеру беше јако опала;  а најбогатија и најбоље проучена је 
+сојеница код Робенхаузена крај језера  Фефикона. Ова се сматра 
+као најбољи представник свога рода, зато је по њој и  именован 
+овај век неолитске периоде: робенхаузенски. У Нефшателском Језеру 
+било  је 40 језерских насеобина од којих је свака имала по 300 
+домова. У свој  Швајцарској било их је преко 200.
+
+Ове многобројне насеобине подизате су у разним преисториским 
+периодама.  Насеобине из каменога доба поделили су швајцарски 
+научари у три периоде. Прва је  периода представљена шаванском 
+насеобином у Бијенскоме Језеру; рукотвори су у  њој врло прости, 
+секире мале, једва нешто углачане и све од домаћег камена;  
+батови здепасти; грнчарија врло груба; украса нигде никаквих. У 
+сојеницама друге  периоде сви су рукотвори много савршенији, а 
+многе су секире од странога  материјала (нефрита, једеита и 
+хлоромеланита). У трећој периоди опажа се прелаз  у културу 
+бронзе, а тај прелаз чине бакарни а нешто и бронзани предмети.
+
+Напред је већ речено да су у Швајцарској многе насеобине трајале 
+и у правим  металним периодама, те се по њиховим сојиштима налазе 
+културни слојеви који  одговарају не само каменој него и 
+бронзаној и гвозденој периоди. Такве су на  пример биле насеобине 
+код Нефшатела и Ниваде. Код Еставајера је сојиште са  једним 
+слојем који садржи камене и другим слојем који садржи бронзане 
+предмете.  Из каменога су доба сојишта код Вангена, Робенхаузена, 
+Моседорфа, Мајлена,  Конциза, Сент-Обена итд. У опште се може 
+рећи да су становници источне  Швајцарске престали становати на 
+језерима чим је наступила метална индустрија, а  у западној 
+Швајцарској становали су још и за време бронзе и гвожђа па чак и 
+у  првим историским временима.
+
+Швајцарски су научењац пробали да одреде време када су прве 
+сојенице у њиховој  отаџбини почеле се градити, па су се у оцени 
+истога врло разишли. Једни им  приписују старост од 7000 година, 
+други од 5000; неки мисле да датирају само  2000 година пре 
+Христа.
+
+Швајцарски накољци каменога доба сахрањивали су своје мртве по 
+свој прилици у  вештачке гробнице. Можда су они и градили оне 
+долмене што су подигнуте спрам  неких језерских насеобина у 
+којима су нађени предмети из неолитске епохе.
+
+У овоме погледу чувен је долмен крај Нефшателског Језера код 
+Овернија, који је  подигнут у веку робенхаузенском али који је 
+отваран и употребљаван и у периоди  бронзе. Долмен је од 
+гранитних плоча са две коморе и тремом а окружен је мањим  
+гранитним плочама. У њему је било 12 читавих скелета, са двема 
+секирама од  серпентина и обоцима од животињских зуба. Од бронзе 
+и бакра беху неки сићушни  предмети: дугме, игла и прстен, а то 
+може значити да је тек у почетку металнога  доба овај долмен по 
+други пут употребљен. Спрам њега је у језеру једно сојиште  из 
+каменога доба а нешто даље од овога једно сојиште из доба бронзе.
+
+Што се тиче расе швајцарских сојеничара, то су у овом погледу 
+меродавни  резултати до којих је дошао Вирхоф проучавајући њихове 
+лубање:
+
+1. Лубање језераца из чистог каменог доба јесу округласте.
+
+2. У прелазној периоди живели су људи и са округластим и са 
+дугуљастим лубањама.
+
+3. У правој бронзаној периоди лубање нагињу све више типу 
+доликоцефала.
+
+4. Народ гвоздене периоде имађаше мешовите особине, али у њему 
+превлађиваху  брахицефалични типови.
+
+
+
+~Аустрија.~
+
+
+1. Од првобитних поречана није остало много трагова у земљама 
+Аустро-Угарске  монархије. Први су трагови нађени код Јословца, 
+на међи измеђ Моравске и Доње  Аустрије. То беше културни слој 
+измеђ терцијарнога песка и кватернога леса, у  коме се нађе 
+ватриште и поломљене кости од мамута, носорога и коња, а такође и 
+ камено оруђе од рожнаца . Сличне су ствари нађене доцније код 
+Цајселберга и  Штилфрида у Доњој Аустрији, и код Предмоста близу 
+Прераве у Моравској. Сумњало  се да ово не буду остаци од 
+земуница које би у готовом лесу биле ископаване, али  се увидело 
+да камена оруђа из њих носе већином палеолитски карактер, да међ' 
+ нагомиланим костима имаде их и од дилувијалних животиња и да су 
+у оним земљама  људи живели већ кад и мамути. И од самих тадашњих 
+људи остало је неких костију,  по којима се познало да су се у 
+краниолошком погледу приближавали дугоглавим  расама из првога 
+каменога доба. За неке, као на пример за вилицу из Шипке у  
+Моравској, мислило се да је припадала неком мајмуноликом човеку, 
+али су искусни  лекари доказали да је овај сувременик мамутов био 
+познозуб, па су му с тога зуби  мање развијени но обично.
+
+
+2. Прелаз из старијега каменога доба у млађе, кога прелаза нема у 
+толиким другим  земљама, остварили су пећинци у Аустрији. 
+Гуденушка пећина у долини Кремса  скривала је у почетку грабљиве 
+хијене и курјаке, који су у њу довлачили делове  мамута, носорога 
+и дивокоза; па су за тим у тој пећни становали људи, који су се  
+хранили ирвасима а израђивали су врло просте алатљике од кварца, 
+кремена,  јасписа и опала, од костију и од рогова. У њој је било 
+станиште и радионица  правих палеолићана. Поступно развиће 
+неолитске културе из палеолитске примећује  се на предметима 
+нађеним у неким пећинама у Моравској, Чешкој и у Галицији, као  
+на пример у Житној Пећини код Кртиња и у Бичискали код Бланскога, 
+које обе беху  заузете већ у дилувијалној периоди. На потпуно 
+неолитскоме ступњу били су многи  пећинци у Моравској, Чешкој и у 
+Маџарској. За пример пећина из овога доба  наводимо Пекарну или 
+Диравицу, Випушку Пећину, које су као и прво поменуте две у  
+Моравској.
+
+
+3. Накољаца је било по језерима Горње Аустрије и Крањске, и на 
+реци Морави код  Оломуца.
+
+У Атерском Језеру нађено је шест сојишта, у Месечевом Језеру 
+(Mondsee) две, у  Нижидерском Језеру и љубљанском тресету по 
+једна, а у Трунском Језеру била је  велика насеобина код Гмундена 
+на излазу Труна из језера. Љубљанска насеобина  јесте једна од 
+најзнатнијих. Она је била 250 м. одмакнута од обале некадашњег  
+језера, у коме се преко сојишта нагомилао 2 м. дебео слој 
+тресета. Соје су овде  биле округле и то од јасена, тополе и 
+бреста, а ређе од четинара. Има их на  20.000 а запремају 
+простора више од једног хектара. По остацима у културноме  слоју 
+познаје се да су љубљански накољци ловили највише јелене, срне, 
+даброве,  сомове, штуке и шаране, гајили овце, козе и говеда, да 
+су се сладили лешником,  дреном и малином, да су жрвњевима мели 
+зрно, ваљда житно, да су упредали ужад од  лике и конце од лана, 
+да су се служили наџацима од јеленских рогова, да су од  костију 
+градили игле, шила, копче, од камена: ножеве, стрелице, брадве, 
+батове,  жрвњеве и брусеве, а од земље: шарене лонце, чиније, 
+плитице, итд., да су се  китили ђерданима од иловаче и од 
+животињских зуба и да су градили себи идоле од  блата.
+
+Значајно је да у аустриским сојиштима није нађено тканих ствари 
+нити плодова од  усева. Али и ако због изобиља лова и одела од 
+руна ови накољци нису морали много  ни ткати, ни орати, ипак је 
+вероватно да су им ови радови били познати. Мисли се  да су они 
+своје станове на водама мирно напуштали те сав мал собом 
+односили, а  не да су га бежећи од пожара – као што је на многим 
+швајцарским сојеницама било  – остављали да у воду тоне и абоноше 
+се.
+
+Аустриски накољци напустили су своја надводна селишта одмах у 
+почетку металнога  доба; с тога у њиховим сојиштима нема 
+бронзаних или гвоздених предмета онолико  колико их има у 
+западној Швајцарској, већ само по гдекоји, и ови су можда  
+позније у језера упадали и са ранијим се предметима мешали.
+
+
+4. За време неолитско Аустрија је била може се рећи густо 
+насељена сувременицима  њених накољаца. Селишта са остацима 
+земуница и колиба нађена су на врло много  места особито у оним 
+покрајинама Аустрије где је било много вредних истраживача.  У 
+Чешкој, у Шлеској, у Моравској, у Доњој Аустрији и у Угарској 
+нађено је толико  разноликих продуката неолитске културе, да се 
+овде набројавати не могу. Мање  насељене у то доба биле су Горња 
+Аустрија, Крањска, Корушка и алписка област  царевине. У Горњој 
+Аустрији интересна је насеобина на Геченбергу при ушћу  Милбаха у 
+Салцах, у којој су се израђивали камени предмети од валутака што 
+их  Салцах из планина доноси и на спрудовима нагомилава. Мисли се 
+да су можда баш  овде израђивани камени предмети којима су се 
+служили накољци на Месечевом,  Атерском и Трунском Језеру јер у 
+овим сојиштима нема отпадака који би доказивали  да је камен на 
+њима самим обрађиван био, а нађене камене алатљике од сличнога су 
+ градива и кроја као и оне на Геченбергу.
+
+Неолићанска насеобина на овоме брегу била је неколиким бедемима 
+окружена. То је  понајстарије градиште у Аустрији, у којој је 
+земљи нађено врло много насутих  градина из преисториских 
+времена. Неке су градине од просто нагомиланога камена;  на 
+некима је спољна површина каменога насипа ватром затапана и 
+оцаклаисана;  једне су од простог набоја а у некима од ових 
+површина је набоја опечена.  Градине су ове подизане већином у 
+металноме добу, али их има које датирају већ  из неолитске 
+периоде. Овакви су, на пример, неки Кастелијери у Истрији, 
+градине  на Витусбергу, Хајденштату и Бизамбергу у Доњој 
+Аустрији, на Вајзенбергу и  Мајденбергу код Николсбурга у 
+Моравској, Пургберг и Шеленбург код Јегерндорфа у  Шлеској, Замка 
+и Шарка у Чешкој. Најзнатнији је „Турски Шанац“ на узвишици код  
+Ленђела у Маџарској, у коме су нађена кућишта са кујинским 
+остацима, амбари у  земљи, гробнице са згученим, чучећим 
+костурима, кременим оружјем, земљаним  посуђем и обоцима од 
+пужева и идолима од блата. Сем ових неолитских остатака  нађени 
+су у истоме шанцу и предмети од бронзе и гвожђа, што сведочи да 
+су се у  њему склањали људи и после каменога доба. Неолићани су 
+имали велике дугуљасте  лубање, припадали су једној чистој раси 
+без мешавине типова, и доста су слични  били са неолићанима 
+северне Европе; а овдашњи становници металних периода имали  су 
+обичај своје лубање деформисати и мртве опружене сахрањивати по 
+чему је  слободно мислити да нису били истога племена кога беху 
+њихови неолитски  претходници.
+
+
+
+~Русија.~
+
+
+1. Преисторија Русије има особенога значаја, јер је ова земља на 
+пролазу народа  из Азије у Европу. На жалост је она још врло мало 
+проучена, ма да су јој изврсни  радници сву своју пажњу 
+посветили. Први резултати њихових истраживања оборише  мишљење 
+Несторово да пре Варјага Русија није била насељена, и доказаше да 
+је  тамо људи било већ за време ледене периоде. У времену када су 
+глечери највише  распрострањени били, највећи део Русије 
+изгледаше као ледена пустиња (од прилике  као сада Гренланд) из 
+које се не истицаше никаква земља на којој би се могло  живети. 
+Људи су се могли тада налазити јужно од те границе ледене 
+пустиње, која  је допирала скоро до јужне Русије. И одиста, у 
+кватерним наносима ових предела  нађене су на више места 
+поломљене кости мамута и ноорога и грубо окресане  камене 
+алатљике. Таква пристаништа ловаца онога доба откривена су у 
+дилувијалним  терасама на пример у Гоницима код Лубња (Полтавска 
+Губернија) у Костенци на Дону  (Воронешка Губернија) и у 
+Карачарову код Мурома на десној обали Оке (Владимирска  
+Губернија). То су трагови најстаријих становника Русије. Иза 
+предледнога доба,  када је лед почео ка северу узмицати и земља 
+испод њега испољавати се, наилажаху  мамути и друге тадање 
+животиње, с њима и људи, у све северније и северније  крајеве. 
+Ово поступно помицање људи на север трајало је врло дуго; тако су 
+у  балтичке области и у финску стигли на крају ледне приоде, када 
+већ беше нестало  мамута и када су са палеолитскога ступња већ 
+били стали на неолитски ступањ  културе.
+
+
+2. Трагови палеолитских становника Русије откривени су не само у 
+речним терасама  већ их је нађено и по пећинама, које су 
+многобројне како по азиској тако и по  европској Русији: по 
+Алтају, Уралу, Кавказу, Криму, у губернијама Архангелској,  
+Пермској, Уфимској, Казанској, Оренбуршкој, Астраханској, 
+Донској, Нижегородској  и Подољској. Наравно да све ове пећине 
+нису још проучене, нити су се у свима  проученим нашли трагови 
+преисториских пећинаца. Најбоље је проучена Мамутова  Пећина на 
+реци Рудови, што утиче у Вислу. У најнижем делу културнога слоја 
+ове  пећине леже разбијене кости мамута, ирваса, јелена и других 
+зверова са кременим  једриштима и окресинама на форму првобитнога 
+људскога оруђа, а без икаквог трага  земљаног посуђа и без икакве 
+коштице од домаћих животиња. Очевидно је да су у  овој пећини 
+становали људи за време палеолитско.
+
+Кремене алатљике кресане су од местнога материјала, а њихов 
+велики број (преко  2000) указује колико је дуго ова пећина у 
+палеолитској епоси била уточиште  људима. Међу разним облицима 
+окресина лепо се распознају ножеви, стругачи,  тестерице, копља и 
+стреле, длета. Вилице пећинског медведа дотериване су да  послуже 
+као убојито оружје, на прилику оних у Немачкој. Пробушени зуби 
+истога  медведа, јелена, елена и вука низани су за накит, а 
+шиљати зуби вука и лисице  могли су за шивење коже послужити. За 
+овај су циљ служила и шила од костију  лисице, јелена и мамута. 
+На неким плоштим костима веџбали су се ондашњи пећинци  и у 
+ликорезу.
+
+
+3. По глачаном каменом оруђу из виших делова културнога наноса у 
+Мамутовој  Пећини, познаје се да су људи у њој становали не само 
+у палеолитској епоси, већ  и у епоси неолитској. Не далеко од 
+Мамутове јесу пећине Вершховска, Ојцовска,  Окопска, Збујска и 
+Сосновска у којима су такође нађени трагови најстаријих  руских 
+неолићана, који се од својих претходника разликоваху тиме, што су 
+ почињали земљане судове градити и камене алатљике глачати. На 
+овакоме прелазноме  ступњу били су и они првобитни Украјинци који 
+су по околини садањега Кијева  копали у лесу дубоке и узане 
+ходнике и земунице те у њима боравили. Пред улазима  у ове 
+вештачке пећине виђена су на поље избачена буњишта са каменим 
+рукотворима,  рбинама од посуђа, са костима од риба, говеда, 
+свиња и коња и љуштурама речних  шкољака. Како највише има 
+остатака од риба и шкољака, то се мисли да су  становници 
+украјинских вештачких пећина своју храну највише у Днепру 
+тражили.  Хранили су се мало и месом од говеда, коња и свиња, али 
+канда још немаху ове  животиње припитомљене. Камене алате још 
+нису умели глачати, али су већ почели  употребљавати и камен 
+мекши од кремена. Посуђе, које су од блата месили, беше  одвећ 
+грубо и врло невешто печено. Вештачке су пећине копали и у 
+чврстоме камену  нпр. у кречњаку на Криму, али много мање, јер је 
+на овом и оваким местима било  природних пећина. Људи су вештачке 
+домове правили само онде и онда, где није  било готових природних 
+заклона или кад такови не беху више људима довољно  удобни.
+
+
+4. Станишта руских неолићана ван пећина многобројно су по свима 
+деловима царства  распрострањена. Она се налазе не само по свима 
+јужним местима где је било људи  за време палеолитско него и по 
+целој средњој и северној Русији, тако да је и на  далеким обалама 
+Белога Мора било људи са неолитском културом. Један поглед на  
+карту насељености Русије у тој периоди показао би да је она и 
+тада била  најнасељенија по оним местима која су и сада највише 
+насељена. Али при овоме  упоређењу ваља имати на уму и то да 
+испитача Преисторије највише има у садашњим  културним центрима 
+одакле су своје околине испитали боље но удаљеније крајеве,  па 
+по томе, дакле: да археолошка карта у опште, а особито карта 
+преисториских  насеобина, не казује толико право стање предмета 
+колико казује стање нашег  познавања истога предмета.
+
+Једно од најбоље испитаних станишта неолитскога доба лежи близу 
+Петрограда на  обали Ладошкога Језера. Насеобина је овде била 
+пола на води, пола на суву, па је  нешто тресетом а нешто 
+језерским муљем засута. Из ње су извађени не само  рукотвори од 
+глачаног камена, од кости, рога, дрвета и глине, него и човечје  
+кости и остаци флоре и фауне, која га је окружавала. Ова се 
+насеобина може у  многоме упоредити са преисториским сојеницама у 
+Швајцарској, само што је  целокупна култура њених обитника била 
+нижа но оних у Швајцарској. У културном  погледу Ладожани стоје 
+измеђ данских примораца и швајцарских језераца. Бавили су  се 
+поглавито о риболову, јер им је природа рибе до воље давала. За 
+сточарство и  земљорад нису знали.
+
+Ови Ладожани каменога доба имали су главе мале и дугуљасте, са 
+неколико обележја  нижих раса. Изгледа да су то биле претече оног 
+преисторискога народа што је  своје мртве у кургане (тумуле) 
+сахрањивао, јер су и у овога главе биле већином  дугуљасте. Али 
+се са овим споменицима већ улази у метално доба, ма да се метални 
+ предмети нису нашли баш у свима курганима.
+
+
+
+~Шпанија и Португалија.~
+
+
+1. Почеци преисторије Иберскога Полуострва налазе се већ у 
+средини Терцијара. У  Португалској, код Ота, у слојевима 
+конгломерата и пешчара из горњега дела  Миоцена налажени су 
+кремени рукотвори, које већина геолога и археолога сматра за  
+доказ да је било људи на обалама тамошњег некадањег језера у 
+терцијарној  периоди. Поред тих обала расле су палме, смокве, 
+камфорна дрва и лаворике, а  траву је пасао претеча наших коња, 
+хипаријон. По биљкама се познаје да је средња  годишња 
+температура могла износити 20° C. Људима, који су у оваком 
+климату и  вегетацији живели, нит' је требало одела нити су у 
+другоме чему врло потребити  били.
+
+
+2. Први камени век кватерне периоде, то јест шелски век, 
+представљен је својим  типским рукотворима како у речним наносима 
+тако и у пећинама. Животиње  мустијерског доба нађене су али без 
+одговарајућих типова људских рукотвора.  Солутрешки и магдаленски 
+рукотвори сачувани су у пећинским културним слојевима.
+
+
+3. Прелаз из палеолитскога доба у неолитско остварили су приморци 
+код Мугема,  које је место сада истина далеко од мора али је у 
+оно доба река Тајо много шира  била а море је било увучено до 
+њега. На томе су месту огромна буњишта од морских  шкољака 
+(_Lutraria compessa_ и _Cardium edule_) са костима уловљених  
+сисара, са каменим окресинама који указују на палеолитску културу 
+и понеким  алаткама, које су већ биле почеле да се глачају. На 
+овим би се сметлиштима могла  разликовати два разна ступња: доњи, 
+старији и већи део нагомилали су стари  приморци који су се 
+хранили скоро искључиво морским животињама; горњи, мањи део  
+нагомилан је у времену када су овдашњи становници риболов 
+прилично напустили  били и радије се сисарима почели хранити. У 
+овом млађем сметлишту има и рибњака  од грнчарије. –
+
+Усред ових сметлишта нађени су врло многи људски костури и то у 
+доста сличном  положају, тако да се мисли да су ондашњи 
+становници своје мртве по својим  буњиштима сахрањивали. Костури 
+су од људи и жена разнога узраста; опружени су  или згучени; 
+поједине кости леже или у природноме своме одношају или тако, да 
+се  познаје да су пре погреба једна од друге одвајане, да би се 
+месо и други неки  делови од њих одвојили, па су после голе у 
+гроб полагане.
+
+Понеке су цеванице расцепљене али за цело не под притиском 
+материјала којим су  биле претрпане. Овај начин сахрањивања 
+мртваца опомиње на наласке у пећинама  Мантоне.
+
+
+4. Лубање португалских примораца јесу од два типа: доликоцефале и 
+брахицефале.  Прве су од старијих становника који су се служили 
+само окресаним алаткам, а  друге су од људи који су, по свој 
+прилици, староседеоцима донели вештину глачања  камена. Обе су 
+расе у истим размерима заступљене и у чисто неолитским стаништима 
+ и гробљима, какова су нахођена на више места у Португалској. На 
+овим местима  леже већ разноврсне алатке од глачанога камена: 
+секире, батови, длета, кесери,  остаци од земљаних украшених 
+чаша, пехара и лонаца; обоци са резбаријом и  трапановане лубање. 
+На некима од ових неолитских насеобина познају се и трагови  
+утврђења.
+
+У Португалској има и долмена, који се тамо зову _анте_ (баш као и 
+сличне  громиле у неким српским крајевима).
+
+
+5. Шпанија је у преисториском погледу парник Португалске. Сви 
+векови Преисторије  представљени су у њој неколиким споменицима. 
+Најстарији су у дилувијалним  терсама, а млађи су по пећинским 
+слојевима.
+
+У шпанским пећинама живели су људи и за време неолитско, али су у 
+овоме времену  пећине употребљаване и као гробнице. Пећине на 
+Гибралтару праве су костурнице.  Међу разноврсним предметима од 
+неолитских пећинаца да поменемо као нешто особено  слику сунчеву 
+изведену на земљаном посуђу, и златну дијадему на глави једнога  
+лепо одевенога Андалусца.
+
+Наравно да су шпански неолићани боравили највише ван пећина, под 
+лепим, ведрим  небом и да су тако на самој површини земље 
+оставили свој археолошки слој испуњен  доказима њиховога доста 
+напреднога стања. Међу овима се јавља већ и кашика, коју  као 
+неки символ садашња шпанска омладина (Estudiantina) за капом 
+носи. И у  Шпанији су неке неолитске насеобине као градови биле 
+подигнуте. На Балеарским  Островима има вештачких пећина као у 
+Француској и камених кула које се зову  _талајоти_. Мегалитски 
+споменици, долмени, покривени ходници, кромлеси,  камене белеге, 
+подизати су по целој земљи. Највише их има по њеној западној  
+страни, а најбоље су проучени они у Андалузији и Гренади. У 
+некима од ових поред  глачанога камена почињу се јављати и 
+предмети од бакра. Камени рукотвори  употребљавали су се и у 
+Шпанији дуго времена упоредо са бакреним. Интересан је  културни 
+слој на земљишту између Картагене и Алмерије, јер доказује да су 
+овде  становали људи који су поступно са неолитскога ступња 
+постигли културу  карактеристичну за доба бронзе. Ту има петнаест 
+насеобина од људи који су само  камен умели обрађивати, за тим 
+других у којима су с каменим нађени и бакарни  предмети, што 
+карактерише прелазно доба; најзад има и кућних зидова од камена  
+блатом састављенога, измеђ' којих су нађени лепи бакарни и 
+бронзани предмети,  који јасно доказују да су ови становници већ 
+далеко одмакли од каменога доба.
+
+
+
+~Италија.~
+
+
+1. У земљи класичне Археологије и наука о преисторискоме људскоме 
+роду задобила  је велики број ревносних и одличних обрађивача. У 
+овој је земљи и само име те  науке утврђено да буде 
+Палетнологија. Из ње је у Палетнологију ушло и неколико  других 
+израза, као _палафити_, _терамаре_, _нураге_.
+
+У Италији је покретано питање о терцијарним људима, али га ни 
+тамошњи наласци  нису могли расветлити ништа боље, но у другим 
+земљама. И тамо је ово питање још  тамом обвијено.
+
+
+2. Најстарији људски рукотвори од кремена шелске форме, нахођени 
+су на више  места, како у старим речним наносима, тако и по 
+висинама. У речним наносима и  неким пећинама нађени су и 
+споменици мустијерског доба, који се од првих  разликују не само 
+по облику но и по градиву. Солутрешка култура развијена беше  
+канда само у Црвеним Пећинама у Лигурији а магдаленска у неким 
+другим пећинама.  Прво поменути век назван је у Италији 
+_еолитски_, а следећа три обухваћена  су _миолитском_ епохом. 
+Еолићани су живели у густим шумама поред река, и  ретко су се где 
+у пећинe и поткапине склањали. Живели су од лова и плодова што  
+им је сама природа пружала. Не зна се каквој су раси припадали 
+јер њихових  костура још није нађено. Мртве своје нису 
+сахрањивали.
+
+За време миолитско у Италији је, као и у осталој Европи, било 
+захладнело. Па  како је уз то, у првој трећини ове епохе 
+атмосфера била и доста влажна, то није  чудо што су се глечери са 
+Алпа спуштали далеко у Пијемонт, Ломбардију и  Млетачку. Колико 
+је тада у Италији хладније било сведоче кости алписких  животиња, 
+нађене у пећинама не само у Тоскани него и у Напољској. При свем 
+том  мамута је било врло мало, а рунати носорог и ирвас нису у 
+Италију никако  улазили. Одсуство ове три значајне животиње у 
+Италији одваја њену кватерну фауну  од истодобне фауне предела 
+одовуд Алпа.
+
+
+3. Талијански миолићани живели су највише  пећинама, из којих су 
+прво морали  изагнати медведе, лавове, хијене и пантере. Ловили 
+су најрадије јелене и  дивокозе, а хранили су се још и рибом и 
+морским шкољкама. Њихови су рукотвори  истина простији но 
+рукотвори њихових следбеника, али ова разлика није тако  велика 
+као што је била у другим покрајинама. По неким би се знацима 
+могло рећи  да су имали саобраћаја са Шпанијом и Француском: међ' 
+пужићима њихових ђердана  има и такових, који сада живе само у 
+Атлантском Океану.
+
+У Лигурији су пећинци палеолитскога доба сахрањивали своје мртве, 
+што код већине  њихових сувременика још није било уобичајено. 
+Сахрањивали су их баш у самим  својим стаништима, у пећинама. Уз 
+мртваца су метали његов накит, оруђе, јестиво;  на главу су му 
+стављали по један камен или кост, што је имало неки незнани  
+значај, а изгледа да су га бојадисали црвеним каменом од убоја, 
+јер је око  костура нахођено много праха од овога камена.
+
+Лубање ових Лигураца биле су дугуљасте. Очне дупље беху им 
+четвртасте, а  јабучице и облуци за веђе доста испупчени.
+
+За палеолитску периоду у Италији значајно је, што изгледа, да је 
+ова земља у  старијим епохама ове периоде, у шелској и 
+мустијерској, била много више насељена  но у млађим. Људски 
+рукотвори карактеристични за прве епохе нађени су скоро  свуда; 
+нису нађени још само у Пијемонту, који је тада ледом и водом 
+покривен  био, и у Калабрији, која је са преисторискога гледишта 
+још врло мало проучавана.  Рукотвори пак из друге половине 
+палеолитске периоде сразмерно су врло ретки.  Можда су производи 
+овога доба у Италији другаче изгледали, а можда су сузбијени  и 
+остали неразвијени услед појаве неолитске цивилизације, јер 
+изгледа да је ново  камено доба у Италији почело раније но у 
+другим земљама.
+
+
+4. Из неолитске су периоде преостале врло многе насеобине које се 
+могу у три  разне врсте поређати.
+
+Прво су обична селишта са археолошким слојем по површини земље. 
+Има их по свој  Италији.
+
+Друго су _палафити_ или остаци насеобина на кољу по језерима у 
+области  Алпа, дакле у Северној Италији. Ове су насеобине поникле 
+у неолитском добу али  су највеће биле за доба бронзе.
+
+Трећа врста насеобина, јесу тако зване _терамаре_, које су 
+осниване на  сувој земљи, као прва врста насеобина, али на кољу 
+као што су палафити. Њих има  по брежуљцима и по равницама. Оне 
+су прве разом са земљом и мале, а терамаре по  равницама 
+уздигнуте су за 1 и 2 метра, а простране по неколико хектара.
+
+Зграде у терамарама осниване су на шиповима који су до 4 метра у 
+земљу побијани,  а грађене као и оне у језерским насеобинама. 
+Цела је насеобина била опкољена  бедемом и ровом, у који се 
+пуштала вода, да би се приступ нападачима што више  отежао.
+
+По каменим рукотворима нађеним у некима од ових терамара познаје 
+се да су оваке  насеобине почеле ницати при крају палеолитскога 
+доба. Већина пак предмета из  њихових археолошких слојева припада 
+добу бронзе.
+
+Терамаре су највише подизане у области Парме, Реџије, Модене и 
+Болоње до Имоле.  На левој обали Пада има их у доњој Ломбардији, 
+а нарочито много код Мантове.  Најбоље су проучене терамаре у 
+равници измеђ' Арде и Рена, Пада и Апенина. Једна  од најлепших 
+терамара код Парме проглашена је краљевским указом за народни  
+споменик, да би се вечно очувала.
+
+_Нураге_ су стародревне камене куле по острову Сардинији. 
+Саграђене су од  просто наслаганих необрађених камених рипа. 
+Форма им је зарубљеног конуса у коме  је проста одаја за 
+становање. Да су ове куле у преисториска времена подизане,  
+сведочи по два три метра дебела земља, која их је сада обухватила 
+и у којој има  неколико културних слојева. У најнижем таквом 
+слоју леже рбине од грубе  грнчарије, комадићи угљена, прах од 
+костију, окресине од кремена и опсидијана,  секире од базалта и 
+порфира најпримитивнијега кроја. У следећим су слојевима  глачане 
+секире, стреле, ножеви, праћке, нагорела зрнад и разни обоци. А 
+из  највиших археолошких слојева извађени су бронзани предмети 
+који доказују да су  последњи становници ових грађевина били на 
+прелазу из културе камена у металну.
+
+Сличне су куле подизане и на острову Пантеларији, где се зову 
+_сезе_.
+
+Потпуности ради ваља додати да су у Италији многи неолићани 
+становали још по  пећинама, ма да су пећине у ово доба већином 
+као гробнице употребљаване. И овде  се дешавало да су у неким 
+пећинама људи и становали и своје мртве сахрањивали;  изгледа да 
+се стари варвари нису од лешина толико грозили колико то чине  
+цивилизованији народи.
+
+Они су живели о лова и риболова, а имали су припитомљене: свињче, 
+козу и  говече. Вероватно је да земљу нису радили.
+
+Рукотвори талијанских неолићана мање су савршени но што беху у 
+другим земљама.  Земљано посуђе беше им врло грубо и украшено 
+само простим линијама. У Лигурији  су нађене алатке од 
+опсидијана, кога минерала нема у тој земљи и обоци од  шкољака, 
+које не живе у њеном мору; то сведочи да су овдашњи становници 
+имали  саобраћаја са другим земљама.
+
+Лубање лигурских неолићана најсличније су са лубањама неких 
+племена из Северне  Африке. Дугуљасте су као и у њихових 
+претходника, са којима се и у другим  појединостима подударају. 
+Неолићани су ови били мањи и слабији но њихове  миолитске 
+претече. Изгледа да је иста раса али дегенерисана.
+
+
+
+~Српске земље.~
+
+
+Нема сумње да би се сви читачи заједно са писцем најдуже задржали 
+на прегледу  преисториских становника српских земаља. Али је на 
+нашу заједничку жалост  Преисторија српских земаља истом у зачећу 
+своме. Нама су из ње познати само неки  ретки и оделити факти, 
+које бисмо могли све приказати па да много не уморимо  онога који 
+би им своју пажњу обратио, али на основу којих се још не може 
+оценити  ни у колико су наше земље тада насељене биле, а камо ли 
+да се из њих могу  извести јасне представе како су ондашњи 
+становници наших крајева живовали. При  свем том дужност нам је 
+да значајније наласке истакнемо, да их групишемо и да  покушамо 
+представити главна преисториска насељења српских земаља. Нека би  
+недостаци овога првога покушаја подстакли вредне чланове Српске 
+Књижевне Задруге  да сваки у својој околини распита, да ли нема 
+тамо какових старина из  преисториских времена.
+
+
+I. ~_Краљевина Србија._~ Прикупљање, проматрање и описивање  
+преисториских старина код нас је још одвећ скорашње и сувише 
+случајно и  дилетантско, да би се већ сада могао саставити јасан 
+и систематски преглед  разних културних ступњева на коме су се 
+находили преисториски становници Србије.  Према досадашњим 
+наласцима сигурно је само, да су и у нашој земљи представљени  
+они ступњеви културе, који су обележени поглавито обрадом камена, 
+па обрадом  бакра и бронзе и обрадом гвожђа. Наласци су ови 
+већином само истакли али не и  решили многострука питања, која се 
+односе на Преисторију Србије.
+
+Истакнуто је али не још решено и питање: да ли су људи живели у 
+Србији и за  време дилувијалне периоде? Ово би питање било решено 
+кад бисмо имали бар  неколико сигурних остатака од прапоречана и 
+прапећинаца. Ми пак имамо само два  наласка, која можемо са неком 
+вероватноћом приписати овим прастановницима  Србије. Једно је 
+кремено копље ископано са шљунком из старога наноса Мораве код  
+Орашја и Марковца, а друго је кремени нож који је, заједно са 
+расцепљеним,  глачаним и дотериваним костима пећинскога медведа, 
+нађен у Преконошкој Пећини  (сл. 43). Ови предмети и по обради 
+својој и по лежишту своме указују на  палеолитско доба и говоре у 
+прилог мишљењу да је у Србији било људи за време  кватерне 
+периоде. Мишљење је ово дакле вероватно, али не још и потпуно  
+потврђено.
+
+[Слика: сл. 43. – Кремени ножић из Преконошке Пећине.]
+
+
+За питање о неолитском становништву Србије имамо и несумњивих а 
+можемо рећи и  већ многобројних доказа. Од њих су нам познати не 
+само поједини, оделити  рукотвори, већ и читава станишта и 
+селишта.
+
+Прво ћемо поменути станишта по пећинама, па селишта на отвореном 
+пољу. У  Злотској Пећини нађене су рбине од свакојаког посуђа и 
+једно шило од јеленскога  рога. У Сићевским Пећинама нађене су 
+рбине од грубога посуђа, окресине од  кремена, секирице од 
+глачаног камена и обоци од пужева и животињских зуба. – У  
+Јелашничкој Клисури иза Царевог Корита има једна окапина у којој 
+се и испред  које се нашло повише кремених ножева, један бат од 
+диорита и тег од лапорца. – У  пећини на Понорима у селу Дубокој 
+има рбина грубе грнчарије и коштаних игала.  Тако је и у 
+Каменичкој Пећини код Каоне (у округу пожаревачком). Изгледа да 
+су у  овим двема пећинама становали људи и у временима млађим од 
+каменога доба. За све  пак набројане пећине стоји отворено питање 
+да ли нису заклањале људе и у старом  каменом добу, тј. у 
+палеолитској епоси. Питање је ово зато нерешено што ове  пећине 
+још нису прописно проучене, већ су доста које људма које 
+животињама  изривене, тако да проматрачи морају бити и сувише 
+пажљиви, да не би испретуране  и помешане ствари као сувремене 
+узели. Под питањем је да ли испод главног слоја  сталагмита има 
+недирнутих културних слојева са људскм рукотворима а нарочито са  
+цреповима од земљаног посуђа као што се то више пута тврдило. 
+Питање је да ли су  оне многобројне кости пећинског медведа од 
+животиња мирно на своме леглу  угинулих или су их ловци 
+дилувијалног доба у своје збегове подовлачили. Под  питањем је и 
+да ли су оне расцепљене кости заиста људи цепали или су неком  
+другом силом онако искомадане.
+
+
+Повелика селишта из неолитскога доба откривена су код Винче крај 
+Дунава,  Барајева, Ропочева и Неменикућа, код Бање под Венчацем, 
+код Шапца и код Петњице  близу Ваљева. – У староме селишту код 
+Барајева има врло много плитких земуница  изнад којих су ваљда 
+биле колибе од плетера блатом облепљенога; на ово указују  комади 
+жбука на којима је пруће од петера оставило отиске у виду олука, 
+и који  су, сигурно услед пожара, скроз жежени. На дну ових 
+земуница нађена су огњишта  са обгорелим каменим плочама и 
+обжежена ватришта. У оваквим кућиштима а и по  простору међ њима 
+нађене су секире и кесери од глачаног камена (сл. 44) и  кремени 
+ножеви (сл. 45) и стрелице. Кремених окресина највише је нађено 
+по  њивама које се зову Кремените Њиве, а по целоме селишту има 
+доста рбина од  посуђа простог и шараног, са дршкама и ножицама 
+или без истих. Међу прикупљеним  рбацима нашло се је и комађе од 
+којег се је могао да састави судић представљен  на сл. 46. Од 
+земље су израђивани и колутасти тегови. Неолитски остаци у Шапцу  
+нађени су на Шарампову измеђ' Саве и Отоке; а то су камени бат, 
+употребљивани  јеленски нарошци, одломци глинених рукотвора: 
+црепуља, чаша и других судова, и  особени шестокраки предмет, 
+чијој се употреби не можемо да довијемо. У селишту  код Петњице 
+има окресина од кремена, рбина од посуђа, земљаних тегова, 
+коштаних  игала итд.
+
+[Слика: Сл. 44. – Камени кесери из Барајева; сликани пљоштимице и 
+насатице.]
+
+[Слика: Сл. 45. – Кремени нож из Барајева.]
+
+[Слика: Сл. 46. – Земљани судић из Барајева.]
+
+Остаје нам да поменемо предмете из неолитскога доба, који су 
+појединце нахођени  а који указују да ће се можда на местима 
+њихова нахођења праве насеобине моћи  открити.
+
+У Шумадији имамо прво неке наласке у Београду и између Београда и 
+Жаркова:  камени кесер и обрађени јеленски рогови. – У Беломе 
+Потоку још је 1844 године  нађен један млат од серпентина, који 
+је доспео у Гајеву збирку а са овом у  Народни Музеј у Загребу. 
+Ово ће бити најстарије откриће неког преисториског  предмета у 
+Србији. – У Рипањској Шупљој Стени, која је још у преисториским  
+временима ваљда због живине руде шупљена, нађене су стрелице од 
+кварца и  примитивни судићи, који су слободном руком грађени и 
+врло слабо печени, а у  потоку Смрдану нађено је једно једриште 
+од кога су се кремени предмети можда  одбијали. – Из Стојника 
+имамо један прост четвртасти чекић, који се без држаља у  руци 
+држао. – У Светлићу (округ крагујевачки) нађен је један камени 
+кесер, а у  Крагујевцу полутак од клинастог бата. – Из Чачка 
+имамо камени бат необично вешто  израђен (сл. 47), а из Прањана 
+два лепа а различна бата (сл. 48 и 49).
+
+[Слика: Сл. 47. - Изглед озго и са стране каменога бата из 
+Чачка.]
+
+[Слика: Сл. 48. – Изглед озго и са стране каменога бата из 
+Прањана]
+
+[Слика: Сл. 49. – Камени бат из Прањана]
+
+Из Источне и Јужне Србије имамо у Музеју прво из Голупца, један 
+тег рибарски од  печене глине, какова се налази у костолачком 
+мајдану угљена, па из Раброва један  серпентински бат. У рејону 
+угљеног рудника у Пољани, нађен је пре неколико  година један 
+камени чекић са костима неких животиња, које изгледа да су 
+изумрле.  У Ресави код Милве нађен је леп бат од трахитне стене 
+(сл. 50); у Морави код  Алексинца један камени кесер, који је 
+позније почет да се врти да би се ваљда  као амајлија могао 
+носити (сл. 51); а из Нишаве код Ниша извађен је прво бат од  
+базалта (сл. 52), па за тим један мањи од базалта.
+
+[Слика: Сл. 50. – Камени бат нађен у кориту Ресаве код села 
+Миливе.]
+
+Из Мрмоша близу Крушевца имамо тежак бат представљен на сл. 53, 
+из Крушја (срез  моравски) полутак омаленог бата, а из Горње 
+Врежине код Ниша велику секиру од  базалта и тестерицу од 
+кремена. – У Грљишту код Зајечара нађен је леп кесер и  полутак 
+од бата, а у Доњој Белој Реци ископан је углачани камени рукотвор 
+који  се разликује од свију до сада у Србији нађених камених 
+алачица и оруђа. Леп је  бат нађен и у Трњанима у крајинском 
+округу (сл. 55).
+
+[Слика: Сл. 51 - Камени кесер нађен у Морави код Алексинца]
+
+[Слика: Сл. 52. – Камени бат нађен у кориту Нишаве код Ниша.]
+
+[Слика: Слика 53. – Камени бат нађен у једном раседу у Мрмошу.]
+
+[Слика: Сл. 54. – Земани агршак из Бора; изглед са стране и 
+озго.]
+
+[Слика: Сл. 55. – Бат из Трљана.]
+
+У Западној Србији од спорадично нађених предмета из неолитског 
+доба имамо да  споменемо само бат из Бастава у Подрињу. Сем тога 
+су нађени камени батови у  неким могилама нпр. у Негришорима, али 
+како ове могиле не датирају из каменога  доба то и ови наласци не 
+могу указивати на неолитско насељење; вероватно је да  су ови 
+предмети грађени у периоди бронзе а можда баш и у неолитској 
+периоди, па  су у познијим временима чувани као какви талисмани и 
+томе подобно.
+
+
+Ако размотримо градиво од кога су ови камени рукотвори израђени и 
+потражимо исто  по разним брдима у Србији, онда ћемо се уверити, 
+да нема предмета који не би  могао бити од домаћих стена израђен. 
+Серпентини, диорити или амфиболити и  пешчари од којих је већина 
+српских неолитских предмета израђена нлазе се у  изобиљу и на 
+много места у Србији, те за ову потребу нису ондашњи становници  
+морали ступати ни у какву размену са околним народима. Колико је 
+ондашња  каменарска индустрија имала локални карактер најбоље се 
+види на базалтским  предметима, који су нађени од Ниша до Сићева, 
+дакле у непосредној близини онога  јединственога у Србији изданка 
+базалта на Нишави изнад Сићева.
+
+
+II. У ~_Босни и Херцеговини_~ сама је влада предузела да 
+систематски  проучи остатке из преисториских периода чега је 
+последица: обилата већ грађа за  историју железнога доба у тим 
+земљама. На остатке из каменога доба није толика  пажња још 
+обраћена, те нам ово и није тако добро познато.
+
+Из старога каменога доба нема још никаквих поузданих података. 
+Неолићани пак  боравили су у Босни као и у Србији било у пећинама 
+било по селиштима.
+
+Од пећина је до сада проучена како ваља само Маринова Пећина код 
+села Рогоушћа,  у чијем се културном слоју поред ножева од 
+рожнаца и грубог посуђа налазе  многобројне кости од обичног 
+медведа, вука, пољског зеца, пуха, творића, козе,  мале тетрепке 
+и неких других тица. Ту су нађене и кости свизаваца (Arctomys  
+marmotta), тресетног свињчета (Sus scropha palustris) и јелена 
+(Cervus elaphus)  које су животиње у Босни изумрле.
+
+Од неколико до сада запажених неолитских селишта потпуно је 
+проучено само оно на  северноме обронку Требевића, на Собунару 
+близу Сарајева. У пепељавом културном  слоју, на 1 метар испод 
+површине земље нађене су кости и рогови од припитомљених  коза, 
+оваца и говеда и од зверова: срне, јелена, дивљег свињчета, 
+лисице,  медведа, курјака и куне. Кости су ове често размрскане и 
+исцепане, оглодане,  зарезане и иначе обрађене. У истоме су слоју 
+рбине од лонаца, зделица и других  судова; за тим ножеви од 
+кремена и рожнаца и окресине од разнога камена, међ'  којима су 
+интересни комадићи од опсидијана, кога минерала нема у овим 
+земљама,  но је можда из Маџарске донесен. Поред тога нађени су 
+жрвњи, брусови и један  одломак бата од шкриљца, и справице од 
+кости и рога. Значајно је да се међу овим  старинама појављују и 
+предмети од бронзе што сведочи да се неолитска насеобина  на 
+Собунару одржала најмање до у доба бронзане културе.
+
+Друге неолитске насеобине биле су близу Которца уз Железницу, 
+југозападно од  Сарајева, и то на брду Наклу под Игман-Планином и 
+по орницама код Илиначе, на  Гласинцу, на Кичин-Брду близу Буне, 
+на Хуму близу Мостара, близу Добоја, код  Јајца итд., али су ове 
+насеобине претрпане остацима из млађих преисториских  периода.
+
+Трагови сојеница запажени су у Хутовом Влату код Метковића, у 
+Шеваревом Блату  код Хлевна (Ливна) на северној обали Језера код 
+Јајца, у Уни код Рипча близу  Бишћа. – Али ове старе грађевине 
+још нису довољно проучаване да би им се права  старост могла 
+одредити. У културноме слоју сојенице близу Бишћа нађени су  
+одломци простога земљаног посуђа, јеленових рогова, вепрових зуба 
+и животињских  костију; сви ти предмети указују на најмлађе 
+неолитско доба, али су са њима  помешане и старине римске и 
+позније, јер је Рипач вазда био насељен па су из  њега разни 
+остаци доспели и у корито Уне.
+
+
+III. У ~_Срему_~, у Славонској ~_Посавини_~ и Хрватском  
+~_Загорју_~ нађена су камена оруђа из неолитскога доба на много 
+места:  код Земуна, Руме, Сота, Бапске (сл. 56), Рачиновца, 
+Винковаца, Сиска, Загреба,  Дарувара, Видовца (сл. 57), Височке 
+итд. Највеће селиште откривено је на  Самотовцу измеђ' Петријевца 
+и Бисовца у Славонији, одакле су у загребачки музеј  донети 
+камени ножеви, стрелице, батови, секире и глодала; коштана шила и 
+ножеви;  земљане палице, пршљени, тегови и неки особени 
+шестоперци (сл. 58). Камена су  оруђа грађена од стена са Фрушке 
+Горе или са Загребачке Горе. Прометом је оруђе  од серпентина из 
+Срема преко Посавине ношено у Загорје, а алатке од дијабаза  
+доношене су из Загорја у Срем.
+
+[Слика: Сл. 56. Једриште од кога су одбијани кремени ножеви; 
+нађено између  Бапске и Шида.]
+
+[Слика: Сл. 57. Бат од камена сијенита из Видовца код Загреба.]
+
+[Слика: Сл. 58. Шестоперац од печене глине из Самотовца.]
+
+[Слика: Сл. 59. – Камени рукотвори из Хрватскога Загорја: 1 
+троугла секира од  амфиболита. – 2 четвороугла секира од 
+серпентина из Голубовца код Лобора. – 3 и  4 бат од порфира; 
+изглед озго и са стране.]
+
+[Слика: Сл. 60. – Коштани предмети: 1 шило из Мочвари у околини 
+Осека. – 2 и 3  шила из Самотовца. – 4 и 5 ножеви из истог места. 
+– 6 и 7 употребљени зуби од  морско пса и пећинскога медведа из 
+пећине изнад Ожља. – 8 и 9 игле из  Самотовца.]
+
+
+IV. У ~_Банату_~ су такође нађен неколика неолитска оруђа 
+(Алибунар  итд.), а највећи спомен, који је истина у познијим 
+временима израђен али је  канда већ при крају неолитске епохе 
+започет, јесу они велики насипи који почињу  од Дунава, измеђ' 
+Панчева и Нове Паланке па се пружају к северу преко Тисе.
+
+
+V. Из ~_Далмације_~ немамо никаквих сигурних трагова од 
+палеолитских  становника; али су њене неолитске насеобине 
+прилично многобројне.
+
+Далматински приморци неолитскога доба становали су било у 
+пећинама било на  отвореним местима. Од пећина ћемо поменути 
+Врљичке Пећине код извора Цетине и  Традана покрај затона 
+шибенскога; а од станишта отворених напомињемо Потравље  близу 
+Сиња, Кућиште изнад Омиша, Отон село иза Дебела Брда, Трибовуњ у 
+дрнишкој  околици, Бискупље и Плочу код Книна и Горокљанску 
+Градину.
+
+Неолићани су становали и на далматинским островима. То сведоче 
+рукотвори од  камена нађени на Корчули, Хвару (сл. 61), Уљану 
+(сл. 62), Крку (сл. 63) и Брачу.  И на овима су понеки људи још 
+морали у пећинама боравити. Најлепши рукотвор  неолитских 
+островљана нађен је у Врбничкој Пећини на Крку; то је лепо 
+углачана  секира од нефрита, која нема мање од 34 см. дужине (сл. 
+63). За тим долазе  теслице са Корчуле од јадеита. Неке 
+далматинске алатке начињене су од камена  који се у близини 
+находио, а за друге је градиво из даљине доношено или су већ  
+готове из даљине донете.
+
+[Слика: Сл. 61. – Зашиљени кремени нож са Хвара.]
+
+[Слика: Сл. 62. – Кремени нож са Уљана.]
+
+[Слика: Сл. 63. – Секира са Крка; изглед пљоштимице и насатице.]
+
+
+VI. За Преисторију ~_Црне Горе_~ нисмо докучили још ни један 
+податак.
+
+
+
+~Румунија.~
+
+
+Камено доба у Румунији мало нам је познато. Неколико кресаних и 
+глачаних камених  рукотвора нађено је код Кукутена (округ јашки), 
+Митоке (округ дорохојски),  Одеа-Владике (округ илфовски) 
+Петромана и Мичеста (округ мушчелуски) итд.  Румунски су аутори 
+уврстили ове предмете у доба кватерно, али има знакова по  којима 
+се може мислити да су бар неки од њих познији, тј. да су из 
+неолитскога  доба. Прави палеолићани нису оставили поузданих 
+трагова у Румунији. Неолићана је  сигурно било много, али њихова 
+станишта још нису обелодањена.
+
+
+
+~Бугарска.~
+
+
+За преисторију Бугарске имамо још мање података но за Румунију.
+
+
+Тек је прошле (1892) године проучена једна пећина (Поличка) код 
+дреновскога  манастира св. Арх. Михаила, у којој је испод слоја 
+сиге нађено костију од  човека, говечета, елена, ирваса и 
+пећинскога медведа, а такође и рбака од  простога земљанога 
+посуђа. Могуће је да су људи боравили у овој пећини за време  
+неолитско.
+
+Интересни долмени, жртвеници и крумлеси запажени су на подножју 
+Странџе,  Сакар-Планине и крај обала Црнога Мора у Тракији, али 
+ови канда нису из каменога  доба већ познији.
+
+
+
+~Грчка.~
+
+
+Старо камено доба у Грчкој није још познато. Има дилувијалних 
+наноса, али су у  њима оглашени наласци врло непоуздани. Има 
+много пећина али трагови  преисториских пећинаца нису још 
+обелодањени. Има поред морских обала и огромних  гомила од 
+шкољака, али то нису остаци из преисториских времена већ су 
+љуштуре из  којих се материјал за пурпур вадио.
+
+Најстарији преисториски предмети у Грчкој датирају из новог 
+каменог доба. То су  камене секире и ножеви. – Секире су од 
+углачаног камена зрнасте структуре; врло  су здепасте, тешке и 
+дебеле. Ножеви су од опсидијана, кога има доста по  вулканима 
+грчког Архипелага, а нарочито на Милосу. Од кремена нема никаквих 
+ рукотвора, можда зато што овога минерала нема у Грчкој. – Сви 
+предмети из  неолитскога доба нађени су скоро на свима крајевима 
+Краљевине.
+
+На Санторину је једна преисториска ерупција затрпала једну 
+насеобиу, исто као  што је Везув затрпао Помпеју и Херкуланум. 
+Житељи оне насеобине били су на  приличноме ступњу развића, јер 
+су градили предмете од метала и бојама шарали  своје судове, али 
+је од њих остало доста предмета по којима се може мислити да  
+датирају из каменога доба.
+
+
+
+~Азија.~
+
+
+1. Азија је колевка људског рода. Тако обично говоре и пишу 
+историци и филолози, па и природњаци и богослови. Тамо негде у 
+Азији био је блажени Рај или рајска  Лемурија, где се људи 
+створише и размножише и одакле се раселише. Тамо људима  није 
+требало ни крова ни одела, ни њиве ни лова, јер им свуда беше 
+топло и  угодно, а питнога воћа и сочнога корена находише куда 
+год крочише. Тамо  проведоше људи детињство своје, док не ојачаше 
+толико да се могоше усудити  хладније и неродније земље да 
+населе. По томе би требало да су у Азији нађени  или да се нађу 
+какви остаци од људи првих и најстаријих. Али су на жалост све  
+земље ван Европе у погледу преисторискоме одвећ мало проучене; па 
+тако ни Азија  још није дала потврду мишљења да је она заиста 
+колевка људскога рода. Досадања  истраживања потврдила су само да 
+је и у Азији негда било тако звано камено доба,  и да је тамо 
+епоха кресаног камена претходила епоси глачаних камених предмета, 
+ који преплавише Европу у почетку садашње геолошке периоде.
+
+
+Прва станишта из каменога доба нађена су у ~_Малој Азији_~, на  
+падинама Ливанске Горе не далеко од Бејрута, и то код пећине 
+одакле истиче Псећа  Река (Nahr el Kelb). То беху кремени ножеви 
+и стругала палеолитске форме са  пужевима морским и сувоземним и 
+са костима од животиња, од којих су неке ишчезле  а неких још 
+данас има у оним пределима. Значајно је да су са овим предметима  
+укалупљене и рбине од простога земљанога посуђа. Овакових 
+станишта нађено је на  још неколико места у _Сирији_ и 
+_Феникији_. – У _Палестини_ су  нађена нека станишта у пећинама, 
+а нека поред великих извора. – Камене алатке  нахођене су у 
+_Калдеји_, _Вавилонији_ и _Јерменској_.
+
+
+У ~_Персији_~ су људски рукотвори каменога доба нађени у 
+слојевима  кватерним. – Такве старине још нису нађене у 
+Авганистану, Туркестану и у Тибету.
+
+
+~_Индија_~ је у сваком погледу боље проучена но што су друге 
+области у  Азији, па је и за своју Преисторију дала више 
+докумената но остале. Врло многи кремени алати, палеолитских 
+облика, и кремена једришта, од којих су окресивани,  нађени су на 
+много места у Бенгалу, Ориси, Асаму, Декану, Сунду итд. 
+Многобројни  слични предмети извађени су из старих наноса реке 
+Кришне и њених притока. - У  околини Мадраса камене алатке 
+шелског типа грађене су од кварцита, а обухваћене  су особеном 
+једном земљом (_латеритом_), која је створена при крају  кватерне 
+периоде. Такво је оруђе извађено из некадањих наноса реке 
+Нербудаха, а  из наноса реке Гвадаверија извађени су ножеви од 
+агата налик на европске камене  ножеве из кватерне периоде. У тим 
+је наносима сахрањена и особена фауна сисара,  особена зато, што 
+поред чисто кватерних сисара и такових који се приближују  
+данашњим фелама има и такових који су живели већ за време миоцена 
+(_Elephas  insignis_ и _Hippopotamus nomadicus_). Ово значи да је 
+у Индији било  људи у најранијем почетку кватерне периоде. Али ни 
+ти људи не беху први људи, и  ако су можда нешто старији од 
+најстаријих кватерних људи у Европи.
+
+
+2. Неолитска периода оставила је многобројне трагове по целој 
+Азији. Ми ћемо  споменути само понајважније.
+
+
+У ~_Јапану_~ су првобитни приморци оставили гомиле љуштура од 
+морских  шкољака а у овима и кости од мајмуна, медведа, дивљих 
+свиња, јелена и других  животиња од којих су неке тамо већ 
+ишчезле. У тим су гомилама разни рукотвори од  камена и костију а 
+и од земље. Људске кости у њима нађене често су намерно  крхане и 
+уздуж цепане што би значило да су тадашњи људи били људождери.
+
+
+У ~_Камбоџи_~ су прво нађена сметлишта од слатководних шкољака, 
+којих  има тако много да се од њих пече креч. У тим гомилама леже 
+глачане камене  секире, брадве, длета, гривне, ђердани и обоци.
+
+
+У ~_Малој Азији_~ најинтересније су ствари нађене на месту где се 
+ мисли да је била стара Троја. Систематским раскопавањем утврђена 
+су ту два  археолошка слоја. Оба та слоја садрже предмете и од 
+камена и од бронзе, па  изгледа да су оба из доба бронзе. 
+Необично је овде што у горњем слоју има  двадесет пута више 
+каменог оруђа но у доњем. Па ако овде није било какве  
+преметачине слојева, онда је вероватно да је било устука у 
+цивилизацији. Ако су  све ове старине правилно на своме мету 
+остале, онда би овде био један од врло  ретких примера да је 
+камено градиво тако дуго и за доба метално употребљавано и  то за 
+израду баш и оних предмета који се од метала најбоље израђују. – 
+Оваква  мешавина предмета разних културних ступњева запажена је и 
+у курганима измеђ  Урала и Алтаја, у Китају и у Индији.
+
+Независно од ове мешавине неједнаких преисториских култура у 
+Азији је у опште  тешко установити хронологију на основу облика и 
+градива појединих преисториских  предмета; нити се тамошњи 
+предмети смеју сматрати за савремене са сличним  предметима у 
+Европи. Сличност предмета може да постане под разним утицајима,  
+које није ласно разазнати: негде су рукотвори једнаки зато што су 
+од сродних или  подједнако умешних људи; негде зато што су из 
+истих места донети; негде је  једнако градиво наметало и 
+једнолику ораду или су једнаке потребе у једнаким  приликама 
+подједнаким средствима и задовољаване. Са тога се занатска 
+вештина није  свуда у исто доба подједнако развијала: бивало је и 
+застоја и устука и скокова.  Свакојако нема сумње да је и у Азији 
+пре металне културе била култура камена и  то прво палеолитска, 
+па неолитска, као и у Европи.
+
+О раси преисториских Азијата не може се ништа рећи, јер још није 
+нађено  анатомских делова, на којима се расе распознају.
+
+
+
+~Африка.~
+
+
+Црни Континент још мање је познат но Азија. Познати су северни и 
+јужни окрајци  његови; на северу су најбоље проучени Алгир и 
+Египат а на југу Предгорје Добре  Наде.
+
+
+У ~_Алгиру_~ је палеолитска епоха представљена окресаним кременом 
+како  у пећинама тако и у речним насипима из доба кватернога. 
+Оруђа шелског и  мустијерског типа нађена су у оранској 
+провинцији на девет места а на остале  палеолитске типове још се 
+није тамо наишло. Најстарији шелски рукотвори нађени  су и одонуд 
+Сахаре у земљи Туарега. – Неолитска је епоха представљена не само 
+ неким примерцима од глачанога камена већ и селиштима а можда и 
+долменима, који  су по свој прилици у познијим временима још више 
+подизани. Интересно је да је  неолитских кременова нађено на врло 
+много места у Сахари, око некадањих  изворишта, што доказује да 
+је у овој пустињи тада била друга клима и  хидрографија, те је и 
+могла бити насељена.
+
+
+Из државе ~_Конго_~ донети су недавно примерци палеолитских и  
+неолитских рукотвора од кремена.
+
+
+У ~_Египту_~ су нађени камени рукотвори тако разних облика, да би 
+се  међ' њима могли одабрати представници свију ступњева камене 
+културе. Али лежиште  ових предмета није утврђено, па им се ни 
+ред старости њихове не зна. Највише је  предмета нађено на 
+површини земље око извора или места где је у земљи било  кремена 
+за обраду. Ту су биле праве радионице кремених алатљика, јер су 
+ове туда  на хиљаде заостале.
+
+
+На јужноме крају Африке најстарији људски алати ископани су из 
+кватерних терена у околини ~_Натала_~. Судећи по том алату рекло 
+би се да су му творци  били ловци без сталних станишта. Они су 
+израђивали оружје налик на шелско и  просте ошиљке за копља; 
+изгледа да за лук и стрелу још нису знали. Градили су  камене 
+ножеве и стругала, којима су могли уловљену животињу разудити и 
+кожу  којекако за одећу скројити. Ови најстарији афрички 
+каменодељци нису оставили  нигде својих костију, те се не може ни 
+нагађати којој су раси могли припадати.
+
+Како лингвисте тврде да се у врло многим афричким језицима једном 
+или једноликим  речима означују камен и секира, то се и тим путем 
+може закључити да је камена  култура владала негда целом Африком.
+
+
+
+~Америка.~
+
+
+Нови Континент није ни мало новији од Старога у погледу старости 
+својих  становника. Када га је Колумбо нашао он је већ био сав 
+насељен; од обала  Атлантскога до обала Тихога Океана и од 
+Севернога Леденога Мора до Кап-Хорна  живели су већ многи народи 
+разних раса и разнога ступња цивилизације, почевши од  голих 
+пустињика и рибара без крова до држављана са законима и 
+литературом, са  сјајним палатама и храмовима. А када се почеше 
+тражити претече ових народа на  америчкој земљи, онда се брзо 
+дознаде, да се је људски род и тамо развијао као и  у Европи, тј. 
+да је прошао кроз периоду камена и да су први људи већ и тамо  
+живели када и огромни сисари, којих је већ нестало са лица земље. 
+Међу тим  сисарима сем мамута су живеле тамо још две друге врсте 
+слона (_Elephas  Colombi_ и _E. americanus_) а живели су још и 
+мастодони који су у Европи  били нестали на крају терцијарне 
+периоде. Кости слонова и мамута нађене су  кадшто заједно са 
+кременим стрелицама, по чему би се могло мислити да су људи  ове 
+животиње ловили. Особене животиње са којима су се преисториски 
+Америчани  сусретали беху џиновски ленивци (на пример 
+_Megatherium_ и _Mylodon_) међу којима је најчуднији изгледао 
+велики оклопник (_Glyptodon_) од кога и  сада живи један омањи 
+представник. Коштани оклоп ове животиње толико је велики  да су 
+га људи са убијене животиње свлачили и под њега се као у какву 
+колибицу  завлачили; то сведоче нагореле и поломљене кости, 
+пепео, угаљ и камени рукотвори  нађени у таквим лубинама. И под 
+овако чудноватим кровом људима је било боље но  на голој ледини 
+под небом, које није увек ведро.
+
+
+2. Трагови америчких поречана нађени су у кватерним наносима 
+многих тамошњих  река а нарочито у Северној Америци. То су 
+људском руком обрађени одломци камена,  који се по обради 
+подударају са европским по најстаријим облицима. Али градиво  
+није исто, јер је у Амеици кремен доста редак а понегде га никако 
+и нема, па су  људи употребљивали друго стење: гранит, сијенит, 
+порфир, а нарочито опсидијан,  кога има много по америчким 
+вулканским брдима, а чије окресине имају врло оштре  сечивице. 
+Камени рукотвори нађени су и у неким глечерским наносима, што 
+сведочи  да се је ледник туна распростро преко негдашњих људских 
+станишта. Понегде се пак  врела лава преко лежишта људских 
+остатака излила и скаменила.
+
+И у неким пећинама америчким нахођени су обрађени предмети од 
+камена, који се  потпуно подударају са преисториским рукотворима 
+из европских пећина. У оним  давнашњим временима људи врло 
+удаљени једни од других израђивали су једнака  оруђа за подмирење 
+једнаких потреба. То најбоље потврђује истину, која излази из  
+овога проматрања каменога доба у свету: да камена култура није 
+култура једнога  народа већ је то једна периода у развићу људске 
+културе у опште, кроз коју су  прошли, неки раније, неки позније, 
+сви преисториски народи на земљи.
+
+
+3. Млађе камено доба оставило је у Америци неколико врста 
+различних споменика.  Многобројна и пространа буњишта од љуштура 
+морских шкољака (Shell-mounds)  нагомилана су дуж атлантских 
+обала Северне Америке, у Новој Шкотској и Новој  Енглеској, 
+Каролинској, Ђурђијанској, Флориди, Алабами и Лујзијанији. Исто 
+их тако много има и поред обала Тихог Океана а нарочито много око 
+Сан-Францишка.  Даље су нађене по обалама Мексике и Јужне Америке 
+до у Патагонију и Огњену Земљу  у којој се и сада нагомилавају. 
+Љуштура свуда има највише оних од острица и  дагања.
+
+У државама Минезоти, Јови, Илинои, Мисури, Индијани, Флориди, 
+далеко од морских  обала, има буњишта са љуштурама речних шкољака 
+па и од сувоземних пужева.
+
+У свима тим буњиштима има поломљених костију од разних животиња, 
+што сведочи да  се ондашњи људи нису могли задовољити само посним 
+месом мекушаца, већ су радо и  топлокрвне зверке ловили. Шта 
+више, има знакова да нису презирали месо и мождину  свога 
+сопственога рода.
+
+Животиње чије су кости остале у оним буњиштима припадају фауни 
+садашњој а не  кватерној. Људски рукотвори из тих лежишта такође 
+су савршенији но они напред  помињати. По тим се знацима познаје 
+да су народи од којих ова буњишта осташе,  живели после кватерне 
+периоде. А да су врло дуго тај начин живљења задржали,  сведочи 
+факт, што су у њиховим разним стаништима и разни културни ступњи  
+представљени. Буњишта примораца садрже савршеније рукотворе но 
+што су остаци у  буњиштима од слатководних мекушаца.
+
+
+4. Сем ових насеобина у Америци су пронађена и другачија 
+преисториска станишта.  – Ту су на првоме месту бедемима 
+осигурана селишта (Paraderos) у Ла-Плати и  Буенос Ајресу са 
+остацима који указују да су ондашњи сељани највише од лова  
+живели. Од земљорада су живели неки пећинци у Кентуку. Иначе су 
+пећине у Америци  само као гробнице употребљаване. Земљорадници 
+су били и они преисториски  Америчани што подигоше оне силне 
+насипе од земље (Mounds) по целој Северној  Америци, а нарочито у 
+области Мисисипе. Насипи су ови врло разних облика и  величина. 
+Има их округлих, овалних, троуглих, четвоространих и многокутних, 
+а  многи су тако насути да представљају слике неких сисара, тица 
+или рептилија (animal mounds). Високи су или само по неколико 
+сантиметра или до 30 метара  изнад земље. У пречнику имају од 1 
+до 300 метара. Највећи од таквих насипа има  преко пола милиона 
+кубних метара, по чему се може закључити да га је градило  велико 
+друштво и за дуго време. У некима од ових насипа нађени су 
+рукотвори од  камена форме палеолитске; у већини су артефакти 
+неолитског доба и то зједно са  неким примитивним предметима од 
+кованога бакра. Према циљевима којима су ови  насипи служили могу 
+се поделити на грудобране, страже, жртвишта, храмове, гробља  и 
+симболичне насипе.
+
+
+Овакве огромне насипе нису ни у којој другој земљи преисториски 
+народи насипали.
+
+
+Од преисториских насеобина и грађевина у Америци познате су још: 
+насеобине у  низинама (pueblos), вештачке пећине (Cave 
+Dwellings), кршне тврђаве  (Cliff-Houses) и камене гробнице.
+
+
+5. Америчани каменога доба оставили су нам више скелета, по 
+којима се могло  познати да су и тамо, као и у Европи, живела два 
+разна људска типа: са главама  дугуљастим и округластим. Али ипак 
+зато ови људи не личаху на одговарајуће им  типове у 
+преисториској Европи, јер ови немађаху лубање високе и узане као  
+Америчани. Према томе је сигурно да је Америка већ у каменој 
+периоди имала своје  засебне антрополошке типове различне од 
+људсих типова који су Европу тада  насељавали.
+
+Ова је истина врло важна а питање о пореклу људског рода у опште, 
+а нарочито о  пореклу људских раса, јер према садашњем стању 
+нашег знања, она говори више у  прилог оних који мисле да је већ 
+у почетку своме људски род био подељен на разне  расе, према томе 
+да се ни он сам није на једноме месту и једним процесом развио.
+
+
+
+~Аустралија.~
+
+
+Када је пронађена Аустралија њени су се становници служили оруђем 
+од камена, те  су тамо научењаци имали прилике да изучавају 
+„камено доба“ у његовој садашњости,  и да тако објасне остатке 
+оног каменог доба, које је у другим земљама давно  прошло.
+
+
+
+
+~ПРВОБИТНА КУЛТУРА~
+
+
+~Занати.~
+
+
+Људи каменога доба познати су нам не толико по својим телесним 
+посмртним  остацима, колико по својим рукотворима, које смо 
+напред у разним приликама  помињали и који сведоче да су већ у 
+оно доба разни занати били развијени.
+
+Најстарији мајстор био је онај који је први камен о камен намерно 
+ударио да би  наручнију алатку добио. Његови су следбеници, које 
+ударом, које притиском,  глачањем и врћењем, произвели сав онај 
+безброј разноврсних рукотвора од кремена  што испуњавају 
+преисториске музеје и који су врло често тако савршени да их  
+данашњи вешти каменодељци надмашити не могу. Усавршавање овога 
+заната ишло је у  опште тако правилно да су се поједини ступњеви 
+истога могли узети за основу  деобе каменога доба на поједине 
+периоде и епохе.
+
+Најповољније градиво за камени алат и оружје, био је кремен, ради 
+кога су  понегде стални мајдани отварани и одржавани. Такви 
+преисториски мајдани  пронађени су и проучени у басену париском у 
+Француској у коме има много доброга  кремена. Око тих мајдана 
+биле су велике радионице јер се кремен најбоље обрађује  одмах 
+пошто се из земље извади, док мајданску влагу још није изгубио. 
+Од  извађених кремених рипа одбијале би се, ударом или јаким 
+притиском, танке  окресине, које би се за тим дотеривале да 
+послуже као ножеви, стругала,  тестерице, копља, стреле итд (види 
+приложене слике од 64 до 70). На овај начин  остајала су све мања 
+и мања једришта, од којих се повољне окресине нису могле  више 
+одбијати. Где кремена није било у близини, тамо би се он из 
+подаљих  познатих лежишта доносио. А где се није могао ни из 
+даљине добављати, тек тамо  би га људи замењивали другим каменом: 
+опсидијаном, кварцитом итд.
+
+[Слика: Сл. 64. – 1 представља кремени окресак каки Аустралијанци 
+и данас граде  и за миздраке употребљавају. – 2 и 3 представљају 
+горњу и дољу страну кременога  ножа нађенога у Јутланду. - – 4 
+представља једриште од кога су скресивана парчад  за оруђа.]
+
+[Слика: Сл 65. – Стругала од кремена: 1 и 2 од некадашњих 
+поречана а 3 садашњих  Ескимоса. – 1 представља изглед с горње 
+грубо окресане а 2 изглед с доње равне  стране стругала нађенога 
+у дилувијалним слојевима код Абевила у Француској.]
+
+[Слика: Сл. 66 Прва слика представља мач од кремена а друга 
+овршак за копље. Оба  су предмета изванредно лепо израђена и 
+указују на велики ступањ каменодељске  вештине.]
+
+[Слика: Сл. 67. – На овој таблици насликана је на дну једна 
+тестерица од  кремена, а горе су три разне форме кремених 
+стрелица. Најпростија је троугла  стрелица, која се узицом 
+притезала за држаље. Боље се углављивала стрелица, која  је 
+натраг засечена, а још боље стрелице које су имале нарочити 
+језичац за  углављиване. Овакове су стрелице нахођене како код 
+преисториских народа у  Европи, тако и код неких садашњих 
+дивљака.]
+
+[Слика: Сл. 68 – Тестерице из разних земаља. 1 из Беит-Сахура, 
+близу Витлејема у  Палестини. – 2 из Хачиман-Маура у Јапану – 3 
+из Винакура у Француској.  4 из  Моседорфа у кантону Бернском – 5 
+и 7 из Данске. – 6 из Иролборга у Шведској.]
+
+[Слика: Сл. 69. – Кесери и длета из разних земаља. – 1 кесер из 
+Бијенског  Језера, углављен у канију од ирвасова рога, а са овом 
+у дрвено држаље. – 2 из  Виборга у Финској. – 3 кесер са 
+тространом оштрицом из Јаве. – 4 из Гренаде у  Шпанији. – 5 из 
+Киш-Ороша у Мађарској. – 6 из Мераме у Португалској. – 7 коштани  
+кесер из околине Париза. - 8 алатка из Або-Бјорнебога у Финској; 
+на једноме  крају је кесер (8) а на другоме је (8а) изолучено 
+длето. – 9 кесер из сојишта  латрингенскога у Швајцарској. – 10 
+длето из Ниланда у Финској. – 11 из Данске. –  12 из Литавске.]
+
+[Слика: Сл. 70. – Батови од камена, дрвета и од костију. – 1 је 
+најпростији  топуз од пробушена шљунка из Данске. – 2 је по ободу 
+заоштрена плоча од кремена  из околине Париза. – 3 четвероперац 
+од јеленског рога, из тресетишта код  Абевила. – 4 кремени наџак 
+из колине Париза. – 5 наџак од јеленског рога. – 6  полутина од 
+серпентинског наџака из Швајцарске. – 7 просек каменог бата на 
+коме  се види како је рупа за држаље с обе стране врћена али 
+недовршена. – 8 кијак из  сојишта код Робенхаузена. – 9 особена 
+алатљика од пешчара којом су можда бушени  камени батови; нађена 
+у Данској. – 10 почетак израда каменог бата из Вангена код  
+Констанца. – 11 бат са почетом рупом за држаље из тресетишта код 
+Абевила. – 12  срце изврћено цевастим сврдлом из рупе каменога 
+бата; и на њему се као на 7  познаје да је врћење почињато са обе 
+стране, како би лакше ишло. – 13 камени бат  почет да се буши 
+цевчицом и песком; у средини рупе види се срце које би на крају  
+рада испало из рупе као што је и 12. – 14 је, као и 8, дрвени 
+кијак из  Робенхаузена.]
+
+
+Процес глачања камена доста је прост: за то је и онда служио 
+песак и брусни  камен, од кога је остало више примерака 
+преисториских гладилица. Од глачаних  камених алата, поменућемо 
+секире, кесере, длета и батове (види слике на табли  69). Сви ови 
+предмети, сем батова, били су просто у процеп и просеке  
+углављивани, а на батовима су врћене ушице за држаље. Овај посао 
+није био тако  прост и лак као глачање спољашње површине. Песком 
+су се, наравно, могле и рупе  вртети, али је требало и неко 
+вртило јер су оне ушице на батовима необично  правилно избушене. 
+То вртило могло је бити или пуно, од мека дрвета и јеленскога  
+рога, или шупље, од говеђег рога, трске, зове итд. Меко вртило 
+повољније је од  чврстога, јер се у њега лакше утискивао песак 
+којим се управо камен стругао и  бушио а не самим вртилом. Да би 
+се вртило што брже обртало, можда се је окретало  лучном тетивом 
+којом се могла и ватра у сувоме дрвету произвести. Врћењем песка  
+помоћу шупљег вретена штедело се у снази и времену, што је код 
+пошироких ушица  од великога значаја, јер се ишупљивао само један 
+танак прстен а средиште се није  морало стругати (види 7, 11, 12 
+и 13 на табл. 70). Ова вештина већ је тако  компликована да је 
+многи писци стављају тек у доба бронзе. Међу тим сигурно је  да 
+су за њу знали неолићани који су многе глачане батове у велико 
+употребљавали.
+
+
+2. Обрада коштанога градива била је врло умешна већ у 
+палеолитској периоди, тако  да се за неко време после тога опажа 
+мали назадак овога заната. Производи тога  рада виде се на 
+сликама које представљају оруђа за лов и риболов, командантске  
+палице и предмете за украс.
+
+
+3. Почетак грнчарскога заната ставља се обично у неолитско доба, 
+али је могуће  да су и неки палеолићани почињали већ градити 
+судове од земље. Случајних  подстицаја за проналазак ове вештине 
+могло је бити разних и на више је места  иста могла започети. 
+Изгледа да су први земљани судови постали лепљењем блата  око 
+дрвена или рожна суда или око плетива каквог па сагоревањем ове 
+основе. Први  су судови канда само на сунцу сушени а за тим су у 
+ватри печени и то само у  пола, с поља. Први су судови само руком 
+формисани а доцније тек пронађен је  грнчарски точак. Први судови 
+имају дно заокругљено, а равно је дно на познијим  судовима. 
+Разноврсних шара било је и на најстаријем земљаном посуђу.
+
+
+4. За занат кожухарски могло би се, истина са натезањем, рећи, да 
+почиње од  онога дана од када су људи руно и друго крзно почели 
+употребљавати да се њима  утопле. За многе се крајеве зна да је 
+то било у веку мустијерскоме, из кога су  нам остала нарочита 
+камена оруђа за обраду коже. Прво су камена стругала којима  се 
+кожа могла чистити од меса и сланине, а и од длаке ако би 
+потребно било.  Поред тога има шила за бушење рупа и кремених 
+бичкија, за одсецање кајиша и  опуте од коже. Људи каменога доба 
+још нису умели кожу штавити како ваља, али  није немогуће да су 
+је бар језерци у води испод својих станова потапали. А да  кожа 
+кад се осуши не би постала тврда и ломила се, мазали су је мозгом 
+и мождином из кичме и цевастих костију. И са тога су разлога 
+лубање и шупље кости  тако много наломљене по свима стаништима 
+преисториских људи. Кожним кајишићима и  опутом утезано је не 
+само одело него су учвршћивани и кремени шиљци на миздраке,  
+џилите и стреле. За овакве узице и утеге служиле су врло добро и 
+жиле од ирваса  и других животиња, а могла су послужити и црева 
+њихова.
+
+
+5. У неолитскоме добу људи се нису одевали само животињском 
+одећом већ су уочили  били влакнасте биљке од којих су ткиво за 
+одећу почели справљати. Правој  _ткачкој_ вештини сигурно је 
+претходила вештина котаричарска, асурџиска и  ужарска, у опште 
+вештина плетења. Конац је прво руком упредан па преплетан, па  су 
+парчета у веће комаде састављана. – За тим је пронађено вретено, 
+прво просто  па после са прешљеном. Најобичнија палица могла је 
+послужити за преслицу, а  примитивна гребена нађена су са осталим 
+ткачким прибором у швајцарским  сојиштима. Још нису нађени 
+никакви остаци од разбоја, нити чункова, али нађене  тканине тако 
+су савршене као да су на разбоју и чунком изаткане. Рибарске су  
+мреже може бити на ђерђеву плетене – Ткачи каменога доба 
+употребљавали су лан,  липову лику и дугачку длаку. Вуну још нису 
+умели прести; то су научили тек  њихови следбеници. Ни за конопљу 
+још нису знали.
+
+[Слика: Сл. 71. – 1 представља одломак котарице исплетене од 
+прућа; – 2 је  плетена рогожина; – 3 је мрежа а 4 пређа рибарска; 
+– 5 је ланено платно; – 6 уже  и узица; – 7 је агршак за вретено 
+а 8 је вретено са таквим замајцем.]
+
+
+6. И _неимарски_ занат зачео се већ у првој каменој периоди. 
+Истина је да  људима из предледнога доба не требаше много крова 
+над главом, да су могли  ноћивати у шушњу, по дрвећу, и у 
+заветрини. Истина је и то да су се људи за  време леднога доба 
+склонили били у пећине. Али је већ у палеолитско доба било  људи, 
+који су макар од лисника и прућа надстрешице и колибе градили. 
+Један  корак напред учинили су они, који се довише да своје 
+плетере блатом ожбукају. – На високоме ступњу неимарске вештине 
+стоје језерци који су своје брвнаре на  шиповима подизали. А на 
+највишем су, без сумње, зидари долмена и неолитских кула  и 
+градова.
+
+
+7. Када тачно проценимо са колико су умешности и савршенства 
+понеки преисториски  рукотвори извршени, онда морамо доћи на 
+мисао да је већ тада било неке поделе  рада према специјалним 
+способностима појединих раденика. Наравно да ту не можемо  
+говорити о подели заната у смислу, у коме су ови у историским 
+временима  развијени; већ само у колико су у најпримитивнијој 
+људској заједници могли бити  тек започети. У осталом мисао о 
+подели рада међ' људима каменога доба подупире  прво и налазак 
+радионица камених алатљика, као што су у Француској, за тим она  
+швабенска станишта на којима су се преимућствено нашли у једнима 
+остаци земљаног  посуђа, у другима кремене стрелице, у трећима 
+ткиво и плетиво итд. Вероватно је  да су по овим местима боравиле 
+разне занаџије, који су своје производе међусобно  размењивали.
+
+
+
+~Лов и риболов.~
+
+
+1. И ако је вероватно да су најстарији људи имали хране и без 
+лова, ипак су  свагда убијали макар само оне зверке, које су им 
+опасне биле. А када су окушали  месо од убијених зверова, и 
+видели да је добро, ловили су их и због хране. Трећи  се разлог 
+за лов јавио онда када је људима затребало животињско руно за 
+одело.
+
+Први ловачки прибор био је веома прост: дрвени кијак (сл. 70: 8 и 
+14) колац и  прост заоштрен камен. Али је за то ловац морао бити 
+необично хитар, снажан,  хладнокрван и неустрашив. – Доцније, при 
+крају палеолитске периоде ловци су се  наоружали копљем, наџаком, 
+оствама и мачем. А у неолитској периоди употребљују  се већ у 
+велико стреле и батови насађени на држаље.
+
+Вероватно је да су се већ првобитни ловци довили крупне и опаке 
+зверке у јаме  намамити па их туна убијати, јер је опасно било са 
+њима се у коштац хватати.
+
+У последњој палеолитској епоси знали су већ и оружје отровати да 
+би и лако  рањену зверку за бежање онеспособили. Том циљу служили 
+су они олучићи и  зарабошке, што се по многим коштаним стрелама и 
+оствама виде изолучени, и у које  је стављана (сл. 72) отровна 
+материја. Ова се материја справљала или од сока  отровних гуја 
+или од разних биљака као: једића, велебиља, кукуте, зубачице,  
+љутића, бунике, бреберине и чемерике. Од ових трова погођена 
+животиња морала се  онесвестити, малаксати, вид и вољу изгубити и 
+услед парализе мишића за кретање и  дисање пасти и угушити се. 
+Разуме се да су и ти ловци морали искусити који  отрови трују 
+цело тело и паштити се да што пре отроване делове исеку и од  
+здравих одвоје.
+
+[Слика: Сл. 72. Џилити, стреле и остве, од ирвасових рогова и 
+костију; нађене у  разним пећинама у Јужној Француској. – 1 прост 
+шиљак са заоштреним задњим крајем  да би се утврдио у процеп 
+држаљин – 2 и 3 изглед две стране једног шиљка са  олучићем у 
+коме се по свој прилици отровна материја стављала. – 3 и 5 шиљци 
+са  процепом за држаље. – 4. пљошт шиљак за џилит. – 6 пљошта 
+оства са обе стране  зарезана и са рупом за канап. – 7 мала 
+зупчаста стрелица. -. 9 шиљак за џилит;  на горњем крају олучићи 
+за отров, а на доњем зарезотине да би са чвршће углавио  у 
+држаље. – 10 задњи крај једног шиљка за џилит; на дну је клинаст 
+и зарезан за  углављивање у држаље, а по страни су изрезане слике 
+коња у трку. – 11 џилит на  дну зашиљен за увлаку, по страни 
+браздама ишаран. – 12 оства са зупцима поред  којих су олучићи за 
+отров; крај јој је удешен за увлаку, којом се ово оружје  могло 
+џилитнути, и повез канапа, којим се погођена животиња могла 
+задржати. – 13  и 14 остве са два реда зубаца и олучићима за 
+отров.]
+
+
+2. Врло разним фелама припадају животиње које су примитивни људи 
+за своју  исхрану ловили. У њихову јеловнику почасно је место 
+заузимало месо од медведа,  мамута, коња и носорога, па месо од 
+тура, зубра, џиновскога јелена и ирваса, а  најзад од дивокозе, 
+козе, овце, дивљег вепра и домаће свиње. Али се нису либили  ни 
+од меса псећег, лисичјег и других мање апетитних животиња.
+
+Вероватно су људи у почетку јели живо месо, па тек су га после, 
+кад су ватром  почели владати, почели пећи. Докле нису земљано 
+посуђе пронашли загревали су  воду метањем усијаног камења у 
+дрвене и кожне судове. – Приморци су умели из  морских алга и 
+морске воде со извлачити, али се овај зачин могао понегде и из  
+брдског сланика добављати па разносити као што су разношени и 
+други неки  предмети првобитне људске размене.
+
+Главно асталско посуђе састојало се од кремених ножева. Кашике 
+одељане од  ирвасова рога беху врло ретке, служиле су поглавито 
+за вађење масти из дугих,  цевастих костију.
+
+
+3. И _риболов_ је по свој прилици исто тако давнашњи као што је 
+лов; али  рибарски алат обилат је тек у слојевима из магдаленске 
+епохе. У неолитској  периоди риболов се веома јако развио.
+
+Палеолићани су ловили рибе правим коштаним удицама, зашиљеним на 
+оба краја, а  неолићани су пронашли савијену удицу и пређу са 
+теговима и пловцима.
+
+У неолитској периоди ловљене су за храну веома много и шкољке и 
+то како морске  тако и речне. Од морских шкољака најрадије су се 
+јеле острице, којима се и  мајмуни радо сладе, кад их таласи на 
+обалу избаце.
+
+Неке су шкољке узимане за украs већ у кватернерној периоди, а 
+седефом су се  китили неолићани. И за тај је циљ ваљало у води 
+ловити, али никакав прибор за  овај лов није био потребан.
+
+
+
+~Пољопривреда.~
+
+
+1. Прво је порекло пољопривреде још непознато. За њу нису канда 
+знали ни  прапоречани, ни пећинци, ни приморци. Она се јавља 
+истом код швајцарских  језераца, али од једном тако већ 
+развијена, да се не може за примитивну  сматрати. И одиста, 
+швајцарски сојеничари гајили су и жита и варива и воће и  ткачке 
+биљке и стоку; па није вероватно да су се они сами од једном тако 
+ разноврсним радњама могли довити.
+
+_Земљорадњом_ су добијане разне врсте пшенице и јечма, грашак, 
+сочиво,  ситни боб и лан. За риљање земље служиле су велике 
+камене секире, зашиљено  кукасто дрво и јеленски рогови. Неки од 
+ових предмета удешавани су као ралице а  неки као мотике и 
+пијуци. Од јеленскога рога са парошцима грађени су двозуби  
+пијуци који су ушицом на држаље наглављивани (види напред слике 
+прибора  сојеничарскога).
+
+Жита су грубо млевена у каменим жрвњевима, па је од млива грађен 
+хлеб без  квасца.
+
+
+2. _Воћарство_ је почело прибирањем дивљих јабука, крушака шљива, 
+трњина,  трешања, јагода, купина, дудиња, лешника, жира итд. Од 
+овога је воћа јабука прва  била облагорођена; то сведоче 
+угљенисане крупне кришке њене, које су цепане да  би се лакше 
+могле осушити и за чување спремити. Вероватно је да су се 
+неолићани  сладили и вињагом јер је беше у дивљини, али не 
+изгледа да су за вино знали.  Напротив, мисли се да су правили 
+неко алкохолско пиће од купина, чије су семке  гомилама нахођене 
+у сојиштима робенхаузенским.
+
+
+3. _Сточарство_ се морало развијати много спорије но друга 
+занимања јер је  овде човек имао да савлађује природне навике и 
+ћуд животиња. Ирвасе, говеда и  коње ловио је човек у почетку као 
+дивљу зверад, па их је тек доцније више или  мање могао 
+припитомити.
+
+У кватерним временима нису људи имали никаквих домаћих животиња, 
+били су ловци и  рибари али не и пастири.
+
+Најстарије припитомљене животиње јесу пси, чијом су помоћу друге 
+животиње  припитомљаване. Њихови су остаци нађени у најстаријим 
+неолитским слојевима. –  Нешто доцније одомаћено је и свињче. – 
+Вероватно је да су и коњи припитомљени у  неолитској периоди, 
+када је домаће говече већ врло распрострањено било. – Козе и  
+овце припитомљене су у истим временима.
+
+Ни једна тица није била припитомљена за време каменога доба.
+
+Млечну стоку патили су људи од вајкада не само због укусна меса, 
+него и због  млека које су радо пили и од кога су за време 
+робенхаузенско градили сир и  масо.
+
+
+
+~Пловидба и Трговина.~
+
+
+1. Историја нам казује легенде о пловидби најстаријих народа а 
+Преисторија тврди  да су пловити умели и људи њенога домашаја. У 
+Енглеској, Француској и Италији  нађени су прости чунићи на 
+дубини 20 и 30 м. испод корита садашњих река, а са  њима камене 
+секире којима су у деблу дубени, и кости мамутове, са којима су, 
+по  свој прилици, ови људски рукотвори сувремени. Ти би остаци, 
+дакле, били из  времена палеолитскога, кад о њима никакве сумње 
+не би више било. Из доба  неолитскога датирају оранице нађене у 
+швајцарским сојиштима, на којима се  познаје да су дубене не само 
+секиром него и ватром. Неке су од ових по 15-16 м.  дугачке и по 
+читав метар широке, тако да је у њих могло стати по 30 људи. Све 
+су  у једноставном храстовоме деблу ижљебљене. Крајеви су им или 
+просто зарубљени  или зашиљени а кадшто и за држање и преношење 
+удешени. Вероватно је да су и  приморци имали бар оваквих лађица, 
+јер су на њиховим буњиштима нађене љуштуре и  кости од животиња 
+које се лове на широкоме мору подалеко од обала.
+
+Пре но што су се људи довили да жљебе чунове у великоме деблу, 
+могли су се за  какву кратку пловидбу послужити простим 
+необрађеним шуљком од дрвета. Неколико  шуљака повезаних једно уз 
+друго могаху им дати пошироку плуту, дакле много  подесније 
+средство за прелаз преко река. Чун је већ много савршенији суд за 
+ пловидбу, и његова је израда захтевала више времена и вештине но 
+просто брвно  или плута.
+
+
+2. И најстарији преисториски народи морали су производе једне 
+земље разносити у  друге земље, јер потребнога им градива није 
+свугде у природи било. Прво пада у  очи велико распрострањење 
+кремених алатљика, а кремена нема баш близу сваке  преисториске 
+насеобине. Напред је већ помињато да се сада зна за више места 
+где  су биле праве фабрике кремених ножева, тестерица, стрелица 
+итд., одакле су се  ове направе разносиле у околне земље. За тим 
+се зна, да су се пећинци на обалама  Средоземнога Мора китили 
+пужићима из Атлантског Океана и обратно, да су се  белгиски 
+пећинци китили фосилима из париских слојева а швајцарски из 
+бечких  слојева. На неким пак местима нађени су обоци сакупљени 
+из разних крајева.  Најзад се зна и то да су се многи европски 
+неолићани китили ћилибаром, чији су  мајдани на обали Балтиског 
+Мора.
+
+То све доказује да је и у палеолитској периоди било саобраћаја 
+међ' разним  географским областима, да је било размене предмета 
+па дакле и неке врсте  трговине.
+
+У неолитској периоди овај се саобраћај канда протегао чак и на 
+земље ван Европе.  На то указују прво неке одомаћене животиње, 
+чији преци нису у Европи живели. То  се доказивало и алаткама од 
+нефрита, за који се минерал до скора није знало да  га у Европи 
+имаде а у Азији је од давно познат, па се мисли да је од туда и  
+доношен. Вероватно је да су многи неолићани дошли из Азије па да 
+су са својом  колевком и даље у саобраћају остали.
+
+
+
+~Уметност.~
+
+
+Сувременици старога каменога доба имали су и осећања за лепоту и 
+осећали су  потребу за својим личним улепшавањем. Иначе се не би 
+могло разумети зашто би се  разноврсним предметима китили и на 
+шта би употребљавали црвену боју, која је  нађена у великој 
+множини њихових трагова. Вероватно је да су своје тело не само  
+бојадисали, но да су га и шарали (тетовисали) као што и данас 
+чине многа не баш  врло дивља племена. Интересантно је да су се 
+људи почели китити пре но што су се  почели одевати, према чему 
+изгледа да је у одећи луксус претходио потреби. Овоме  су доказ 
+неки нацрти из старог каменога доба, који представљају људе и 
+жене голе  али са гривнама и ђерданима.
+
+Први цртежи из палеолитскога доба јесу просте праве и криве 
+линије, одвојене или  груписане и укрштене тако да представљају 
+неке просте геометриске фигуре или  облике лишћа од папрата или 
+четинара. За тим долази подражавање сложенијих  облика цвећа и 
+листова; а највише има цртежа који представљају више животињске  
+облике: мамута, ирваса, коња, вола, јелена, дивокозу, па понекад 
+и лисицу,  курјака, риса, ждеру, медведа, видру, итд. Сви главни 
+представници кватерне  фауне представљени су тако у цртежима 
+кватернерних људи (сл. 73). Цртежи су ови  резани на кости и на 
+камену, а вероватно и на дрвету, али су се ови у току  времена 
+ласно могли поништити.
+
+[Слика: Сл. 73. – Слике животиња из старог каменог доба. - 1 
+телеће главе на  ручици мача од ирвасова рога која је и по ободу 
+олучићама ишарана – 2 слика  дивокозе са прстенастим роговима. – 
+3 слика великога пећинског медведа изрезана  на шљунку. – 4 држље 
+мача од ирвасова рога изрезано на прилику мамутову, чија  би 
+сурла била упућена међ' предње ловце а кљове правцем мача 
+преломљенога. – 5  слика маутова изрезана на слоновој кости. – 6 
+глава антилопе сајге, која сада  живи у Сибиру. – 7 слике ирваса 
+изрезане на камену шкриљцу. – Сви су ови  предмети нађени у 
+магдаленским слојевима по пећинама Јужне Француске.]
+
+Виши ступањ уметности представљају нам резбе рогова или костију у 
+рељефу, каквих  је такође доста остало из неолитскога доба.
+
+У неолитској периоди примећује се у почетку назадак у овим 
+гранама уметности, па  се за тим јавља дивна орнаментика на 
+земљаноме посуђу, које се тада у велико  израђивало. Лепи примери 
+рада у рељефу из овога доба сачувани су по стенама  шампањских 
+вештачких гробница, а разнолике декоративне и загонетне 
+симболичне  фигуре изрезане су по стећцима долмена и менхира у 
+Бретањи итд.
+
+Ништа се не противи претпоставци да су људи каменога доба били и 
+музикални.  Тичји цвркут и певанија могаху их подстицати да 
+пробају и сами певати и свирати.  Али од музикалних инструмената 
+позната нам је до сада само једна коштана  жвиждаљка која је 
+можда више за ловачку но за афективну потребу употребљавана.
+
+
+
+~Религија.~
+
+
+Најстарији видљиви израз религиозности људи каменога доба јесте 
+сахрањивање  мртвих, који се обичај увео већ у палеолитској 
+периоди, што сведоче напред  поменути наласци у неколиким 
+пећинама у Италији, Француској и Белгији. Вера да  овоземни живот 
+није једини, но да се наставља или да ће се једном наставити и  
+после смрти, – претворила се у неолитској периоди у право 
+обожавање мртвих. Ова  вера и ово осећање изазвали су читав низ 
+грађевина за мртваце и погребних  обичаја; њима Преисторија 
+дугује захвалност за највећи део својих докумената,  јер без тога 
+не би се до сада очувала најдрагоценија археолошка грађа. И у  
+неолитској периоди људи су сахрањивани прво по природним пећинама 
+које су као  готове гробнице већ послуживале. У неким су 
+пределима плитке пећине, окапине и  надстрешице дограђиване да би 
+за исти циљ могле послужити. У другима пак, као  нпр. у Шампањи, 
+копане су подземне гробнице.
+
+Највиђеније и највише распрострањене су мегалитске гробнице то 
+јест долмени  (камени столови) и тумулуси (громиле, могиле, 
+анте).
+
+Вера да мртви живе и на оном свету или да ће васкрснути за нов 
+живот наводила је  људе да уз своје мртве додају разноврсне 
+прилошке од оружја, алата па и од  јестива. Оваквих је укопнина 
+нахођено по свима гробницама каменога доба. Међ'  укопнинама има 
+и предмета који се као амајлије и талисмани морају сматрати, а и  
+ови указују на веровање у неке тајанствене силе јаче од човека. 
+Обични су  талисмани: колутић од трапановане лубање, прстен од 
+камена, шљунак природно  проврћен, проврћена глачана секира, 
+крилато парче гипса или сталактита.
+
+Под утицајем религиозних идеја подизани су и напред помињати 
+кромлеси и друге  велике камене биљеге. Неки од ових сматрани су 
+као жртвишта, јер има знакова, да  су већ неолићани замишљеним 
+вишим силама подносили на жртву чак и своје ближње.  И 
+антропофагија се по свој прилици завела услед неке вере и 
+предрасуде, а не баш  под нагоном какве велике невоље.
+
+
+
+~Друштво.~
+
+
+Ваљало би најзад написати штогод о организацији људскога друштва 
+у каменом добу  али за ово немамо никаквих сигурних података.
+
+Вероватно је да у првој каменој периоди и није било правога 
+друштва измеђ'  несродних људи, и да је породица била највећа 
+људска заједница. Није нам ласно  докучити какви су били одношаји 
+и дужности појединих чланова породице. Али на костима изрезане 
+слике људи и жена из каменога доба, указују да се човек старао  
+за храну и да се већ тада одликовао храброшћу, снагом и својим 
+рукотворима, а  жена је и тада представљана у улози мајке и 
+гиздавке.
+
+Повеће људске насеобине јављају се тек с почетком новога каменога 
+доба.  Вероватно је да од тада почињу и неке социјалне установе, 
+али нам од њих није  остао никакав видљиви траг. Свакојако је дух 
+заједнице и солидарности морао бити  већ врло јако развијен код 
+оних неолићана који су подизали оне велике грађевине:  долмене, 
+менхире, палафите и градове у Европи и земљане насипе у Америци.
+
+Проматрањем живота и обичаја код садашњих нецивилизованих народа, 
+једино бисмо  могли доћи до података, на основу којих бисмо можда 
+смели нагађати какво ли је  било првобитно друштвено уређење. Али 
+то не улази у план ове књиге. То ће без  сумње урадити који 
+други, позванији члан Српске Књижевне Задруге.
+
+
+
+
+~СПИСИ О ПРЕСТОРИСКИМ ЉУДИМА [Фуснота 1]~
+
+
+~I, у опште о свима.~
+
+
+~Büchner L.~: Das goldene Zeitalter. Berlin 1891.
+
+~Cleziou H. du~: La création de l'homme. Paris 1887.
+
+~Debierre Ch.~: L'homme avant l'histoire. Paris 1888.
+
+~Figuier L.~: L'homme primitif. Paris 1870.
+
+~Hamy E. T.~: Précis de Paléontologie humaine. Paris 1870.
+
+~Hon H. Le.~: L'homme fossile en Europe, Paris 1878.
+
+~Hoernes M.~: Die Urgeschichte des Menschen. Wien 1892.
+
+~Joiy N.~: L'homme avant les métaux. Paris 1888.
+
+~Lubbock S.~: L'homme préhistorique. Paris 1876.
+
+~Leyelle Ch.~: L'ancienneté de l'homme. Paris 1870.
+
+~Mortillet G. de~: Le préhistorique. Paris 1883.
+
+~Mortillet G. de~: Origines de la chasse, de la pêche et de 
+l'agriculture.  Paris 1890.
+
+~Mortillet G.A.A. de~: Musée préhistorique. Paris 1881.
+
+~Nadaillac de.~: Die ersten Menschen. Stuttgart 1884.
+
+~Niederle L.~.: Lidstvo v době předhistoriske. V Praze 1893.
+
+~Quatrefages A. de~: Introduction a l'étude des races humaines. 
+Paris 1889  стр. 51-123.
+
+~Zaborowski-Moindron~: De l'ancienneté de l'homme. Paris 1871.
+
+~Zaborowski~: L'homme préhistorique. Paris 1878.
+
+
+~II, у појединим деловима света.~
+
+
+~Baye J. de~: L'Archéologie préhistorique. Paris 1880.
+
+~Botta fils P.E.~: Sur le Liban et l'Antiliban. (Mémoires soc. 
+géol. de  France Tom I. стр. 135).
+
+~Broca P.~: Mémoires d'Antropologie. T. II. Paris 1874.
+
+~Cartaillac E.~: La France préhistorique. Paris 1889.
+
+~Congres~ internationaux d'Antropologie. Budapest 1876. Paris 
+1878. Moscou. 1892.
+
+~Corresspodenzblatt~ d. deutschen Gesellsch. f. Antropologie, 
+Ethnologie und Urgeschichte. 1892 München.
+
+~Cotteau G.~: Le préhistorique en Europe. Paris 1889.
+
+~Deniker A.~: Le préhistorique en Allemagne (Revue d'Antropologie 
+1888 1.).
+
+~Dictionnaire~ des sciences antropologiques. Paris 1889.
+
+~Dupont E.~: Les temps préhistoriques en Belgique. Paris 1872.
+
+~Evans J.~: Les ages de la pierre... de la Grande Bretagne. Paris 
+1878.
+
+~Garnier~ l'abbé: L'homme préhistorique dans le département de 
+l'Aube. Troyes 1884.
+
+~Grande Encyclopédie.~
+
+~Gross V.~: Les protohelvétes. Berlin 1883.
+
+~Heer 0.~: Die Urwelt der Schweiz. Zürich 1879.
+
+~Hochstetter F.~: v. Berichte d. prähistorischen Commission d. 
+mathem. naturwiss. Classe d. k. Akad. d. Wissensch. I-VII. Wien.
+
+~Issel A.~: Liguria geologica e preistorica. Genova 1892.
+
+~Lartet L.~: Note sur la decouverte de silex taillés en Syrie... 
+(Bullet. Soc. géol. de France 1865).
+
+~Mittheilungen d.~: Antrop. Gesellschaft in Wien.
+
+~Munro~: The Lake-Dwellings of Europe. London 1890.
+
+~Perthes Boucher de~: De l'homme antediluvien... Paris 1860.
+
+~Ranke J.~: Der Mensch. II. Leipzig 1890.
+
+~Revue mensuelle~ de l'Ecole d'Anthropologie de Paris. 1-er et 
+2-em année, 1891 и 1892.
+
+~Ribeiro C.~: Etudes préhistoriques en Portugal. Lisboa. 1878.
+
+~Stefanescu G.~: Cursû elementarû de Geologia. Bukaresti. 1890.
+
+~Уваровъ A. С.~: Археологiя Росиiй. Каменный перiодъ. Москва 
+1884.
+
+~Шкропилови Братия~: Паметници изъ Българско. София 1888.
+
+~Юриничъ С.~: Пещерата Полички при Дрѣновския мънастиръ Св. 
+Архангель Михаилъ. (Сборникъ за нар. умотвор. VI. 1892).
+
+
+~III, У српским земљама.~
+
+
+~Bulletino di Archeologia et Storia Dalmata.~ Spalato.
+
+~Геолошки Анали Балканскога Полуострова.~ Београд.
+
+~Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини.~ Сарајево.
+
+~Гласник Српског Ученог Друштва.~ LI. 1882.
+
+~Отаџбина~ 1891.
+
+~Popis arkeol. odjela nar. Muzeja u Zagrebu.~ I. 1889.
+
+~Просветни Гласник.~ Београд 1883, 1892 и 1893.
+
+~Rad jugoslavenske Akademije.~ LXXVIII.
+
+~Радимски B.~ Прехисторичка налазишта.... с особитим обзиром на 
+Босну и  Херцеговину. Сарајево 1891.
+
+~Старинар српског археолошког друштва.~ III. VIII. IX.
+
+~Viestnik hrvatskoga arkeologičkoga društva.~ Zagreb.
+
+
+[Фуснота 1: У овоме су списку набројани само они списи, који су 
+ми били при руци  кад сам писао _Камено Доба_. И ако су ти списи 
+са свим довољни ипак ваља  знати да има још много књига о 
+преисториским људима, али их не вреди овде  набрајати јер се за 
+сада ни у Београду не могу на прочитање добити.]
+
+
+
+
+~РЕЧНИК~
+
+
+
+~абонос~, угљенисано отврдло дрво.
+
+~агршак~, колутић од кости или од рога, што се натиче на вретено 
+да буде замашније, прешљен.
+
+~алувијум~ иди _алувијон_, речни нанос од песка, шљунка или муља. 
+Ствара се и сада по кључевима поред река, за време њихових 
+излива.
+
+~амфиболит~, стена створена од минерала који се зове амфибол.
+
+~Анатомија~, наука о деловима тела људског и животињског.
+
+~Антропологија~, наука у којој се изучава природа човека и 
+људских раса.  Она прво разматра све телесне особине по којима се 
+човек разликује од животиња  (зоолошка Антропологија), па особине 
+по којима се распознају поједини делови  људскога рода: расе, 
+типови, народи, племена (Етнологија). Како се људи од  животиња и 
+једни од других одликују највише главом, то је наука о особинама  
+лубања, _Краниологија_, постала један од најважнијих дедова 
+Антропологије.
+
+~Антропофагија~, обичај јести људско месо, што су још и у овоме 
+веку имали  неки дивљи народи у Африци и Аустралији. Први повод 
+овоме обичају била је, по  свој прилици, каква предрасуда, а 
+можда је негда и глад ову наваду подстицала.  Од овога обичаја 
+нема никаквога трага из старога каменога доба, из новога  
+каменога доба има неких знакова по којима би се могло мислити да 
+је тада већ  било антропофага, али ови знаци нису најпоузданији.
+
+~Аријевци~, народи индоевропскога стабла: Индијанци, Иранци, 
+Јермени, Грци,  Романи, Келти, Германи, Словени и Албанесци.
+
+~арсенал~, оружница.
+
+~артефакт~, рукотвор.
+
+~Археологија~, наука о старинама.
+
+~Архитектура~, вештина грађевинарска.
+
+~атмосфера~ је сав ваздух око земље.
+
+~аутор~, творац, писац.
+
+~ахат~, шарена смеша од разних врста кварца.
+
+
+~базалт~, црна смеша, која је као лава из вулкана искуљала.
+
+~бамбус~ расте у Индији и другим топлим земљама; има стабљику 
+врло високу и  дрвнасту.
+
+~барикада~, грудобран, бедем.
+
+~басен~, котлина, водопађа неке реке.
+
+~бат~, чекић.
+
+~бигар~, шупљикави меки и лаки кречњак што постаје из извора у 
+којима има  много растворене кречне стене. По српских земаља има 
+га много у крајевима где су  брда највише од кречњака саграђена.
+
+~бичкија~, чизмарски нож за кожу.
+
+~брахикефали~, људи који имају лубање округласте, а не дугуљасте. 
+Такве  лубање имају Срби и други Словени. Лубања се зове 
+округласта кад није врло много  дужа но што је широка. Дужина се 
+мери од повија до потиљка, а ширина тамо где је  најшира а то је 
+обично пречник између слепоочних костију. На свима здравим  
+лубањама овај је пречник макар за неколико милиметара мањи од 
+поменутога  пречника дужине.
+
+~бречије~, стене сложене од ћошкастих комада других неких стена. 
+_Kоштане  бречије_ граде се у пећинама или пукотинама, где има 
+костију од кичмењака кад  се ове у каквоме муљу или у сиги 
+стврдну.
+
+~бронза~, смеша од бакра и калаја.
+
+
+~валутак~, валут, обал камен као песница велики.
+
+~вегетација~, биље, прорашће.
+
+
+~Геологија~, наука која разматра од чега је наша земља саграђена, 
+како се  њена грађа ствара, како постају брда и доливе и колико 
+се и како Земља мењала  док није постала оваква какву је сада 
+знамо. Она полази прво од разматрања  разних облика површине 
+Земљиве (Морфологија Земље) и физичких и животних прилика  на њој 
+(Физиографија Земље), па изучава промене које се на њој врше под 
+утицајем  атмосфере, воде и организама (Динамика спољашњих Земних 
+сила), вулкана, врелих  извора и земљотреса (Абисодинамика). Ово 
+разматрање садашњих појава на земљи  предмет је онога дела 
+Геологије који се обично зове: Физична Географија. – У правој 
+Геологији изучава се прошлост земљина и њени резултати. Ту имамо 
+науку о  материјалу од кога је земља саграђена (Петрологија) па о 
+плану и реду по коме је  грађа сложена (Тектоника и Орогенија) и 
+историју узастопнога промењивања и  развитка свију делова земљине 
+коре (Стратиграфију).
+
+~гласијалан~, онај који је порекла леднога, глечерски; каже се: 
+гласијални  шљунак, гласијално доба итд.
+
+~глечер~, ледна маса што се са високих брегова, вечним снегом 
+покривених,  спушта полагано у долине док се не отопи, ледник.
+
+~глечерски~, види гласијални.
+
+~гравирање~, урезивање слика у камен, кост или дрво.
+
+~гранит~, чврста, зрнаста стена сложена од неколико разних 
+минерала.
+
+~графит~, чист угаљ од кога се граде писаљке.
+
+~гроот~, ~грохот~, камењак, што се по брдима осипље где су точила 
+итд.
+
+
+~датум~, дан кад се нешто десило.
+
+~дегенерисан~, онај који се изметнуо, изродио.
+
+~деформисан~, онај који је своју форму изгубио.
+
+~дилетант~, човек, који се о нечему бави из љубави к томе послу, 
+без  нарочите спреме и позива.
+
+~дилувијум~, име које се примењује на старе речне наносе, који се 
+од  садашњих разликују по времену постанка а кадшто и по положају 
+спрам садашњих  речних корита. Име је усвојено у времену кад се 
+мислило да су ови наноси  створени за време неког великог потопа.
+
+~диорит~, једра стена сложена од амфибола и минерала што се зове 
+плагиоклас  (којим се грчким изразом означује да се косо цепка).
+
+~доликокефали~, људи са дугуљастим лубањама, као на пример 
+Енглези. За  лубању се каже да је дугуљаста кад је много дужа но 
+што је широка (упор.:  брахикефали).
+
+
+~емаљ зубни~, онај цаклени спољашњи део на зубима.
+
+~ератично камење~, оно које су глечери из даљине донели.
+
+~ерупција~ је на вулкану, када избацује дим, пепео, песак или 
+лаву.
+
+~Естетика~, наука о лепоме.
+
+~естетичан~, леп.
+
+~Етнологија~, наука о људским расама.
+
+
+~жало~, положита, песковита обала морска.
+
+~жбук~, блато којим се плетаре (колибе) облепљују.
+
+~жртвиште~, место где су се боговима жртве приносиле.
+
+~жупно~ (место), топло, са благом зимом.
+
+
+~земунице~, у земљи ископани и наткривени простори за обитавање.
+
+~Зоологија~, наука о животињама.
+
+
+~индиферентно~, без утицаја, немарно, све једно.
+
+~индустрија~, уметност у ручноме раду, мајсторија, радиност.
+
+~инстиктивно~, по нагону, без размишљања.
+
+~интелигентан~, уман, врло паметан.
+
+
+~јадеит~, врста минерала названога пироксен. Боја му је зелена 
+или  зеленкасто белушава. Једар је, а у ватри се топи. Од њега 
+Хинези граде врло  многе кипове.
+
+~једномано~, што је целцато а не из делова.
+
+~једриште~ је израз употребљен за комад камена, од кога су оруђа  
+окресивана.
+
+
+~камфорача~, дрво из кога у Китају и Јапану ваде камфор.
+
+~категорија~, врста или природа некога предмета.
+
+~карика~, прстен, павта, гривна.
+
+~Келти~, прастари европски народи од стабла индоевропскога, који 
+су се  претопили у млађе европске народе а чији се језик у 
+неколико сачувао у говору  Бретањаца, Ираца и Шкота.
+
+~класичан~, примеран, узорит.
+
+~климат~ казује колико је у коме пределу топло, ветровито и 
+кишовито.
+
+~кљове~, дугачки и велики зуби слонови.
+
+~кључ~, равница међу речним завојцима.
+
+~компликован~, који није прост, него заплетен, сложен.
+
+~комуникација~, саобраћај.
+
+~конгломерат~, стена сложена од разнога шљунка.
+
+~континенти~ су највеће земне просторије: Европа, Азија, Африка, 
+Америка и  Аустралија.
+
+~конус~, купа, пласаста гомила.
+
+~коруба~, кора од дрвећа која се употребљава за водовод, 
+котарице, кров  итд.
+
+~крумлех~, мегалитски споменик од више каменова стављених око 
+некога  долмена или места где је можда била богомоља или 
+жртвеник. У књизи је ова реч  писана и _кромлич_, јер је и тако у 
+нашу књижевност узета. Етимолошки је  правилно _крумлех_ што у 
+бретањском језику значи криви (крум) свети камен  (лех).
+
+~култура~, обрада земље, наука, књижевности, уметности итд.
+
+~курган~, реч којом се у Русији називље тумул (могила, гомила или 
+громила).
+
+
+~лава~, усијана растопљена маса што куља из вулкана док се не 
+скамени.
+
+~лапорац~, кречњак помешан са глином.
+
+~латерит~, црвенкаста земља која постаје у тропским пределима (у 
+Индији и  Јужној Америци) под утицајем плахих киша на чврсте 
+силикатне и друге стене. У  Индостану има и по 60 мет. дебелога 
+слоја латерита, који је постао распадањем  базалта Деканова.
+
+~Лемурија~, замишљени предео тамо негде где се претпоставља да је 
+био и  Рај, то јест код Индије, у северноме деду Индискога 
+Океана.
+
+~лес~ (или леш), песковита глина по странама у долини Дунава, 
+Рајне итд.,  створена у кватерној периоди; у њему су очуване 
+кости мамута и других кватерних  животиња а и рукотвори од камена 
+из доба палеолитскога.
+
+~лињав~, без длаке.
+
+~Лингвистика~, наука о језицима.
+
+~литература~, књижевност.
+
+~ловина~, што се улови.
+
+~локалан~, онај који се тиче једнога места.
+
+
+~мегалит~ је сложена реч од две грчке које означују _велики_ и  
+_камен_. Мегалитски су споменици: менхири, крумлеси и долмени 
+(види ове  речи).
+
+~мезокефали~, људи чије лубање нису ни врло округле ни врло 
+дугуљасте већ им је сразмера дужине спрам ширине осредња; такве 
+главе имају на пример Јевреји.
+
+~менхир~, велики камен укопан као белега каква; има их који су 21 
+метар  велики и 4 метра дебели; мисли се да су подизани за спомен 
+каквог знатног  догађаја.
+
+~метеризи~, опкопи за војску, шанчеви.
+
+~миздрак~, копље, џида.
+
+~мирта~, зимзелено шибље са белим мирисним цветићима.
+
+~моногенизам~, мишљење оних људи (_моногениста_) који верују да 
+су сви  људи постали само из једнога корена.
+
+~моштанице~, велике греде на мосту.
+
+~музеј~, место где се прикупљају и сређене чувају збирке 
+животиња, руда,  биљака итд., или слика, одела, оружја, новаца 
+итд.; поједине одаје у музејима  зову се често _галерије_.
+
+
+~набој~, зид или бедем од набијене земље.
+
+~накољци~ су у овој књизи названи они људи, који су своје зграде 
+подизали  на кољу по језерима, сојеничари.
+
+~наџак~ је с једне стране као секирица, а са друге стране има 
+дугачке уши.
+
+~ненормалан~, неправилан.
+
+~нефрит~, зеленкаста врста амфибола. Збијена је маса чврста, те 
+се и од ње  градило врло лепо оруђе. Није топљив као јадеит.
+
+~номади~, народи који нису нигде стално настањени већ своја 
+станишта  мењају.
+
+
+~обоци~, минђуше, ушњаци.
+
+~опсидијан~, вулканско стакло.
+
+~орнаменат~, какав било украс. Већ су људи каменога доба имали 
+орнаменте на  врло различним предметима; најлепши су били на 
+посуђу од глине.
+
+~осоје~ место западно, од сунца заклоњено.
+
+~остве~, ости, рогуљице за ловљење рибе.
+
+~остењак~, стрмо платно брдско.
+
+~острица~, врло укусна морска шкољка, каменица.
+
+~оштрељ~, камен шиљат, оштрљат.
+
+
+~Палеонтологија~ има задатак да проучава, одређује и класификује 
+остатке од  животиња и биља, који су у земним слојевима сачувани. 
+Она се дели на:  _Палеоботанику_, која изучава остатке од биљака 
+и _Палеозоологију_,  која изучава остатке од животиња.
+
+~Палетнологија~ се бави остацима од преисториских људи из доба  
+палеолитскога, неолитскога, бронзанога и из доба гвожђа до појаве 
+писмености и  домашаја традиција. Ова наука саставља Историју 
+Земље са Историјом Света. Са  тога јој је познавање геолошки 
+чињеница преко потребно, бар у првоме одсеку  њеном у коме се 
+проучава Камено Доба. За други одсек, одсек Металнога Доба,  
+важније је познавање културно-историских предмета. Ова се наука 
+зове и  Преисториска Археологија, за разлику од праве 
+Археологије, која се бави саринама  од историских народа. Звала 
+се још и _Палеоантропологија_.
+
+~палма~, дрво на ком роде урме.
+
+~палуба~. Тако смо назвали дрвени под изнад соја над којима су 
+зграде  подизане.
+
+~парализа~, узетост мишића.
+
+~плазина~, трошно, ровито земљиште по странама, где се 
+нагомилавају одломци  што се са брда осипљу.
+
+~плитица~, плитка чинија, тепсија.
+
+~плута~, мали сплав за прелаз преко река.
+
+~поводањ~ је кад се реке по равницама излију око њихових корита.
+
+~повразача~, узица којом се лонац поврази кад се понесе.
+
+~полигенизам~, мишљење да је већ од почетка људскога рода било 
+више разних  раса људи.
+
+~полужани~, људи што живе по луговима.
+
+~порфири~, обично црвене и чврсте стене, које су постале из 
+прастарих  вулкана.
+
+~пржина~, ситна дробина што се од камена осипље.
+
+~претињено~, оно што је тином предвојено; а _тин_ или _претин_ се 
+ зове дувар што раставља два простора.
+
+~примитивно~, прво, првобитно.
+
+~присоје~, место према сунцу.
+
+~профил~, изглед неког предмета са стране. – _Геолошки профил_  
+представља неко земљиште онако како би изгледало кад би се 
+управно просекло.
+
+~процес~, (у научноме језику) начин како се нешто развија, 
+напредује.
+
+
+~рахитизам~, болест од које се криви кичма (грчки: рахис) и друге 
+кости.  Јавља се у детињству, кад тело не прима храну која му се 
+даје.
+
+~резервоар~, повеће место у коме се вода нагомилава.
+
+~резултат~, учинак, последица, плод некога рада.
+
+~рејон~, атар.
+
+~рељеф~, неравна површина некога предмета.
+
+~религија~, вера у божанство.
+
+~рипа~, камен од прилике онолики колики се из руке с рамена баца.
+
+
+~седеф~, сјајни део шкољке од кога се граде лепа дугмета, кутице 
+итд.
+
+~секвоја~, дрво из реда четинара, које може да порасте веће но ма 
+које  друго дрво.
+
+~серпентин~, зелена, крта стена.
+
+~сига~, лака, шупљикава и трошна кречна стена, која се таложи из 
+воде што провапљује кроз пећинске пукотине.
+
+~сијенит~, стена налик на гранит; сложена је од амфибола и 
+минерала који се зове ортоклас (а овоме је име дато за то што се 
+тако грчки означава да има управну цепљивост.)
+
+~символ~, знак којим се представља нека ствар иди нека мисао.
+
+~система~, сређени скуп неких предмета иди појмова.
+
+~скелет~, костур.
+
+~скулптура~, вајарство, тј. вештина да се од камена, кости или 
+дрвета отеше лик некога предмета.
+
+~сојеничари~, накољци.
+
+~сојенице~, зграде на кољу.
+
+~сојишта~, места где су негда биле стаје на сојама.
+
+~специјалан~, онај који се нечега нарочито тиче.
+
+~спорадичан~, поредак, оделит, расејан.
+
+~стеатит~, шпанска креда, масан и мек минерал којим кројачи 
+бележе крој по сукну или ваде мрље.
+
+~степе~, огромне, слабо родне равнице у Русији итд.
+
+~стећак~, отесан камен који се меће на гроб или за какву другу 
+белегу.
+
+~структура~, склоп, начин како је градиво некога предмета у 
+целину склопљено.
+
+~студија~, научно истраживање.
+
+
+~таворити~, бедно живети.
+
+~талисман~, амајлија, запис.
+
+~температура~, величина топлоте.
+
+~тераса~, насип од земље.
+
+~тесла~, као кесер са правом оштрицом.
+
+~тип~, почетак, препочетак, урнек.
+
+~трахит~, хрпава вулканска стена сложена од разних минерала.
+
+~тресетиште~, место где се створио тресет.
+
+~тријумф~, победа.
+
+
+~угљена киселина~, онај тешки и загушљиви гас, који се из плућа 
+издише, који ветри из киселих вода и из кречана када се пече 
+креч.
+
+~укопина~, оно што се уз мртваца у гроб меће.
+
+~урочица~, пуж што се носи уза се од урока.
+
+~урутка~, мала, проста алатка.
+
+~устубочен~, усправљен.
+
+
+~фазе~, узастопне промене које се дешавају па извесним 
+предметима, на  пример на Месецу.
+
+~фауна~, збир свију животиња у некоме пределу и у неком извесном 
+времену.  Српске земље имају сада извесну фауну сисара тица, 
+риба, пужева итд., која се  зове данашња фауна српских земаља. 
+Пре ове, у свакој геолошкој периоди била је и засебна фауна, која 
+се од раније и позније фауне разликовала неким особеним  
+животињама, које су само у тој периоди живеле. Ове фауне из 
+прошлих времена зову  се _фосилне_ (упор.: фосил).
+
+~фашина~, сноп дугачкога прућа.
+
+~флора~, збир биљака у некоме пределу и у неком извесноме 
+времену. У разним  геолошким периодама биле су и различне флоре 
+(упор.: фауна).
+
+~фосил~ је латинско fossilis, а значи нешто ископано; фосилни је, 
+на  пример, угаљ који се из земље копа, за разлику од жива угља, 
+који се прави од  дрвећа. Фосилна је со која се из мајдана вади. 
+Ово се име најобичније даје  остацима од биљака и животиња који 
+датирају из прошлих геолошких периода а у  земним су слојевима 
+буди на који начин сачувани. Када су скамењени онда се зову  
+петрефакти. За људске кости каже се да су фосилне само кад су од 
+људи из прошле  геолошке периоде. Обично су као фосили очуване од 
+кичмењака његове кости а од мекушаца њихове љштуре. Али се у 
+неким изванредним приликама очувало и месо од изумрлих сисара; у 
+сибирској залеђеној земљи нахођене су лешине са месом од  мамута 
+и носорога. Фосилни су остаци врло важни за познавање земље, јер 
+се по  њима може да позна релативна старост појединих слојева у 
+којима се нађу. У  српским земљама најмлађи су фосили у високим и 
+дубоким речним наносима па фосили  заостали из језера која су 
+негда испуњавала Посавину и Подунавље и оделите  котлине у јужној 
+области наше земље. Од ових су старији морски пужеви и шкољке,  
+којих има доста по таким слојевима у северноме појасу српских 
+земаља. А пре ових  још живеле су разне животиње чији се фосили 
+находе у чвршћим стенама и  брдовитијим крајевима нашим.
+
+
+~Хидрографија~ је онај део Географије (Земљописа) у коме се 
+описују реке  итд.
+
+~хлоромеланит~, варијетет јадеита.
+
+~Хронологија~ утврђује ред узастопних времена и историских 
+датума.
+
+
+~цивилизација~, стање уљуђености створено под утицајем наука, 
+вештина,  заната, религија итд.
+
+
+~шип~, колац.
+
+~шуљак~, престругани део дебла.
+
+
+~џилит~, тешка палица која се из руке на противника баца.
+
+
+
+***END OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK KAMENO DOBA***
+
+
+******* This file should be named 11291-8.txt or 11291-8.zip *******
+
+
+This and all associated files of various formats will be found in:
+https://www.gutenberg.org/1/1/2/9/11291
+
+
+Updated editions will replace the previous one--the old editions
+will be renamed.
+
+Creating the works from public domain print editions means that no
+one owns a United States copyright in these works, so the Foundation
+(and you!) can copy and distribute it in the United States without
+permission and without paying copyright royalties.  Special rules,
+set forth in the General Terms of Use part of this license, apply to
+copying and distributing Project Gutenberg-tm electronic works to
+protect the PROJECT GUTENBERG-tm concept and trademark.  Project
+Gutenberg is a registered trademark, and may not be used if you
+charge for the eBooks, unless you receive specific permission.  If you
+do not charge anything for copies of this eBook, complying with the
+rules is very easy.  You may use this eBook for nearly any purpose
+such as creation of derivative works, reports, performances and
+research.  They may be modified and printed and given away--you may do
+practically ANYTHING with public domain eBooks.  Redistribution is
+subject to the trademark license, especially commercial
+redistribution.
+
+
+
+*** START: FULL LICENSE ***
+
+THE FULL PROJECT GUTENBERG LICENSE
+PLEASE READ THIS BEFORE YOU DISTRIBUTE OR USE THIS WORK
+
+To protect the Project Gutenberg-tm mission of promoting the free
+distribution of electronic works, by using or distributing this work
+(or any other work associated in any way with the phrase "Project
+Gutenberg"), you agree to comply with all the terms of the Full Project
+Gutenberg-tm License (available with this file or online at
+https://gutenberg.org/license).
+
+
+Section 1.  General Terms of Use and Redistributing Project Gutenberg-tm
+electronic works
+
+1.A.  By reading or using any part of this Project Gutenberg-tm
+electronic work, you indicate that you have read, understand, agree to
+and accept all the terms of this license and intellectual property
+(trademark/copyright) agreement.  If you do not agree to abide by all
+the terms of this agreement, you must cease using and return or destroy
+all copies of Project Gutenberg-tm electronic works in your possession.
+If you paid a fee for obtaining a copy of or access to a Project
+Gutenberg-tm electronic work and you do not agree to be bound by the
+terms of this agreement, you may obtain a refund from the person or
+entity to whom you paid the fee as set forth in paragraph 1.E.8.
+
+1.B.  "Project Gutenberg" is a registered trademark.  It may only be
+used on or associated in any way with an electronic work by people who
+agree to be bound by the terms of this agreement.  There are a few
+things that you can do with most Project Gutenberg-tm electronic works
+even without complying with the full terms of this agreement.  See
+paragraph 1.C below.  There are a lot of things you can do with Project
+Gutenberg-tm electronic works if you follow the terms of this agreement
+and help preserve free future access to Project Gutenberg-tm electronic
+works.  See paragraph 1.E below.
+
+1.C.  The Project Gutenberg Literary Archive Foundation ("the Foundation"
+or PGLAF), owns a compilation copyright in the collection of Project
+Gutenberg-tm electronic works.  Nearly all the individual works in the
+collection are in the public domain in the United States.  If an
+individual work is in the public domain in the United States and you are
+located in the United States, we do not claim a right to prevent you from
+copying, distributing, performing, displaying or creating derivative
+works based on the work as long as all references to Project Gutenberg
+are removed.  Of course, we hope that you will support the Project
+Gutenberg-tm mission of promoting free access to electronic works by
+freely sharing Project Gutenberg-tm works in compliance with the terms of
+this agreement for keeping the Project Gutenberg-tm name associated with
+the work.  You can easily comply with the terms of this agreement by
+keeping this work in the same format with its attached full Project
+Gutenberg-tm License when you share it without charge with others.
+
+1.D.  The copyright laws of the place where you are located also govern
+what you can do with this work.  Copyright laws in most countries are in
+a constant state of change.  If you are outside the United States, check
+the laws of your country in addition to the terms of this agreement
+before downloading, copying, displaying, performing, distributing or
+creating derivative works based on this work or any other Project
+Gutenberg-tm work.  The Foundation makes no representations concerning
+the copyright status of any work in any country outside the United
+States.
+
+1.E.  Unless you have removed all references to Project Gutenberg:
+
+1.E.1.  The following sentence, with active links to, or other immediate
+access to, the full Project Gutenberg-tm License must appear prominently
+whenever any copy of a Project Gutenberg-tm work (any work on which the
+phrase "Project Gutenberg" appears, or with which the phrase "Project
+Gutenberg" is associated) is accessed, displayed, performed, viewed,
+copied or distributed:
+
+This eBook is for the use of anyone anywhere at no cost and with
+almost no restrictions whatsoever.  You may copy it, give it away or
+re-use it under the terms of the Project Gutenberg License included
+with this eBook or online at www.gutenberg.org
+
+1.E.2.  If an individual Project Gutenberg-tm electronic work is derived
+from the public domain (does not contain a notice indicating that it is
+posted with permission of the copyright holder), the work can be copied
+and distributed to anyone in the United States without paying any fees
+or charges.  If you are redistributing or providing access to a work
+with the phrase "Project Gutenberg" associated with or appearing on the
+work, you must comply either with the requirements of paragraphs 1.E.1
+through 1.E.7 or obtain permission for the use of the work and the
+Project Gutenberg-tm trademark as set forth in paragraphs 1.E.8 or
+1.E.9.
+
+1.E.3.  If an individual Project Gutenberg-tm electronic work is posted
+with the permission of the copyright holder, your use and distribution
+must comply with both paragraphs 1.E.1 through 1.E.7 and any additional
+terms imposed by the copyright holder.  Additional terms will be linked
+to the Project Gutenberg-tm License for all works posted with the
+permission of the copyright holder found at the beginning of this work.
+
+1.E.4.  Do not unlink or detach or remove the full Project Gutenberg-tm
+License terms from this work, or any files containing a part of this
+work or any other work associated with Project Gutenberg-tm.
+
+1.E.5.  Do not copy, display, perform, distribute or redistribute this
+electronic work, or any part of this electronic work, without
+prominently displaying the sentence set forth in paragraph 1.E.1 with
+active links or immediate access to the full terms of the Project
+Gutenberg-tm License.
+
+1.E.6.  You may convert to and distribute this work in any binary,
+compressed, marked up, nonproprietary or proprietary form, including any
+word processing or hypertext form.  However, if you provide access to or
+distribute copies of a Project Gutenberg-tm work in a format other than
+"Plain Vanilla ASCII" or other format used in the official version
+posted on the official Project Gutenberg-tm web site (www.gutenberg.org),
+you must, at no additional cost, fee or expense to the user, provide a
+copy, a means of exporting a copy, or a means of obtaining a copy upon
+request, of the work in its original "Plain Vanilla ASCII" or other
+form.  Any alternate format must include the full Project Gutenberg-tm
+License as specified in paragraph 1.E.1.
+
+1.E.7.  Do not charge a fee for access to, viewing, displaying,
+performing, copying or distributing any Project Gutenberg-tm works
+unless you comply with paragraph 1.E.8 or 1.E.9.
+
+1.E.8.  You may charge a reasonable fee for copies of or providing
+access to or distributing Project Gutenberg-tm electronic works provided
+that
+
+- You pay a royalty fee of 20% of the gross profits you derive from
+     the use of Project Gutenberg-tm works calculated using the method
+     you already use to calculate your applicable taxes.  The fee is
+     owed to the owner of the Project Gutenberg-tm trademark, but he
+     has agreed to donate royalties under this paragraph to the
+     Project Gutenberg Literary Archive Foundation.  Royalty payments
+     must be paid within 60 days following each date on which you
+     prepare (or are legally required to prepare) your periodic tax
+     returns.  Royalty payments should be clearly marked as such and
+     sent to the Project Gutenberg Literary Archive Foundation at the
+     address specified in Section 4, "Information about donations to
+     the Project Gutenberg Literary Archive Foundation."
+
+- You provide a full refund of any money paid by a user who notifies
+     you in writing (or by e-mail) within 30 days of receipt that s/he
+     does not agree to the terms of the full Project Gutenberg-tm
+     License.  You must require such a user to return or
+     destroy all copies of the works possessed in a physical medium
+     and discontinue all use of and all access to other copies of
+     Project Gutenberg-tm works.
+
+- You provide, in accordance with paragraph 1.F.3, a full refund of any
+     money paid for a work or a replacement copy, if a defect in the
+     electronic work is discovered and reported to you within 90 days
+     of receipt of the work.
+
+- You comply with all other terms of this agreement for free
+     distribution of Project Gutenberg-tm works.
+
+1.E.9.  If you wish to charge a fee or distribute a Project Gutenberg-tm
+electronic work or group of works on different terms than are set
+forth in this agreement, you must obtain permission in writing from
+both the Project Gutenberg Literary Archive Foundation and Michael
+Hart, the owner of the Project Gutenberg-tm trademark.  Contact the
+Foundation as set forth in Section 3 below.
+
+1.F.
+
+1.F.1.  Project Gutenberg volunteers and employees expend considerable
+effort to identify, do copyright research on, transcribe and proofread
+public domain works in creating the Project Gutenberg-tm
+collection.  Despite these efforts, Project Gutenberg-tm electronic
+works, and the medium on which they may be stored, may contain
+"Defects," such as, but not limited to, incomplete, inaccurate or
+corrupt data, transcription errors, a copyright or other intellectual
+property infringement, a defective or damaged disk or other medium, a
+computer virus, or computer codes that damage or cannot be read by
+your equipment.
+
+1.F.2.  LIMITED WARRANTY, DISCLAIMER OF DAMAGES - Except for the "Right
+of Replacement or Refund" described in paragraph 1.F.3, the Project
+Gutenberg Literary Archive Foundation, the owner of the Project
+Gutenberg-tm trademark, and any other party distributing a Project
+Gutenberg-tm electronic work under this agreement, disclaim all
+liability to you for damages, costs and expenses, including legal
+fees.  YOU AGREE THAT YOU HAVE NO REMEDIES FOR NEGLIGENCE, STRICT
+LIABILITY, BREACH OF WARRANTY OR BREACH OF CONTRACT EXCEPT THOSE
+PROVIDED IN PARAGRAPH F3.  YOU AGREE THAT THE FOUNDATION, THE
+TRADEMARK OWNER, AND ANY DISTRIBUTOR UNDER THIS AGREEMENT WILL NOT BE
+LIABLE TO YOU FOR ACTUAL, DIRECT, INDIRECT, CONSEQUENTIAL, PUNITIVE OR
+INCIDENTAL DAMAGES EVEN IF YOU GIVE NOTICE OF THE POSSIBILITY OF SUCH
+DAMAGE.
+
+1.F.3.  LIMITED RIGHT OF REPLACEMENT OR REFUND - If you discover a
+defect in this electronic work within 90 days of receiving it, you can
+receive a refund of the money (if any) you paid for it by sending a
+written explanation to the person you received the work from.  If you
+received the work on a physical medium, you must return the medium with
+your written explanation.  The person or entity that provided you with
+the defective work may elect to provide a replacement copy in lieu of a
+refund.  If you received the work electronically, the person or entity
+providing it to you may choose to give you a second opportunity to
+receive the work electronically in lieu of a refund.  If the second copy
+is also defective, you may demand a refund in writing without further
+opportunities to fix the problem.
+
+1.F.4.  Except for the limited right of replacement or refund set forth
+in paragraph 1.F.3, this work is provided to you 'AS-IS,' WITH NO OTHER
+WARRANTIES OF ANY KIND, EXPRESS OR IMPLIED, INCLUDING BUT NOT LIMITED TO
+WARRANTIES OF MERCHANTIBILITY OR FITNESS FOR ANY PURPOSE.
+
+1.F.5.  Some states do not allow disclaimers of certain implied
+warranties or the exclusion or limitation of certain types of damages.
+If any disclaimer or limitation set forth in this agreement violates the
+law of the state applicable to this agreement, the agreement shall be
+interpreted to make the maximum disclaimer or limitation permitted by
+the applicable state law.  The invalidity or unenforceability of any
+provision of this agreement shall not void the remaining provisions.
+
+1.F.6.  INDEMNITY - You agree to indemnify and hold the Foundation, the
+trademark owner, any agent or employee of the Foundation, anyone
+providing copies of Project Gutenberg-tm electronic works in accordance
+with this agreement, and any volunteers associated with the production,
+promotion and distribution of Project Gutenberg-tm electronic works,
+harmless from all liability, costs and expenses, including legal fees,
+that arise directly or indirectly from any of the following which you do
+or cause to occur: (a) distribution of this or any Project Gutenberg-tm
+work, (b) alteration, modification, or additions or deletions to any
+Project Gutenberg-tm work, and (c) any Defect you cause.
+
+
+Section  2.  Information about the Mission of Project Gutenberg-tm
+
+Project Gutenberg-tm is synonymous with the free distribution of
+electronic works in formats readable by the widest variety of computers
+including obsolete, old, middle-aged and new computers.  It exists
+because of the efforts of hundreds of volunteers and donations from
+people in all walks of life.
+
+Volunteers and financial support to provide volunteers with the
+assistance they need, is critical to reaching Project Gutenberg-tm's
+goals and ensuring that the Project Gutenberg-tm collection will
+remain freely available for generations to come.  In 2001, the Project
+Gutenberg Literary Archive Foundation was created to provide a secure
+and permanent future for Project Gutenberg-tm and future generations.
+To learn more about the Project Gutenberg Literary Archive Foundation
+and how your efforts and donations can help, see Sections 3 and 4
+and the Foundation web page at https://www.pglaf.org.
+
+
+Section 3.  Information about the Project Gutenberg Literary Archive
+Foundation
+
+The Project Gutenberg Literary Archive Foundation is a non profit
+501(c)(3) educational corporation organized under the laws of the
+state of Mississippi and granted tax exempt status by the Internal
+Revenue Service.  The Foundation's EIN or federal tax identification
+number is 64-6221541.  Its 501(c)(3) letter is posted at
+https://pglaf.org/fundraising.  Contributions to the Project Gutenberg
+Literary Archive Foundation are tax deductible to the full extent
+permitted by U.S. federal laws and your state's laws.
+
+The Foundation's principal office is located at 4557 Melan Dr. S.
+Fairbanks, AK, 99712., but its volunteers and employees are scattered
+throughout numerous locations.  Its business office is located at
+809 North 1500 West, Salt Lake City, UT 84116, (801) 596-1887, email
+business@pglaf.org.  Email contact links and up to date contact
+information can be found at the Foundation's web site and official
+page at https://pglaf.org
+
+For additional contact information:
+     Dr. Gregory B. Newby
+     Chief Executive and Director
+     gbnewby@pglaf.org
+
+Section 4.  Information about Donations to the Project Gutenberg
+Literary Archive Foundation
+
+Project Gutenberg-tm depends upon and cannot survive without wide
+spread public support and donations to carry out its mission of
+increasing the number of public domain and licensed works that can be
+freely distributed in machine readable form accessible by the widest
+array of equipment including outdated equipment.  Many small donations
+($1 to $5,000) are particularly important to maintaining tax exempt
+status with the IRS.
+
+The Foundation is committed to complying with the laws regulating
+charities and charitable donations in all 50 states of the United
+States.  Compliance requirements are not uniform and it takes a
+considerable effort, much paperwork and many fees to meet and keep up
+with these requirements.  We do not solicit donations in locations
+where we have not received written confirmation of compliance.  To
+SEND DONATIONS or determine the status of compliance for any
+particular state visit https://pglaf.org
+
+While we cannot and do not solicit contributions from states where we
+have not met the solicitation requirements, we know of no prohibition
+against accepting unsolicited donations from donors in such states who
+approach us with offers to donate.
+
+International donations are gratefully accepted, but we cannot make
+any statements concerning tax treatment of donations received from
+outside the United States.  U.S. laws alone swamp our small staff.
+
+Please check the Project Gutenberg Web pages for current donation
+methods and addresses.  Donations are accepted in a number of other
+ways including including checks, online payments and credit card
+donations.  To donate, please visit: https://pglaf.org/donate
+
+
+Section 5.  General Information About Project Gutenberg-tm electronic
+works.
+
+Professor Michael S. Hart was the originator of the Project Gutenberg-tm
+concept of a library of electronic works that could be freely shared
+with anyone.  For thirty years, he produced and distributed Project
+Gutenberg-tm eBooks with only a loose network of volunteer support.
+
+Project Gutenberg-tm eBooks are often created from several printed
+editions, all of which are confirmed as Public Domain in the U.S.
+unless a copyright notice is included.  Thus, we do not necessarily
+keep eBooks in compliance with any particular paper edition.
+
+Each eBook is in a subdirectory of the same number as the eBook's
+eBook number, often in several formats including plain vanilla ASCII,
+compressed (zipped), HTML and others.
+
+Corrected EDITIONS of our eBooks replace the old file and take over
+the old filename and etext number.  The replaced older file is renamed.
+VERSIONS based on separate sources are treated as new eBooks receiving
+new filenames and etext numbers.
+
+Most people start at our Web site which has the main PG search facility:
+
+https://www.gutenberg.org
+
+This Web site includes information about Project Gutenberg-tm,
+including how to make donations to the Project Gutenberg Literary
+Archive Foundation, how to help produce our new eBooks, and how to
+subscribe to our email newsletter to hear about new eBooks.
+
+EBooks posted prior to November 2003, with eBook numbers BELOW #10000,
+are filed in directories based on their release date.  If you want to
+download any of these eBooks directly, rather than using the regular
+search system you may utilize the following addresses and just
+download by the etext year.
+
+http://www.ibiblio.org/gutenberg/etext06
+
+    (Or /etext 05, 04, 03, 02, 01, 00, 99,
+     98, 97, 96, 95, 94, 93, 92, 92, 91 or 90)
+
+EBooks posted since November 2003, with etext numbers OVER #10000, are
+filed in a different way.  The year of a release date is no longer part
+of the directory path.  The path is based on the etext number (which is
+identical to the filename).  The path to the file is made up of single
+digits corresponding to all but the last digit in the filename.  For
+example an eBook of filename 10234 would be found at:
+
+https://www.gutenberg.org/1/0/2/3/10234
+
+or filename 24689 would be found at:
+https://www.gutenberg.org/2/4/6/8/24689
+
+An alternative method of locating eBooks:
+https://www.gutenberg.org/GUTINDEX.ALL
+
+*** END: FULL LICENSE ***
diff --git a/old/11291-0.zip b/old/11291-0.zip
new file mode 100644
index 0000000..fbc5310
--- /dev/null
+++ b/old/11291-0.zip